Izvor: Politika, 26.Avg.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši interesi ne ugrožavaju nikog
O prirodnom pravu Srbije i njenih građana da postanu deo EU konačnu odluku donose zemlje članice unije. Za EU je od velikog strategijskog značaja da Srbija ne bude izolovano ostrvo. Niti ja to želim kao predsednik republike, niti to žele građani Srbije
„Politika” je u četvrtak predveče razgovarala sa Borisom Tadićem predsednikom Srbije. Povod je poseta Angele Merkel Beogradu, a teme intervjua su odnos Srbije i Nemačke, put Srbije u EU, status Kosova, položaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srba na Kosovu. Intervju sa predsednikom Tadićem objavićemo danas i u nedelju.
Zar ne mislite da je Angela Merkel govorila u ime Evropske unije?
Evropska unija nije donela svoj stav, imamo stalnu komunikaciju sa svih 27 država EU. Ali nema sumnje da će stav Nemačke uticati na te zemlje kao i na mišljenje Evropske komisije kada bude odlučivala da li će Srbiji dati status kandidata.
Dovoljno je da jedna zemlja, na primer Nemačka, ne da svoj glas i Srbija neće steći status kandidata?
Nikada nisam rekao da će Srbija dobiti status kandidata, rekao sam da je to cilj Srbije, da njegovo ostvarivanje zavisi od toga koliko ćemo mi uraditi u ostvarivanju reformi ali i od stavova šefova država EU, naročito najuticajnijih.
Sada je Srbiji za sticanje statusa kandidata pridodat još jedan uslov, ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova, što je pogrešan naziv jer samo one i postoje na severu Kosova.
Nemačka kaže ukinite te organe, ma kako ih zvali, ako želite status kandidata. Srbija kaže da neće da ih ukine. I od politike i Kosovo i Evropa dobijamo rezultat ni Kosovo, ni Evropa?
Ne mislim da je tako. Takav pristup bio bi defetistički. Srbija nikada ne treba da odustane od članstva u EU, jer taj cilj proističe iz prirodnih težnji naših građana i našeg naroda da postanu deo evropske političke zajednice. Mi jesmo evropska zemlja, evropska kultura, evropski narod čak i pre nego što postanemo članica EU. Proces promene standarda u Srbiji treba da bude usaglašen sa standardima EU, jer to je nama od koristi, to se dešava i u zemljama koje nisu članice EU poput Švajcarske ili Norveške.
Prirodno je pravo Srbije i njenih građana da postanu deo EU, ali konačnu odluku donose zemlje članice unije. Za EU je od velikog strategijskog značaja da Srbija ne bude izolovano ostrvo. Za Srbiju nije dobro da ostane izolovano ostrvo. Niti ja to želim kao predsednik republike, niti to žele građani Srbije. Međutim, ukoliko se postavi neprihvatljiv uslov za dobijanje statusa kandidata mi moramo jasno da kažemo našim evropskim partnerima i prijateljima da je takav zahtev nemoguć. Istovremeno, nikako ne treba da odustanemo od članstva u EU, jer ako oni danas ne uvaže stav Srbije, mogu to učiniti sutra ili prekosutra. Naša je obaveza da pružimo svoju argumentaciju i objašnjavamo kakve se opasnosti i rizici otvaraju ako ne bude uvažen stav Srbije.
Do sada je bilo ovako: EU kaže Srbiji da završi saradnju sa tribunalom, pa 11 godina čeka da ona to završi. Srbija se nekada trudi da ispuni uslov, nekada lenstvuje, a EU strpljivo čeka. Da ne bude i sada isti princip: uslov je dat čekaće sve dok ga Srbija ne ispuni?
Bilo je u prošlosti usporavanja, ali Srbija je saradnju uspešno okončala iako mnogi nisu verovali da će se to ikad desiti. S druge strane treba da pođemo od elementarnih činjenica – svet nije pravedan. Ako očekujemo da će se u narednih nekoliko godina izmeniti ta činjenica koja postoji od kada je sveta i veka, bili bismo naivni.
Drugo, unutar tog nepravednog sveta mi moramo da se borimo za naše interese, tako što ih legitimizujemo. Naši interesi su bili delegitimizovani devedesetih godina i posle 5. oktobra 2000. godine čini se ogroman nacionalni napor da se legitimizuju prirodni interesi srpskog naroda gde god on živi.
Treće, mi želimo najbolje odnose sa velikim silama, neka neslaganja ne znače zaoštravanje i njih ćemo rešiti zajednički. Mi moramo da pridobijemo partnere koji imaju značajnu ulogu u globalnim procesima. Njima treba da pokažemo zašto je za njih korisno da prirodni interesi Srbije budu ostvareni. Pogotovo kada ti interesi ne ugrožavaju druge narode i kada su oni u korist stabilizacije prilika na Balkanu. I to je fundamentalna razlika sadašnje politike Srbije od one iz devedesetih godina kada su bili ugrožavani interesi drugih naroda. Današnja Srbija je gradivni činilac mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, takva Srbija je potrebna Evropi. Zato sam siguran da će neodustajanje od legitimizacije naših interesa i proces promena našeg društva doprineti da se izmeni atmosfera u Evropskoj uniji.
Naravno, neko će reći da je mala šansa da se to dogodi. Pa bila je mala šansa da se Srbija promeni pre 5. oktobra – pa se promenila, mala je šansa bila da Srbija ostane na nogama posle tzv. deklaracije o nezavisnosti Kosova – pa je ostala na nogama, mala šansa je bila da pronađemo Mladića pa se to dogodilo, mala je šansa bila da izgradimo spektakularne mostove, posle sveg onog razaranja devedesetih, pa smo ih izgradili.
Konačno, ne može se menjati strateško opredeljenje zemlje svakih nekoliko godina. Put zemlje u budućnost nije lutanje kroz sadašnjost nego jasna usmerenost prema cilju. Ako je dosezanje tog cilja otežano traga se za drugim putevima do njega, radi se uporno na uklanjanju prepreka, ali cilj ne može da se menja svaki čas.
Ne radi se tu o rigidnosti politike, već je naše strateško opredeljenje posledica ozbiljnih analiza vezanih za interese građana Srbije. I zato kada dobijamo novi uslov, ne da bi postali članica EU, nego kandidat, moj je stav, za koji tražim podršku ne samo članica vladajuće koalicije već svih političkih stranaka i građana Srbije, da mi nastavljamo proces evropskih integracija, nastavljamo da se borimo za status kandidata i datum za pregovore, što je ovog trenutka dovedeno u pitanje, ali nastavljamo da se borimo i za legitimizaciju naših interesa i za suvereno postojanje našeg naroda na Kosovu.
A na severu Kosova naš narod neće opstati ako nema svoje institucije na severu Kosova, jer bez njih ne bi bilo sigurnosti, niti škola i bolnica za njih.
(Drugi deo intervjua sa Borisom Tadićem objavljujemo u nedelju)
Dragan Bujošević
objavljeno: 27.08.2011.
