Izvor: B92, 17.Dec.2013, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nema Brisel neku magičnu formulu"
Beograd -- Privlačnost EU je očigledno neuništiva, ali u Briselu nije magična formula koja je dovoljna za boljitak, kaže Laza Kekić iz "Ekonomist intelidžens junita".
Gostujući u "Kažiprstu" B92 on je rekao da su za napredak zemlje potrebne ozbiljne unutrašnje reforme, rezovi i promene u radnom zakonodavstvu.
Ipak, Kekić ističe da ima mnogo toga što je potpuno van kontrole vlasti u Srbiji, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se mali boljitak u 2014. godini može očekivati zbog domino efekta i izlaska Evrope iz recesije.
"Vodeće zemlje su izašle iz recesije i to je veoma važno. Prvi put posle mnogo godina će u 2014. i SAD, i EU i Japan imati neki rast. To neće biti velikih razmera, ali je važan momenat što je recesija završena. To je dobro i za Srbiju, i za region, jer kada Evropi ide dobro, onda i ovim zemljama ide dobro. To je važno, možda i najvažniji faktor, a izvan je kontrole ove vlasti", rekao je Kekić.
On je istakao da je taj "domino efekat" nužan uslov da bi ove zemlje rasle.
"Razvijene zemlje će na neki način povući i Srbiju, a što se izgleda Srbije tiče u 2014. godini, boljitak će se odraziti na razmenu i priliv investicija. Doduše ne u nekim velikim razmerama, ali hoće", rekao je Kekić ističući da i dalje postoje rizici da na globalnom nivou dođe do recesije.
Govoreći o mogućim uzorima za Srbiju, Kekić ističe da svakako ne bi trebalo da se ugledamo na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju.
"Njima baš i ne cvetaju ruže kada su ušle u EU, pa i nisu neki primer. Jasno je da je ta želja zemalja u regionu da idu ka EU neuništiva, to se vidi i na primeru Ukrajine. Privlačnost Brisela postoji, ali tamo nije magična formula, nije to samo po sebi dovoljno za razvitak. Potrebne su reforme, sistem. Nije ni neka misterija šta je to zaista potrebno", rekao je on.
Kekić smatra da ova vlast ima ambicije za promene, a ako se gledaju rezultati na lokalnim izborima i visoka podrška, onda ima i čvrsto uporište i dobru političku poziciju.
"Ta pozicija je i čudna, s obzirom na poteškoće i uslove u kojima se zemlja i privreda nalaze. Vlast ima politički kapital, koji može da iskoristi za teške reforme, koje su neizbežne, ali je pitanje kada i kakvog intenziteta", kaže Kekić.
Ekonomista dodaje da rezovi uvek nose sa sobom rizik izazivanja političke i socijalne nestabilnosti, naročito u "rovitim zemljama". U svetlu poziva na vanredne izbore, on veruje da će veliki potezi biti povlačeni tek posle novog izlaska na birališta, na proleće.
"Kada se gleda sa strane, deluju izvesno izbori na proleće. Zato podrazumevam da će te reforme biti neposredno posle toga", kaže Kekić.
Kekić je nekoliko puta istakao da je "Srbija često negde između", pa tako i u slučaju privlačnosti za investitore, ali i u zoni zaduživanja, za koje "ne postoji apsolutni odgovor da li je opravdano ili ne".
"Ne bih potencirao da je Srbija mnogo privlačna za investitore, ali ni da je negativna. Srbija je negde između, nije katastrofalna, ali ni preterano privlačna. To se vidi i u istraživanjima Svetske banke o privlačnosti, tu se Srbija ne kotira preterano dobro. Sada sve zemlje žele da privuku taj kapital, a na to utiču politička stabilnost, predvidivost, sigurnost, da zemlja bude otvorena za investicije, radno zakonodavstvo...", rekao je Kekić.
On kaže da je u svetu prisutan fenomen "krize demokratije" i gubitka poverenja građana u institucije u političke elite, što samo po sebi donosi određenu nestabilnost.
Govoreći o zapošljavanju, on kaže da je "odliv mozgova" praktično neminovna stvar.
"Naravno da treba zapošljavati mlade i najsposobnije, ali dosta toga ostaje na nivou retorike. Ako je veliki razlika u nivou razvijenosti i plata, teško je očekivati da ti mladi i najsposobniji neće odlaziti iz zemlje", rekao je on.
Pogledaj vesti o: London
