Izvor: B92, 04.Nov.2012, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ne možemo u EU - pravimo lirazonu"

Ankara -- Turski premijer Redžep Tajip Erdogan nagovestio je mogućnost stvaranja valutne unije na osnovu lire, nacionalne valute te zemlje, objavio je Vol strit džornal.

Prema turskom premijeru, neke članice Evropske unije savetovale su vladi u Turskoj da naprave "lirazonu" i sam Erdogan se saglasio sa tom idejom.

"Ima članica EU koje kažu 'Mi smo protiv evra i nećemo u evrozonu'. Oni su nam čak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << savetovali 'Nemojte ni da pomišljate da ulazite u evrozonu, možete da napravite zonu turske lire'.

I da vam kažem, ja se slažem", rekao je Erdogan.

Turska lira se tradicionalno smatrala slabom valutom i do nedavne denominacije Turcima je bilo normalno da plaćaju hleb i mleko milionima lira.

Međutim, u poslednje vreme lira pokazuje dobro "zdravlje" - od početka godine ona je ojačala pet odsto prema dolaru, dok je prošle godine oslabila 20 odsto.

Privreda Turske je poslednjih 10 godina ostvarila sjajan učinak, saglasni su domaći i strani ekonomisti.

Zdrava makroekonomska strategija, kombinovana sa obazrivom fiskalnom politikom i velikim strukturnim reformama, integrisala je privredu zemlje u globalnu ekonomiju, stvarajući mnoge šanse za trgovinu i industrijsku saradnju.

Strukturne reforme transformisale su Tursku u demokratičniju i ekonomski stabilniju i dinamičniju zemlju, a uz makroekonomska poboljšanja i fiskalnu disciplinu, ekonomski rast je postao održiv.

Stopa rasta privrede Turske u 2011. od 8,5 odsto je bila druga po veličini u svetu (posle Narodne Republike Kine), a ove godine se očekuje da dostigne gotovo šest odsto čime bi BDP izneo 817 milijardi dolara.

Inflacija jedino pomalo kvari ovu idilu pošto sada iznosi 8,6 odsto, ali je i to neuporedivo bolje od 71,6 odsto, kolika je bila u proseku u periodu 1995-2001.

Značajna poboljšanja u kratkom vremenskom periodu svrstalo je Tursku među ekonomije u izuzetnoj ekspanziji.

Turska je postala sedma po veličini ekonomija u Evropi i 16. u svetu po BDP, mereno paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama) u 2011, koji je izneo gotovo 1,29 biliona dolara, ili 17.499 po stanovniku.

Trenutno se u svetu razmatra nekoliko varijanti stvaranja regionalnih monetarnih unija, po primeru evrozone. Duže vreme su trajali pregovori da ruska rublja bude jedinstveno sredstvo plaćanja za Rusiju i Belorusiju, a arapske zemlje u Persijskom zalivu su nekoliko puta pokretale pitanje zajedničke valute.Nijedan od ovih projekata još nije realizovan.

Podaci OECD kazuju da će se privreda Turske u periodu 2011-2017. najbrže razvijati među članicama tog bloka razvijenih zemalja sa prosečnom stopom rasta od 5,7 odsto i da će nominalni BDP po glavni stanovnika dostići u 2016. preko 14.500 dolara.

“Turska planira da udje medju 10 vodećih privreda sveta, i ostvari BDP od dve biliona,poveća godišnji izvoz na 500 milijardi i ostvari spoljnotrgovinsku razmenu od milijardu dolara,” kazao je Tim Rid, regionalni direktor u banci HSBC.

Takav cilj je premijer Redžep Taip Erdoan postavio za 2023, stotu godišnjicu osnivanja Republike, ali Ekzakibaši i njemu slični privrednici smatraju da će za to domaća privreda morati da postigne daleko više od sklapanja i izgradnje na osnovu tudjih projekata.

U isto vreme turska javnost i mediji različito reaguju na ideju stvaranja lirazone.

List Sabah piše da poslovni svet podržava premijera, dok je Milijet pomenuti projekat nazvao ludilom.

Kako primećuje američki list, analitičari, uključujući i turske, ne smatraju ideju "lirazone" realnom.

Potencijalno, lirazoni bi mogli da se pridruže samo Azerbejdžan i irački Kurdistan, ali i za njih bi takav potez bio izuzetno težak.

Stav premijera podržao je ministar ekonomije Zafer Čaglajan, koji je istakao da ne treba misliti da je izjava premijera data bez smisla.

Nastavak na B92...

Kamatica.com: "Ne možemo u EU - pravimo lirazonu"