Izvor: Politika, 15.Jul.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nazovimo stvari pravim imenom
Korporativni interesi širom sveta sve očiglednije urušavaju pravo građana da odlučuju u kakvom društvu žele da žive
U nedavnom intervjuu profesor ekonomije na Univerzitetu u Misuriju Majkl Hadson ukazaoje nasličnosti između kolonijalnog potčinjavanja centralne Afrike u 19. veku i aktuelnog odnosa Evropske unije prema Ukrajini, posebno u kontekstu ponuđenog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tim sporazumom Ukrajina će biti ekonomski potčinjena interesima EU, a da baš ništa ne dobija zauzvrat. Prema Hadsonu, pristup tržištu 28 zemalja Evropske unije Ukrajini ne znači puno jer na njega nema šta da izvozi. Ukrajinska industrija se sastoji od fabrika iz sovjetskog perioda čiji se proizvodi izvoze pretežno na rusko tržište. Međutim, Rusija će morati da suspenduje zonu slobodne trgovine sa Ukrajinom kako bi svoje tržište zaštitila od poplave evropskim proizvodima. Nemogućnost daljeg izvoza u Rusiju dovešće do ogromnog gubitka radnih mesta i velike nezaposlenosti,posebno u istočnoj Ukrajini, gde se i pojavio najveći otpor ovakvim merama. Ukrajinski seljaci takođe neće biti ravnopravni sa evropskim, niti mogu da računaju na subvencije koje dobijaju francuski ili nemački farmeri, stoga neće ni biti konkurentni na evropskom tržištu. Putem ovog sporazuma, zaključuje Hadson, za koji Ukrajinci nisu glasali, već im je nametnut zbacivanjem korumpirane, ali makar demokratski izabrane vlasti koja je odbila da ga potpiše, Evropska unija će Ukrajini preoteti prirodne resurse i poljoprivredno zemljište. Sliku kolonijalnog poretka dodatno podupire trenutni građanski rat, intervencija ukrajinske vojske protiv sopstvenog stanovništva i namera Kijeva da postavi namesnike u pobunjenim oblastima istočne Ukrajine ignorišući volju naroda.
Korporativni interesi širom sveta sve očiglednije urušavaju pravo građana da odlučuju u kakvom društvu žele da žive i njihove mogućnosti da zaštite sebe i prirodnu sredinu od težnje za profitom koja ruši sve pred sobom.
Najnoviji napad na građanska prava sastoji se u Transatlantskomtrgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP),o kojemse daleko od očiju javnosti pregovara između SAD i Evropske unije. Ovim sporazumom žele se ukloniti poslednja malobrojna „ograničenja” s kojima se susreću transnacionalne korporacije, dok se, iz perspektive građana i zajednice, radi o napadu na postojeći socijalni standard, radnička prava i životnu sredinu. Ukoliko bude usvojen, TTIP sporazum bi vodio većem potčinjavanju država i građana interesimaprofita, pre svega preko najspornije odredbe sporazuma,a to je instaliranje već viđenog mehanizma „rešavanja spora:investitor protiv države”,koji bi transnacionalnim korporacijama omogućio da tuže pojedinačne države zbog gubitka profita izazvanog državnim političkim odlukama.
Ukoliko, na primer, neka država ili čak EUodluče da novim zakonodavstvom ograniče korporativnu eksploataciju kako bi zaštitile prava radnika ili prirodu, korporacija bi pred međunarodnim sudovima mogla da traži odštetu. Mnoge korporacije su i do sada u skoro sve bilateralne investicione sporazume uključivale i mehanizam „rešavanja spora:investitor protiv države”. Pokazalo se da to pravi veliku štetu interesima građana i zajednice. Najpoznatiji je slučaj švedske kompanije „Vattenfall”,koja tuži nemačku državu za 3,7 milijardi dolara zbog državne odluke, donete nakon katastrofe u Fukušimi, da se zabrani proizvodnja nuklearne energije. Više od 500 tužbi po sličnom principu podnetoje protiv najmanje 95 zemalja, od kojih je više od 400 podneto samo u poslednjih deset godina.
Aktuelna vlast u Srbiji, ma koliko bila poštenija ili manje korumpirana od prethodne, Srbiju takođe potčinjava korporativnim interesima. Osim toga, ona zanemaruje da je bilo mnogih privatizacijakoje zakonski nisu bile sporne (naime, vlasnici su ispoštovali sve odredbe kupoprodajnog ugovora),a koje su imale isti ishod (stečaj, uništena radna mesta itd.) kao i privatizacije u kojima je bilo kršenja zakona. Pljačka – posebno prirodnih resursa, društvene imovine ili preko preotimanjatržišta – ima iste posledice i kad je urađena po zakonu i kad nije, a posebno kad pljačkaši (domaći ili belosvetski) pišu zakone. Ili je možda pravo ime za tu pojavu ne pljačka već kolonijalizam?
Predsednik Pokreta za slobodu
Milenko Srećković
objavljeno: 15.07.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
