Izvor: Politika, 29.Okt.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprijatan „saldo“
Odnos države prema zaštiti podataka o ličnosti, bez odlaganja, mora se menjati
Zaštita podataka o ličnosti sve je češći predmet medijske pažnje, u globalnim razmerama. Najneposredniji povod za to je „bomba“ u vidu informacija o aktivnostima NSA (Nacionalna služba za bezbednost SAD) o prisluškivanju ogromnog broja ljudi širom sveta. Ali, iako je manje poznato, i bez tog povoda, u okviru Saveta Evrope i EU već duže vremena jačaju zahtevi za uvođenje znatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštrijih standarda zaštite privatnosti i podataka o ličnosti.
Dakle, i bez drugih razloga, a ima ih mnogo, neposredno predstojeći pregovori s predstavnicima EU, u okviru daljeg toka evropskih integracija Srbije, upućuju na potrebu sagledavanja stanja u toj oblasti kod nas. Potkraj 2008. godine dobili smo savremen zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na nivou osnovnih standarda i principa, zakon usklađen sa standardima EU. Ali, izvesno, ne u potpunosti. A, poseban problem je to da je zakon koncipiran kao „svodni“ i podrazumeva postojanje više drugih zakona koji standarde koje on uvodi, preciznije razrađuju. A tih zakona nema.
U dva navrata je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uz podršku EU i u saradnji sa ekspertima EU, realizovao projekte čiji cilj je bilo markiranje potrebnih izmena i dopuna u našem zakonodavstvu. Rezultati oba projekta (jednog iz 2010, a drugog iz 2012) stavljeni su na raspolaganje nadležnom ministarstvu, odnosno vladi. Nažalost, izostali su bilo kakvi efekti.
Ustav Srbije u čl. 42 jemči zaštitu podataka o ličnosti i izričito predviđa da se njihova obrada uređuje zakonom. U tom kontekstu nepostojanje zakonskih normi kojima bi se obrada podataka uredila u čitavom nizu delikatnih oblasti predstavlja veliki problem. Na primer, ako se izuzme oblast kontrole saobraćaja, nema praktično nikakvih zakonskih odredbi kojima bi bila uređena oblast video-nadzora. Zato je poverenik još pre dve godine uputio vladi inicijativu da se ta oblast uredi. Inicijativa je sadržavala i sasvim konkretne, artikulisane zakonske odredbe koje bi valjalo usvojiti. Ipak, do sada, povodom inicijative ili nezavisno od nje, na ovom planu nije urađeno ništa.
I oblast bezbednosnih provera nije uređena zakonom, uz jedan izuzetak. Naravno, nije sporno da su u kontekstu pretpostavki za vršenje određenih funkcija ili za pristup određenim informacijama, bezbednosne provere nužne u svakoj državi, pa i u našoj. Ali, baš zato je veoma loše što su, suprotno Ustavu, bezbednosne provere kod nas uređene samo različitim podzakonskim aktima. Poverenik je prošle godine uputio vladi inicijativu za donošenje zakona o bezbednosnim proverama. Nema informacija da je do sada urađeno bilo šta konkretno radi pripreme i usvajanja ovakvog zakona.
Valjda kao „najbolja“ ilustracija (ne)odgovornosti prema zaštiti podataka o ličnosti može poslužiti uredba o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka o ličnosti. Taj, za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, izuzetno važan podzakonski akt, vlada je, po zakonu, morala doneti najdocnije 4. maja 2009!Ovih dana docnja će napuniti neverovatnih 55 meseci!
Čime se to može objasniti? Nerazumevanjem, neznanjem, indolencijom. Ili, donekle eufemistički – „odsustvom strateškog pristupa“.
I s tim u vezi, poverenik je 2010, opet u saradnji sa domaćim stručnjacima i onim iz EU, pripremio Strategiju zaštite podataka o ličnosti, koju je, na njegovu inicijativu, vlada usvojila u avgustu iste godine. Ali, iako se samoobavezala da u roku od 90 dana usvoji Akcioni plan za sprovođenje Strategije, ni tri godine kasnije Akcioni plan nije usvojen.
Budući da je ovakva docnja sa usvajanjem Akcionog plana upala u oči i Komisiji EU i postala predmet njene formalne preporuke, u našem akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije vlada se samoobavezala da će Akcioni plan za sprovođenje Strategije usvojiti do kraja drugog kvartala 2013. godine. Sada smo u četvrtom kvartalu. I..?
I ovaj „skraćeni“, a neprijatni saldo trebalo bi da upućuje na jedan jedini mogući zaključak. Odnos države prema zaštiti podataka o ličnosti, bez odlaganja, mora se menjati. Nabolje, naravno. Nagore, uostalom, teško da bi i bilo moguće.
Poverenik za informacije
Rodoljub Šabić
objavljeno: 29.10.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
