Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2021, 17:25
Nema jedinstvene Evrope bez Zapadnog Balkana
Lideri Evropske unije, uz saglasnost lidera sa Zapadnog Balkana, usvojili su na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, Deklaraciju u kojoj daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na "kredibilnim reformama partnera", uz naglasak na važnosti "jačanja integracija i kapaciteta primanja novih članica".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Evropska unija ponovno potvrđuje svoju posvećenost procesu proširenja i odluke donete na osnovu verodostojnih reformi partnera, poštenih i strogih uslova i načela sopstvenih zasluga. Dodatno ćemo pojačati zajednički angažman kako bismo pokrenuli političke, ekonomske i društvene promene regiona, istovremeno priznajući napredak koji je Zapadni Balkan postigao, navodi se u prvoj tački.
U delu Deklaracije koji se odnosi na ekonomski i investicioni plan, EU naglašava da se mobiliše oko "30 milijardi evra za region u narednih sedam godina", od čega je devet milijardi bespovratnih sredstava, a oko 20 milijardi investicija u obnovu i oporavak Zapadnog Balkana.
EU dodaje da nastavlja da podržava regionalnu saradnju i poziva lidere regiona da uspostave Zajedničko regionalno tržište, dogovoreno u Sofiji 2020. godine, a pozdravlja se i mapa puta za postepeno ukidanje rominga između EU i Zapadnog Balkana.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazuje da se u završnoj Deklaraciji "proširenje" nalazi u prvom paragrafu i to vidi kao jasnu naznaku opredeljenosti EU.
"Evropska komisija, na čelu sa mnom, će raditi sve što može kako bi se napredovalo u proširenju i integraciji regiona u EU. Mi želimo Zapadni Balkan u EU i ne sme biti sumnje oko našeg cilja, a to je proširenje. Ekonomski i investicioni plan od 30 milijardi evra u srži EU angažmana sa regionom, ključan je kako za razvoj tako i za dublju integraciju zajedničkog regionalnog tržišta što će biti od iste koristi za Zapadni Balkan kako i jedinstveno evropsko tržište".
Frustracije Zapadnog Balkana
Dodaje da razume frustraciju naroda na Zapadnom Balkanu, zbog dužine procesa pridruživanja i poručuje da je jasno da su važne reforme preduzete u regionu.
"Ima očiglednog napretka i mnogo toga je promenjeno na bolje. Sada je važno ostati na kursu u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i ekonomske reforme", kaže.
Osim što Deklaracija negde ima za cilj da ohrabri Zapadni Balkan da ne odustane od Evropske unije, stiče se utisak da zapravo sa ovim zaključcima Samita na Brdu kod Kranja nismo dobili ništa revolucionarno. A koliko se sa tom ocenom slaže, pitali smo direktora "Fonda za Evropske poslove" Autonomne pokrajine Vojvodine, Aleksandra Simurdića.
"I utisak je da se značajnije veća pažnja od strane evropskih lidera posvećivala globalnim izazovima, i odgovoru bloka 27 u odgovoru na iste u narednom periodu. Razumevajući, da svi oni izazovi sa kojima se, sa manje ili više uspeha, susretala i suočavala za protekle dve decenije, da su oni i dalje prisutni ali da ih je pandemija i pandemijski okvir stavila po strani. Dobili smo još jednu evropsku perspektivu, još jednu u nizu, i utisak je da je EU još jednom propustila priliku da pošalje nedvosmislenu poruku i pokaže političku volju i spremnost da ponudi jasnu društvenu viziju za balkansku periferiju. Ta politička volja izostaje, teret odgovornosti nije i ne možemo ga tražiti na evropskim institucijama, treba ga tražiti u samim zemljama članicama u kojima je evidentan rast ksenofobije i nacionalizma, prisutni su i dalje stereotipi, predrasude, mnogo orijentalizma, mnogo prikrivenih fobija kada govorimo, mislimo i promišljamo o balkanskim narodima... I u tom nekom strahu zapravo, ne mali broj zemalja članica odustaje da ponudi nove konkretne korake kada je o politici proširenja reč".
Evropa bez političkog lidera
Iako su ovom samitu prisustvovali "odlazeći evropski lider" Angela Merkel, i zapravo nikad "potvrđeni" Emanuel Makron pred kojim su predsednički izbori već početkom sledeće godine, Simurdić misli da problem jeste upravo u odsustvu liderstva unutar same Evropske unije:
"To dalje pokazuje izostanak razumevanja šire scene koja govori da je upravo ta politika proširenja za poslednjih 70 godina učinila Evropu globalno relevantnom, konkurentnom; učinila je i dovela ju je u poziciju da može i treba da bude globalni takmac na međunarodnoj sceni. I sada bi zapravo proširenje na prostor Zapadnog Balkana moglo da bude prvi korak u obnovi njene urušene funkcionalnosti i izgradnji jedne nove liberalne i demokratske zajednice. Nismo dobili mnogo, usudiću se da kažem da nismo dobili ništa na tom planu političkog okvira, ekonomski i finansijski deo je nesporan, regionu su u svakom slučaju potrebne investicije kako bi se smanjivao taj ekonomski jaz koji je evidentan između regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije ali ponavljam to nije dovoljno. Regionu se mora odrediti jasan rok, to je ono što je izostalo negde smo to mogli i očekivati jer, podsetiću vas da februara meseca 2018. godine, nova strateška vizija, odnosno novi dokument koji je usvojen od strane Evropske komisije za Zapadni Balkan doneo u tom trenutku dva ključna dodatka: prvi, razlučio je Zapadni Balkan od Turske po prvi put, a drugi, uveo je novu datumsku odrednicu 2025. godinu. Već nakon nekoliko meseci nakon promocije tog dokumenta više niko nije bio spreman u Briselu da vam pomene tu godinu. Tako da je ova 2030. godina da li iz političkih razloga svakako uneta i od strane nekih zemalja članica podržana, ali je svako izostala kao konkretna spremnost jer prosto, ponavljam, politička volja da se proces ubrza da se procesu da jedna nova dinamika u ovom trenutku izostaje".
Direktora Fonda za evropske poslove, pitamo da li se, ipak, može naslutiti zašto se odustalo od slovenačkog predloga zaključka da proces pristupanja šest država Zapadnog Balkana bude "oročen" do 2030. godine? I koliko je ta odrednica uopšte bitna?
"Nije pitanje da li je vremenska, odnosno datumska odrednica bila bitna ili ne, bilo je pitanje samo da li ćemo dobiti nešto novo, a ne u kontinuitetu niz diplomatskih fraza, formulacija, koje smo u prilici, evo punih 18 godina da čitamo od Solunske deklaracije 2003. na koju se referišemo evo i dan danas zato što je upravo ona otvorila širom vrata za regiona Zapadnog Balkana, pa do danas. Dakle, za ovih 18 godina formulacije su ostale gotovo identične, a politička volja koja je postojala i koja se desila 2004. godine sa prijemom deset zemalja članica i 2007. sa prijemom Bugarske i Rumunije i 2013. sa prijemom Hrvatske, ovog puta je izostala. Dakle, reč je o političkom procesu, ishodište političkog procesa jeste donošenje političke odluke, sve drugo jeste svojevrsni paravan ili zaklanjanje iza istog kada se govori o razlozima zašto ne postoji. Ako govorimo o uslovima za Zapadni Balkan, ako govorimo o novoj metodologiji sve je dobro došlo ali svi ti dokumenti pa i Deklaracija usvojena na Brdu kod Kranja moraju biti praćeni političkom voljom. Bez političke volje bilo da je reč o novoj metodologiji proširenja, bilo da je reč o deklaracijama, dokumentima, strateškim okvirima, ostajemo na startnim pozicijama, a te startne pozicije nisu dobre iz jednog prostog razloga što iz ugla Srbije mi smo trenutno u trećoj deceniji procesa, neformalno i formalno, ako računamo da se od 2000-te i tadašnje vlade govori o članstvu u Evropskoj uniji kao o spoljno političkom cilju i spoljno političkom prioritetu".
Simurdić dalje upozorava da je sama tema proširenja apsolutno nepopularna u ne malom broju zemalja članica:
"U ovom trenutku ako pogledate i nedavno završene izbore u Saveznoj republici Nemačkoj videćete da se spoljna politika tokom kampanje i u samoj završnici nije dovodila kao jedna od tri ili pet ključnih tema, a ponajmanje ukoliko se o njoj razgovaralo kao pitanje mogućeg širenja Evropske unije. Dakle, ona je nepopularna kako u Berlinu, ništa manje u Parizu, koji preuzima predsedavanje Savetom EU tokom prvih šest meseci 2022. godine. Tek tu ne treba očekivati da će pitanje proširenja biti visoko na agendi, naročito imajući u vidu činjenicu da u maju mesecu očekuju predsednički izbori".
Negde je primećeno da je na Brdu kod Kranja akcenat stavljen na funkcionalnu integraciju, mada se uvek pominju politički uslovi koje kandidati moraju da ispune. Simurdića pitamo šta to zapravo znači?
"Konačno, ono što smo mogli da čujemo na skupu u Sloveniji, da je prethodna stabilizacija uslova na tlu Evrope preduslov za nova integrisanja, nova širenja pa i na prostor Zapadnog Balkana, govori o novom nerazumevanje evropskih zvaničnika, ne svih ali pojedinih lidera svakako, zato što su ti procesi kroz istoriju uvek tekli paralelno. Podsetiću vas da je članstvo i Španije i Portugalije kasnilo koju godinu dana zbog reforme budžetskih pravila i da je članstvo 2004. godine došlo nakon što je Ugovor iz Nice stupio na snagu. Dakle, ti procesi se nadopunjuju, nadograđuju se, a ako pošaljete poruku da će Evropa najpre da se transformiše a onda da govori o politici proširenja, šaljete zapravo poruku da se ona neće desiti nikad, zato što neće osvanuti taj dan kada će Evropa moći da kaže da je rešila sva otvorena pitanja i da sada može slobodno da se bavi pitanjem proširenja na Zapadni Balkan".
Zapadni Balkan ulazi u EU kao "region"?
Direktora Fonda za evropske poslove podsećamo da je predsednica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen ohrabrila Zapadni Balkan da definiše jedinstveno tržište, hrabro zakorači u regionalne integracije.
"Pa imate sad u ovom trenutku, sa čim se ja lično ne slažem, nekoliko predloga oko toga kako bi mogla da izgleda integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a da dolaze iz evropskih okvira. Evo imamo poslednji predlog naših prijatelja i partnera iz Centra za evropsku politiku a to je postepena integracija regiona u neke četiri faze. Mislim da to nije dobro zato što se u različitim fazama bilo da govorimo o pristupu zajedničkom tržištu ili postepenoj integraciji zadovoljavamo sa manje od onog što bi morali da dobijemo a to je punopravno članstvo. Nije to ništa novo pre više od pet godina se našao predlog da bi eventualna kriza u politici proširenja i zastoju odnosa kada je reč o prostoru Zapadnog Balkana i Evropske unije mogla biti premošćena sektorskom integracijom odnosno pristupom regiona Zapadnog Balkana delu budžeta EU i određenim politikama koje su značajne za obe strane, svejedno da li govorimo o energetici, agraru ili nekoj trećoj. Međutim, ono što ja lično zagovaram i stava sam da se mora desiti integracija u što kraćem vremenskom intervalu i to čitavog regiona Zapadnog Balkana. Dakle, ne "princip regate", kolektivno članstvo. Mi govorimo o tržištu odnosno o regionu sa populacijom od 16 do 18 miliona stanovnika, kroz šest ekonomija, šest privreda, i ukoliko Evropa to nije u stanju da učini u ovom trenutku onda je pitanje na koji način može da se nosi sa novim svetskim poretkom koji se nesporno stvara kao ishodište pandemije. Sa druge strane ni vi ni ja ne možemo da zamislimo u ovim i ovakvim evropskim okvirima situaciju u kojoj se unutar Bloka 27 ratifikuje pristupni sporazum za jednu zemlju iz ovog regiona bez obzira da li govorimo o referendumu kao u slučaju Holandije koja je, uzgred budi rečeno, jedna od protivnica samog definisanja novih koraka kada je o politici proširenja reč i ubrzavanju samog procesa, ili kroz parlament. Sa tim u vezi je bitno razumeti da sam proces regionalne integracije odnosno regionalne saradnje nije, i ne isključuje proces evropske integracije. Pogotovo, što niko od nas ne može da zamisli scenario u kome se rešava evropska budućnost jednog društva ovde sa prostora Zapadnog Balkana, lično mislim, ili će se desiti zajednička, kolektivna budućnost, odnosno odluka za čitav region Zapadnog Balkana u neko dogledno vreme ili će ona izostati što će biti, u svakom slučaju, neuspeh i krah evropskog projekta koji je obećao jednu Evropu i evropskog projekta koji je, opet se vraćam na Solunsku deklaraciju, rekao da neće biti zaokružen niti će biti potpun bez ovog dela".
Direktor Fonda za evropske poslove Autonomne pokrajine Vojvodine Aleksandar Simurdić slaže se sa ocenom da se prolongiranjima rokova za pristup ravnopravnom članstvu gubi kredibilitet Evropske unije na Zapadnom Balkanu, uz još jedno podsećanje i na sam problem unutar same Evropske unije, a to je definitivno nedostatak političkog liderstva, jer je za prijem novih članica potrebna isključivo politička odluka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
