Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Dec.2019, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Agenda 2020
Izdavačko preduzeće Agenda 2020 pokrenula je 2011. Novi magazin. I kroz ime preduzeća postavili smo strateško opredeljenje – Srbija u EU.
Te 2011. nadali smo se da će se niz od devet novogodišnjih čestitki ove godine završiti sa: “Sa srećna nam Nova 2020. u EU”. Vremenski horizont se pomerio – sama EU je zapala u teškoće, pa i da smo ispunili sve što treba (a nismo!), ne bi to bilo dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za članstvo Srbije u EU. Horizont je pomeren, ali ni za nas u NM, a bogami ni za većinu građana, cilj nije promenjen – Srbiji je mesto u EU i Srbija za to treba da se bori.
Od 2000. sve jasno opredeljene proevropske stranke i sve manje jasno proevropske vlasti imale su jednu zajedničku rečenicu – EU nije cilj, EU je sredstvo da građani bolje i dostojanstvenije žive. I da su vrednosti i standardi EU, sistematizovani u pregovaračka poglavlja, nešto što hoćemo da ispunimo zbog sebe, pre svega. Brojna i iscepana opozicija krije se iza personalnih kritika vlasti i ne trudi se da uveri birače u ono za šta je već je koncentrisana na objašnjavanje protiv čega i koga je.
Možda je odgovornost za prolongiranje očekivanog sporazuma Srbije i EU na briselskoj birokratiji i institucionalnoj nesavršenosti EU, ali ni EU birokratiji ni srpskoj opoziciji ne može se pripisati krivica što su vrednosti i pravila EU danas čak i dalja nego što su bili, npr., te 2011, kada smo nadali ulasku u Evropu 2020. To se može i mora zameriti samo onima koji su na vlasti i koji imaju moć
Ekonomski napredak, infrastruktura, monetarna i fiskalna stabilnost, investicije ... nemaju ideološki prefiks. Prevedeno na politički jezik – sve ideologije u ekonomiji, bar retorički, teže istom. A folklor bez suštine je to da kada ima uspeha, Vlast teži da se neumereno hvali, a opozicija neumesno kritikuje. Ali, niko osim vlasti i ne može biti kriv za nesklad između onoga što kaže i onoga što sama radi – stvarajući ogroman prostor za, hajde da kažemo, “lov u mutnom”.
Ne čudi zato zbunjenost evropske birokratije, odakle stižu izjave koje su neusaglašene i kontradiktorne jer su posledica čas gledanja onoga što se kaže, čas onoga što se čini. Da budem konkretna – obećanja o vladavini prava i mnogi propisi usaglašeni sa EU jesu plusevi, koje poništi selektivna pravda kada se o zakon ogreše “naši” – kao što su predsednici opština Grocka ili Brus ili “naši” investitori nekakvog objekta navrh planine i usred Nacionalnog parka. Obećava se borba protiv korupcije, ali je ruše ogromna tolerancija kada su “naši” trgovali uticajem. Čak ni orijentacija ka EU ne deluje uverljivo kada se vide uvredljivi tekstovi o EU u medijima bliskom vlastima i izjave prepune preterivanja u divljenju ruskoj sili “koja može vojno i ekonomski da počisti Evropu”. Zaklinjanje u regionalnu saradnju je civilizacijski i vrlo evropski korak, ali opet, tekstovi i ponekad izjave zvaničnika su takvi da više liče na pretnju nego poziv na saradnju...
Uz ne neevropsko nego anticivilizacijsko širenje prostakluka u javnom prostoru, vlast se prikazuje kao nedosledan partner za tako veliki i značajan projekat kao što je Srbija u EU. I za to neko van te vlasti ne može biti kriv. A kako je ova vlast superiorna, krivica joj je još veća.
