Izvor: B92, 01.Jul.2013, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka traži krivce za ambasadu
Beograd -- Uslovi na putu Srbije ka EU mogu se već nazreti kroz zahteve nemačkog Bundestaga. Jedan od njih je i rešavanje slučaja paljenja nemačke ambasade u Beogradu.
Podsetimo, 21. februara 2008, nakon mitinga Kosovo je Srbija u organizaciji države, grupa huligana je krenula u svoj uništavajući pohod. Napadnute su zgrade slovenačke, turske, hrvatske, albanske, nemačke i američke ambasade.
U poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dve izazvani su požari, a u američkoj ambasadi je tom prilikom nastradao Zoran Vujović. Za napad na američku i tursku amabasadu optuženo je 12 osoba, a suđenje je u toku.
U optužnici, između ostalog, stoji da se okrivljeni terete za krivično delo izazivanja opšte opasnosti. "Pre napada na zgradu ambasade SAD u Ulici kneza Miloša, grupa ljudi je prethodno gađala Ambasadu Hrvatske i Ambasadu Nemačke, gde su takođe izazvali manji požar", navodi se u optužnici.
I to je sve što se u optužnici podignutoj pre skoro godinu dana navodi o napadu na nemačku ambasadu, koja je oštećena kamenicama i bakljama i čije osoblje je evakuisano tokom napada. Za taj napad niko konkretno nije optužen.
U međuvremenu iz Bundestaga je stiglo upozorenje – pronađite odgovorne za taj napad, ako želite da završite pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
"Postoji sumnja da je napad na ambasadu bio planiran i da je do njega došlo uz određenu podršku srpske vlade. Nije dovoljno samo reći 'To je bila situacija koja je izmakla kontroli' i 'Izvinite zbog toga'. Oni zahtevaju odlučnu istragu, kako bi se pronašli i optužili oni koji imaju političku odgovornost za to", kaže Andreas Polterman iz Fondacija "Hajnrih Bel".
Iako je zahtev Bundestaga jasan, Andreas Polterman ipak ne veruje da izostanak rezultata na tom pitanju može dovesti do većih problema u evropintegracijama Srbije.
"Zaista ne verujem da je to toliko važno da Nemačka zaustavi proces koji je počeo prošlog petka. Nemačka želi da izvrši dodatni pritisak na Srbiju da uradi više na tom pitanju i pronađe one na kojima je politička odgovornost. Dakle, iako nema direktne veze, Briselski zaključci omogućavaju da se proveri u kojoj meri je Srbija ispunila svoja obećanja i u tom konktestu se može ispostaviti da istraga napada na ambasadu Nemačke ima određeni značaj", kaže on.
Ekipa emisije B92 "Insajder" se još 2009. bavila pitanjem napada na ambasade. Nekadašnji generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović tada je otkrio da je policijom, koja nije zaštitila diplomatska predstavništva, rukovodio Aleksandar Nikitović, šef kabineta tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice.
"To bi, naravno, trebalo utvrditi, ja govorim o onome što sam video i čuo i moj je utisak da je, da je to bilo tako i da on snosi najveću odgovornost, zajedno sa šefom BIA, gospodinom Bulatovićem, koji je morao, kao šef tajne policije, da ima operativna saznanja i podatke šta će se dešavati i šta će se spremati, ali je važno da se ispita ko je komandovao policijom na dan održavanja veličanstvenog narodnoga skupa i na dan održavanja grozne slike koja je otišla iz Beograda, paljenja američke ambasade, smrt jednoga građanina Srbije u toj ambasadi i nesagledive političke posledice toga čina", kazao je Božović, u emisiji Insajder "(Ne)moć države", 17.12 2009.
Napad na nemačku ambasadu možda bi bio i ranije razrešen da su iz tog diplomatskog predstavništva srpskim pravosudnim organima dali snimke nadzornih kamera. To je pre sedam dana rekao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić.
U nemačkoj ambasadi nisu želeli da komentarišu ove navode.
