Izvor: Deutsche Welle, 09.Jan.2018, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalizam dolazi sa istoka
Šta je to pogrešno krenulo u Evropskoj uniji? Poljska i Mađarska, zemlje koje su pre 13 godina postale članice EU, okrenule su se nacionalizmu. To su sastavni delovi fenomena koji već dugo tinja na istoku Evrope.
Nisu nam bile potrebne dodatne činjenice za dokazivanje toga kakvo samopouzdanje vlada među članicama EU u istočnoj Evropi. Ipak, Viktor Orban, najjači čovek Mađarske i njen premijer, iskoristio je svoje gostovanje kod bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da još jednom uputi jasnu poruku: muslimanske izbeglice su za njegove sunarodnike „muslimanski osvajači“, a „mi to ne želimo“. Sigurno je da Mađarska želi da bude pokorena, izjavio je Orban za tabloid „Bild“. On zabranjuje uplitanje, a njegova zemlja zaslužuje više poštovanja – tako je Orban reagovao na kritike lidera nemačkih Socijaldemokrata (SPD) Martina Šulca. Bez sumnje: Evropska unija polako se raspada.
Istočne protiv zapadnih vrednosti
Evropska unija nekada je bila predmet žudnje za bivši istočni blok. To je bilo pre samo 25 godina. U međuvremenu, Evropska unija ima ogromne probleme sa svojim mlađim članicama, a isto važi i u obrnutom smjeru. Poljska i Mađarska danas, u vrednostima koje Brisel podrazumeva, nalaze da je dobra samo činjenica da je to svojevrsna mašina za štampanje novca. Oni briselski centralizam odbacuju, a u zapadnoevropskom multikulturalizmu vide pretnju. Umesto toga, u Varšavi i Budimpešti sada se definišu nove-stare vrednosti: domovina, hrišćanska vera, porodica. Takvi društveno-politički ideali postali su bitni i u Češkoj i Slovačkoj. Tako se formirao svojevrsni kontra-pokret protiv otvorenih društava zapadne Evrope.
Gost iz Mađarske u Minhenu: Orban bi da pomogne bavarskoj CSU da promeni izbegličku politiku kancelarke
Iza toga se krije ideja da se u beskrajnom, globalizovanom postojanju prednost dâ naciji. Viktor Orban i njegova stranka Fides na taj način ponovo definišu merila vrednosti za mađarsku naciju. To je pokušaj da se postojeći kompleksni svet, kolektivno deklarisan kao opasan – pojednostavi. Na istom kursu je i Jaroslav Kačinjski, moćni čovek Poljske i predsednik stranke Pravo i pravda (PiS). I jedan i drugi vladaju autokratski i ne kriju svoju rezervisanost prema zapadnom društvenom modelu. Orban je svoju novu Mađarsku krastio kao „iliberalnu državu“, a Kačinjski svoje restrukturiranje države naziva „dobrom promenom“. Evropska ideja, takav je utisak, trenutno se redefiniše na Istoku.
Posle socijalizma – neoliberalizam
Posledica toga jeste značajan pomak udesno na istočnom rubu Evropske unije. Jeste da se oni ograničavaju samo na ekonomske potrebe, ali pretpostavku da ekonomija pogođena krizom i visoka nezaposlenost pospešuju nacionalističko raspoloženje opovrgava primijer Češke. Ekonomski rast od gotovo pet odsto i spektakularno niska stopa nezaposlenosti od tri procenta – najniža u EU – nije sprečila da se na Vltavi pod premijerom Andrejom Babisom prestroje udesno.
- pročitajte još: Evropljani „druge klase“
Nešto slično događa se i u Poljskoj. Još 1990. godine prosečna zarada u toj zemlji iznosila je samo jednu dvanaestinu nemačkog proseka, a već 2016. godine taj odnos bio je 1:3. Pa ipak, nacionalizam je u porastu. „Njujork tajms“ je siguran: „Populizam stanuje u istočnoj Evropi“.
Deo poljskog društva protivi se narastajućem nacionalizmu
To zbog čega je to tako, umnogome je povezano s činjenicom da istočne države u tranziciji nakon 1990. nisu prošle kroz socijaldemokratsku eru, tvrdi Pjotr Buras, jedan od vodećih politikologa Poljske. Neoliberalizam je tako, gotovo bez ikakvih prepreka, uleteo u društva rasturena komunizmom. Socijalne države nije bilo, a sindikati su bili slabi. Kapitalizam je prodro bez ikakvih kočnica. Sve to je ostavilo ožiljke, recimo kompleks niže vrednosti koji je prisutan sve do danas. U Poljskoj, kako ističe književnik Zjemovit Šćerek, ljudi sami sebe doživljavaju tačno onako kako Zapad gleda na Poljsku, „malo siromašni, malo nazadni i manje efikasni“.
Poljska – nagon za autizmom
Prošle sedmice je novi poljski premijer Mateuš Moravjecki otputovao u svoju prvu zvaničnu posetu inostranstvu. Ali ne u Brisel, već u Budimpeštu. To je jasna politička poruka: Mađarska je za Poljsku važnija od Evropske unije. On je potom posetio i svog kolegu u Slovačkoj. Iako skoro i ne postoje zahtevi da se Briselu okrenu leža, ali imajući u vidu unutrašnje evropske veze, Varšava se ponaša kao stranac unutar porodice zemalja EU. Prema mišljenju poljske književnice Inge Ivasiov, mnogi ljudi u njenoj zemlji smatraju „da će nam EU oduzeti naše dostojanstvo“. Sa Zapada dolaze samo „ograničenja, problemi i moralna relativizacija“. Pitanja socijalnog konsenzusa Zapada, kao što su jednakopravnost, laicizam i prava manjina još nikada nisu stigla u Poljsku, kaže Ivasiova.
- pročitajte još: Poljaci su gubitnici
Umesto toga, u doba vladavine desničarske i populističke stranke Pravo i pravda, Poljaci su zaokupljeni sami sobom. Taj nagon za autizmom posebno je vidljiv u ovoj 2018. godini, kada Poljska obeležavanja stogodišnjicu obnove državnog suvereniteta. Nacija je mera stvari, a instrukcije iz Brisela ili Berlina u Varšavi su zabranjene. Sudstvo se, prema logici vladajućih, mora podrediti „volji naroda“. Iza svih nedavnih fenomena političkog i društvenog desničarskog pritiska stoji poljski osećaj o gotovo stalnoj istorijskoj ulozi žrtve. A njihovi odgovori na to: patriotizam i nacionalizam.
Mađarska: Nesigurni nacionalni identitet
Slično se može opisati i stanje u kome se nalazi Mađarska. Premijer Orban sistematski ubacuje u pravosuđe i administraciju svoje sledbenike. Smatra se da su pogrešne zapadne ideje demokratskog ustava, tržišne ekonomije i multikulturalizma, one koje je Mađarska sledila nakon političkog zaokreta devedesetih godina, kaže rektor Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti Mihael Ignjatijef.
Protesti protiv vlade: Jaroslav Kačinjski kao čovek koji povlači konce svojih političkih marioneta
Taj Univerzitet, čiji je suosnivač i najveći finansijer mađarsko-američki investitor Džordž Soroš, veoma je ugledna ustanova širom sveta – i velika smetnja za Orbanovu politiku. Nemački magazin „Špigel“ u decembru je pisao o nepoverenju Mađara prema tom Univerzitetu na kome se obrazuje međunarodna elita. „Soroš je simbol finansijskog kapitalizma i za njega desničarski populisti tvrde da im ugrožava tradicije“.
I u ovom slučaju kulturni rat omogućava dublji uvid u kolektivni identitet. Mađarska je tek 1920. godine postala samostalna država, proistekla iz dvojne Habsburške monarhije. Bila je to mlada nacija s potrebom da nadoknadi neka sopstven dostignuća, u smislu identiteta. Orbanovo pozivanje na „mađarske vrednosti“ mnogim Mađarima pruža osećaj podrške i sigurnosti. To je svet „bez stranaca, organskih hipstera i zvaničnika Brisela“, navodi „Špigel“.
- pročitajte još: Patriotski udžbenici – trend u EU
Ono čega smo trenutno svedoci na istoku Evropske unije većini pripadnika evropske inteligencije pre više od 25 godina ne bi ni palo na pamet. Smatralo se da su demokratski standardi i slobodna tržišna ekonomija usvojene stvari, i to za samo nekoliko godina. Tome se još 1990. godine protivio nemački sociolog Ralf Darendorf. Za izgradnju i stvaranje demokratskog društva, prema procenama tog liberala, trebalo je 60 godina. Ironično, ali čini se da model novih članica Evropske unije – Poljske i Mađarske – potvrđuje tezu da je put ka harmonizaciji Evrope zaista dug.
Pošaljite Fejsbuk Tviter gugl+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link http://p.dw.com/p/2ijHA
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
