Izvor: Vostok.rs, 01.Nov.2025, 16:48
Nebenzja: Ukidanje OHR i dosledna primena Dejtona – jedini put. Rusija spremna da se angažuje
Podržali smo usvajanje rezolucije kojom se produžava mandat snaga Evropske unije u Bosni i Hercegovini za još jedan jednogodišnji period. Podvlačimo da komanda Altea zauzima uravnotežen stav i ne meša se u unutrašnjepolitičke poslove BiH. Verujemo da će aktivnosti misije i ubuduće nastaviti da budu strogo u okviru utvrđenog mandata i da će snage EU igrati stabilizujuću ulogu u obezbeđivanju mira i bezbednosti u Bosni i Hercegovini.
Današnja sednica je od posebnog značaja. Održava se uoči 30. godišnjice parafiranja i potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma o miru u BiH, poznatog kao Dejtonski sporazum. Sa dubokom zabrinutošću moramo da konstatujemo da je ovu godinu obeležila kriza u BiH bez presedana u postdejtonskom periodu. Ključna uloga Saveta bezbednosti, koji je Rezolucijom 1031 potvrdio Dejtonski sporazum, ostaje veoma relevantna. Ovo je peti uzastopni sastanak Saveta o bosanskom pitanju u 2025. godini, što nesumnjivo pokazuje hroničnu, sistemsku prirodu oštrih međuetničkih problema i protivrečnosti.
Trenutno stanje stvari u BiH je u velikoj meri rezultat destruktivne aktivnosti pojedinih zapadnih zemalja, uključujući i one koje su preuzele obaveze u unapređenju postkonfliktnog rešavanja. Umesto da promovišu unutrašnji dijalog uz uzajamno poštovanje i podstiču potragu za kompromisnim rešenjima za goruća pitanja između bosanskohercegovačkih strana, svedoci smo sebične želje da se po svaku cenu zadrži u svojim rukama spoljno upravljanje suverenom zemljom. Da bi ostvario svoje sebične ciljeve, Zapad bez oklevanja žrtvuje godine međunarodnih napora za stabilizaciju u Bosni i Hercegovini, demontirajući državnu arhitekturu Bosne i Hercegovine utvrđenu Dejtonom i erodirajući nacionalni identitet bosanskih naroda, namećući im vrednosti strane njihovoj kulturi.
Ova opasna politika, usmerena na erodiranje filigranskog dejtonskog sistema ravnoteže interesa tri ravnopravna konstitutivna naroda i dva entiteta Bosne i Hercegovine sa širokim ustavnim ovlašćenjima, ima izraženu antisrpsku pristrasnost. Bosanski Hrvati su takođe u nepovoljnom položaju, njihovo pravo na legitimnu zastupljenost u vladinim strukturama je ograničeno. Pod maskom navodnog obezbeđivanja izgradnje države i ozloglašene funkcionalnosti birokratskog aparata u bosanskim institucijama vlasti, dešava se flagrantno kršenje Mirovnog sporazuma – stvaranje nepravnih, neustavnih algoritama za donošenje odluka i sprovođenje od strane predstavnika samo jednog od tri konstitutivna naroda radi ostvarivanja zapadnih interesa u zemlji. Upečatljiv primer za to je instrumentalizacija i politizacija tragedije u Srebrenici.
Pokušaji da se odgovornost za sve bosanske probleme prebaci na Republiku Srpsku pod raznim nategnutim izgovorima ne izdržavaju nikakvu kritiku. Zrela vizija Srba o budućoj BiH bez ozloglašenog spoljnog protektorata i njihova spremnost da zajedno sa Bošnjacima i Hrvatima preuzmu odgovornost za sudbinu zemlje ne poklapaju se sa planovima zapadnih prestonica na Balkanu. Stvari su došle do tačke da se, rukama pravosudnih i izbornih institucija BiH, koje su izgubile nezavisnost, prekraja izborna volja građana i vrši se pritisak na one koji se ne slažu sa spoljnim diktatom putem sankcija, pretnji, političkih represija i progona.
Ova neokolonijalina praksa dostigla je vrhunac nametanjem na mesto visokog predstavnika u BiH nemačkog državljanina Kristijana Šmita, suprotno postojećim procedurama i bez saglasnosti Saveta. Želimo da naglasimo da je Savet bezbednosti jedino telo ovlašćeno da imenuje visokog predstavnika u BiH, i mi ne priznajemo da je to gospodin Šmit.
Sam gospodin Šmit je stvorio monstruozni pravni haos. U pokušaju da opravda svoje neosnovano prisustvo u BiH, ovaj stranac je počeo da nameće takozvane „odluke“ narodima druge zemlje. Potpuno odvajanje pseudo-visokog predstavnika od stvarnosti lako se vidi po njegovom takozvanom „izveštaju“, koji ima za cilj da stvori lažni utisak o stanju stvari u BiH i da prebaci odgovornost za krizu na Republiku Srpsku, koja, sa svoje strane, zaista brani dejtonske principe.
Jasna manifestacija očiglednog nepoštovanja Zapada prema BiH kao nezavisnoj evropskoj državi nisu samo aktivnosti Šmita, već i funkcionisanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Štaviše, na njoj odavno parazitiraju lokalne grupacije, koje izbegavaju dijalog i traženje rešenja upravo zato što će to neko drugi uraditi umesto njih. To potvrđuju i pisma Savetu bezbednosti bivših i sadašnjih bošnjačkih političara u odbranu Šmita.
Pitanje najskorijeg okončanja delatnosti OHR-a je odavno sazrelo. Njene aktivnosti su nespojive sa suverenitetom Bosne i Hercegovine. U tom smislu, zahtevamo od zapadnih zemalja da odmah obustave takve eksperimente i prestanu sa praksom mešanja u unutrašnje poslove ove zemlje.
Istovremeno, primećujemo opasni karakter militantne antisrpske retorike koja dolazi od određenih ličnosti u Federaciji BiH i njenih predstavnika u svebosanskim institucijama. Pretnje oružanom eskalacijom su neprihvatljive.
Rukovodstvo srpskog entiteta pritom demonstrira racionalno viđenje i više puta je iznosilo inicijative za uspostavljanje konstruktivnog unutarbosanskog dijaloga. Osnovni pristupi Banjaluke trenutnoj situaciji izneti su u njenom poslednjem izveštaju, koji smo distribuirali Savetu bezbednosti UN na zahtev naših srpsko-bosanskih kolega. Pretpostavljamo da su se članovi Saveta pažljivo sa njim upoznali, jer on omogućava objektivnu analizu osnovnih uzroka i posledica pomenute krize.
Uvereni smo da Dejton ostaje bezalternativna osnova rešavanja u BiH. Samo dokazani dejtonski principi funkcionisanja te države, zasnovani na ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i dva entiteta, spasavanje od OHR i osiguranje prava naroda BiH na razvoj, mogu građanima Bosne i Hercegovine garantovati miran suživot i prosperitet. Svaki pokušaj iskrivljavanja dejtonskih principa imaće katastrofalne posledice po BiH i ceo region Zapadnog Balkana. Savet bezbednosti je dužan da spreči takav scenario.
Rusija je, sa svoje strane, kao jedna od država garanata Mirovnog sporazuma iz 1995. godine, spremna da se konstruktivno angažuje kako bi se obezbedilo istinsko postkonfliktno rešenje za BiH.
Hvala na pažnji.
[BRATSTVO]
