Izvor: Blic, 27.Maj.2014, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neonacisti postali EU poslanici
Ulazak velikog broja ultradesničara u briselske klupe jasno je ukazao na opasne tendencije u Evropi, ocenjuju analitičari.
Marin Le Pen
Bez premca najveća pobednica evropskih izbora. Njen Nacionalni front, stranka koja se zalaže za izlazak iz evrozone, ukidanje šengenog sistema i ponovnu kontrolu nacionalnih granica, kao i vraćanje dobrog dela ovlašćenja iz Brisela na država članice EU, imaće oko trećinu od 74 francuskih evroparlamentaraca. Ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je potukla vladajuće Olandove socijaliste i stranku Nikole Sarkozija. Čini se da je i definitivno izašla iz senke oca Žan-Marija le Pena, ali da bi ispunila svoj san i postala predsednica Francuske na proleće 2017, moraće još da pročisti stranku od neonacista i antisemita.
Ruža Tomašić
Najveća sramota izbora za Evropski parlament i dokaz da je moguće primati platu od 8.000 evra, a nemati apsolutno nikakve evropske civilizacijske vrednosti u sebi. Hrvatska neoustaška zvezda i predsednica Hrvatske stranke prava dr. Ante Starčević ponovo je, kao i na prethodnim evropskim izborima, bila na listi HDZ-a i ponovo imala najveću podršku biračkog tela. Sistemom preferencijalnih glasova ovog puta je baš Tomašićevu u Briselu želelo da vidi 102.000 građana Hrvatske ili 28 odsto na listi HDZ-a. Tomašićeva se već više puta kao evroparlamentarac zalagala da srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj ne bi trebalo da dobije pravo na ćirilicu, ali je tokom ove kampanje izbegavala da priča o Srbima, verovatno po nalogu vrha HDZ-a i njegovog straha od reakcija iz EU.
Najdžel Feridž
Najbombastičniji postizborni intervju dao je upravo lider evroskeptične Partije za nezavisnost Velike Britanije. Njegova stranka porazila je vladajuću Konzervativnu partiju, uz obećanje 50-godišnjeg Feridža da će prestati da se bavi politikom čim Britance za deset godina izvede iz EU. „Sada ću uništiti torijevce“, tvrdi Feridž u vezi sa britanskim izborima u maju 2015. Stranka je skoro duplirala broj evroposlanika sa 13 na 24, uz solidnu izlaznost od 43,1 odsto, što je procenat identičan izlaznosti na nivou cele EU. Feridžova partija poznata je i po izjavi njegovog evroposlanika Vilijama Dartmuta da bi rasprave o pristupanju Srbije i Kosova u EU trebalo da budu odložene do aprila 3000. godine.
U Evropski parlament je tako prvi put kročila grčka neonacistička stranka Zlatna zora. Njima će društvo praviti ideološki slične stranke poput mađarskog Jobika, austrijske Slobodarske partije i neonacista iz nemačke Nacionalne demokratske partije.
Međutim, uprkos dupliranju broja onih evroposlanika koji u briselskoj birokratiji vide svog neprijatelja, u samom parlamentu i dalje su dominantne dve standardno vodeće partije - Evropska narodna partija i Progresivni savez socijalista i demokrata. Ove panevropske stranke će po svemu sudeći formirati vlast u okviru velike koalicije koja će odrediti sastav nove Evropske komisije, uz moguće učešće i Zelenih koji su sa osvojenih 55 poslaničkih mesta u blagom naletu i žele deo kolača.
Ono što bi stvarno moglo da se okarakteriše kao zemljotres koji su doneli ovi evropski izbori jesu promene u odnosima političkih snaga u pojedinačnim državama članicama. U slučaju Grčke, od oko deset osvojenih glasova Zlatne zore dugoročno bi moglo da bude važnije to što je harizmatični Aleksis Cipras, levičarski lider, sazreo kao političar. Ciprasova koalicija radikalne levice Siriza trijumfovala je, prema nezvaničnim podacima, sa 22,6 osvojenih glasova u odnosu na 22,7 odsto vladajuće Nove demokratije i on je zatražio održavanje prevremenih izbora. S njim na čelu grčke vlade EU establišment bi mogao da se sretne sa većim problemima nego što to može da priredi Zlatna zora.
Istovetan zahtev za prevremene izbore uputila je i opoziciona Hrvatska demokratska zajednica vlastima u Zagrebu nakon osvajanja šest od ukupno 11 hrvatskih poslaničkih mesta na evropskim izborima. Socijaldemokrate premijera Zorana Milanovića „izgubile“ su po prvi od 1991. godine i sam grad Zagreb.
U Sloveniji je glasanje za Evropski parlament pokazalo potpuno izvesnu promenu vlasti na predstojećim prevremenim izborima. Pobednik je Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, bivšeg premijera osuđenog na dvogodišnji zatvor zbog korupcije, dok je aktuelna vladajuća Pozitivna Slovenija Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, tek šesta.
Najgori rezultati u istoriji izbora za Evropski parlament Španske socijalističke radničke partije naterali su njenog lidera Alfreda Peresa Rubalkabu da za jul najavi izbor novog čelnika te stranke. S druge strane, opozicioni socijalisti u Portugalu pobedili su osvojivši nezvanično skoro trećinu glasova, a umerena levica trijumfovala je i Italiji. Iza Demokratske partije premijera Matea Rencija drugoplasirani je populista Bepe Grilo i njegov Pokret pet zvezdica.
Kreće trka za fotelje
Izborni rezultat je eliminisao rivale Žan-Kloda Junkera, pa luksemburški kandidat desnog centra za predsednika Evropske komisije već tvrdi da će naslediti Žozea Manuela Baroza na toj funkciji. Junkera podržava Merkelova, a protiv su Kameron i Orban, britanski i mađarski premijer.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
