Izvor: Politika, 20.Nov.2015, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema više Evrope bez granica

Reforma šengenske zone do kraja godine. – I državljani zemalja iz EU moraće da prolaze kroz graničnu kontrolu kad ulaze ili izlaze iz EU, a pooštravaju se i granične mere nadzora unutar šengenske zone

Kojim god da prevoznim sredstvom ovih dana idete do Evrope ili kroz nju – automobilom, vozom, avionom ili peške – bez obzira na to da li ste državljanin jedne od zemalja EU, zaboravite na slobodan prolaz i šengenska načela. Pripremite pasoš i sva ostala dokumenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i spremite se na čekanje. „Šengen” je zaljuljala izbeglička kriza, a posle terorističkog napada u Parizu svaka zemlja uvodi svoje mere koje se moraju poštovati.

Mnoge države članice EU pooštravaju propise o graničnim prelazima, a u Francuskoj je na snazi vanredno stanje koje će trajati bar do 26. februara sledeće godine, pa se savetuje svim turistima koji tamo putuju da budu pripremljeni na kontrolu na svakom koraku i da sa sobom nose putne isprave i lične karte. Očekuje se da na svim aerodromima uskoro budu ukinuti posebni šalteri za putnike koji su državljani EU i da će svi morati da prolaze istu pasošku kontrolu. Putni granični prolazi takođe će ukinuti razliku između državljana EU i onih koji su van evropske zajednice.

U sklopu juče usvojenih mera bitke protiv terorizma Evropska unija menja odredbe Šengenskog ugovora i uvodi pasoške kontrole na šengenskim granicama i za državljane Evropske unije, ali režim bez viza za boravak do tri meseca i dalje ostaje na snazi za građane država zapadnog Balkana.

Kako je na završetku hitno sazvanog zasedanja ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa rečeno, od Evropske komisije je zatraženo da odmah izvrši „ciljane izmene Kodeksa šengenskih granica. Dogovoren je „sistem šengenske granične kontrole zemalja članica, a to je elektronska povezanost s bazama podataka Interpola na svim graničnim prelazima, uz obaveznu proveru isprava i putnih dokumenata”.

Francuska je posebno insistirala na kontroli svih migranata na spoljnim granicama EU uz automatske provere preko Sistema šengenskih informacija (SIS), mehanizma o izdatim vizama članica EU i baza podataka Interpola.

Ministri su se saglasili da se u sklopu migrantske krize zavede obavezno uzimanje otisaka prstiju i popis identiteta i dokumenata na spoljnim granicama, uz mnogo veću ulogu policijske agencije Evropol i Fronteksa, tela za zaštitu spoljnih granica EU.

Pariz odlučno zahteva da se formira granična straža EU, smanji priliv imigranata preko Grčke, uz jačanje dijaloga u tom cilju naročito s Turskom i automatsko vraćanje migranata koji ne mogu dobiti azil u EU.

Ministri EU takođe su se dogovorili o merama koje odmah ili u vrlo kratkom roku moraju biti sprovedene kad je u pitanju takođe mnogo oštriji nadzor spoljnih granica EU, popis i razmena među vlastima EU podataka o putnicima koji avionom putuju u Evropsku uniju, iz nje ili unutar nje, daleko tešnju razmenu policijskih i obaveštajnih informacija o licima osumnjičenim ili u dosluhu s terorističkim mrežama, javlja Beta.

Mnogo će se rigoroznije primenjivati i mere za suzbijanje pranja novca. Posebna pažnja biće usmerena na presecanje finansiranja terorističkih mreža, zaplenu novca i imovine lica upletenih u terorizam, kao i presecanje šverca oružja. Bernar Kaznev, francuski ministar unutrašnjih poslova, upozorio je da je Balkan jedan od glavnih izvorišta ilegalne trgovine oružjem i da će promene Kodeksa „Šengena” omogućiti „sistematske i obavezne provere na svim spoljnim granicama i za sva lica koja ulaze u šengenski prostor, uključujući one koji uživaju pravo na slobodno kretanje”.

Agencija Beta navodi, pozivajući se na  izvore u Evropskoj komisiji, da za državljane Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana neće biti nikakvih promena ako su nosioci biometrijskih pasoša što se tiče boravka u šengenskom prostoru EU bez viza. Oni međutim mogu biti kontrolisani unutar šengenskog prostora tamo gde su privremeno ponovo uspostavljene granične kontrole. Te kontrole će se odvijati uz automatsku proveru i sravnjivanje baza podataka centralnog EU Sistema šengenskih informacija i Interpola.

 Da li je posle novih mera iznetih juče u Briselu, na sastanku ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa, šengenska zona ostala da postoji samo mrtvo slovo na papiru.

Paketom koji je juče po hitnom postupku raspakovan u Briselu ne precizira se kakva će biti kontrola unutar šengenske zone, ali sva je prilika da će države pojedinačno uspostavljati granice i rigorozniju kontrolu, koja je odavno ukinuta. Iz Brisela se često čuje da je Šengenski sporazum veliko dostignuće EU, ali se u praksi pokazuje da je za mnoge države članice slobodno kretanje bez kontrole veliko opterećenje.

Teroristički masakr u Parizu, mišljenje je mnogih analitičara, mogao se sprečiti ili bi bar bio daleko manjih razmera da je postojala saradnja među obaveštajnim službama. Francuska nije imala pojma da se Abdelhamid Abud, organizator atentata, još od proleća slobodno šeta po Evropi sa svojim belgijanskim pasošem. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bernar Kaznev prekjuče je jasno rekao kako je njihova služba verovala da je Abud još uvek u Siriji, dok je on u Belgiji, Francuskoj i drugim zemljama kovao planove sa drugim ekstremistima kako da što efikasnije poseje teror po Evropi. A kako je juče objavljeno u Parizu, obaveštajna agencija Maroka pomogla je Francuzima da lociraju Abuda koji je ubijen u akciji policije u pariskom kvartu Sen Deni u Parizu.

Čemu služi načelo o slobodnom kretanju ljudi, kada se obaveštajni podaci zaustavljaju na granici svake zemlje? Srećom, Marokanci su priskočili u pomoć tamo gde su Evropljani zatajili, pa je tako Abudu prekraćen život, upravo kada je bio na putu da organizuje nove terorističke napade.

Razumljivo je što je posle svega Bernar Kaznev juče insistirao kod evropskih partnera da se unapredi dugo odlagani sistem informacija o putnicima u avio-saobraćaju, da se uvedu provere na granicama unutar Evropske unije.

„Nemamo više vremena. Ovo je hitno”, rekao je Kaznev na marginama briselskog sastanka. „Teroristi su prešli granicu EU”, kaže Kaznev i dodaje da se mora stvoriti sistem za bolje praćenje ekstremista koji dolaze u Siriju i Irak ili odlaze iz njih.

U nastojanju da pronađe pravi odgovor na pretnje terorizma, Evropska komisija predložila je uspostavljanje evropske obaveštajne agencije, čemu se Nemačka usprotivila zbog straha od narušavanja suvereniteta. Od januara će, kako je rečeno juče u Briselu, ipak biti uspostavljen evropski antiteroristički centar za razmenu informacija i operativnu saradnju u bici protiv terorizma.

Do sada je takve informacije sa Evropolom razmenjivalo samo pet članica EU. Da su takve mere bile preduzete ranije, teroristima bi bio znatno otežan posao.

Vreme za hitne korake već je isteklo, upozorio je i Horhe Fernandez Dijas, španski ministar policije. Španija je takođe na meti terorista i njeni predstavnici su u grupi zemalja koja se zalaže za najoštrije mere bezbednosti jer bez toga nema ni slobode za građane EU.

Plan o reformi šengenske zone treba da se sprovede do kraja godine i on podrazumeva sistematsku i koordiniranu kontrolu granica, kako je rečeno u saopštenju posle ministarskog sastanka u Briselu. U šengenskoj zoni je 26 zemalja i do sada su detaljno proveravani samo državljani koji nisu u njoj. Njihovi podaci su upoređivani sa bazom podataka kako bi se videlo da li imaju veze sa terorizmom ili kriminalom. Ta kontrola će od sada biti proširena i na sve druge državljane EU.

Nastavak na Politika...