Izvor: Vostok.rs, 08.Nov.2013, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na startu su budući kormilari Evrope
08.11.2013. -
„Ko će postati novi kralj Evrope?“ – to je naslov članka u nemačkom „Die Welt“ posle kandidature od strane predstavnika socijalističkih partija Evrope, na mesto budućeg predsednika Evropske komisije sadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta, poslanika Nemačke Martina Šulca (Martin Schulz). Izbor još jednog „kormilara“ jedinstvene Evrope će se obaviti kad istekne mandat Žozea Manuela Baroza u novembru 2014. godine, a na osnovu rezultata majskih izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u Evropski parlament.
Predstavnici nacionalnih partija leve orijentacije zemalja članica EU, koji su članovi Partije evropskih socijalista (SPE), a koji su se okupili 6. novembra u Briselu su predložili kandidaturu Martina Šulca većinom glasova – 19 od 32. „Euronews“ citira prvo obraćanje pretendenta na mesto premijera „evrospke vlade“: „Građani gube poverenje, a ja ću se boriti da ga povratim. Ja ću dokazati da je Evropa najprosperitetniji deo sveta, da je sposobna da rasporedi bogatstvo pravednije i poštenije“.
Što se tiče kategoričnosti Martina Šulca, stručnjaci su i pre njegovog izbora na čelo Evropskog parlamenta primećivali da je sklon oštrim rečima. Da li će ova crta karaktera pomagati Šulcu u predstojećoj trci za „kraljevsku“ fotelju u EU, ili će mu smetati?
Analitičari se za sada uzdržavaju od konkretnih prognoza. Time pre što će zvanična kandidatura Šulca biti predstavljena 1. marta sledeće godine, na kongresu Partije evropskih socijalista u Rimu. Ali, saborci Šulca po političkim ubeđenjima neće štedeti velike reči. Informacione agencije prenose izjavu predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke Zigmara Gabrijela (Sigmar Gabriel) o tome da rad Šulca u Evropskom parlamentu svedoči o „snazi i strasti“ s kojom se on bori za „novu i bolju Evropu“.
Podignuto raspoloženje nemačkih socijaldemokrata je sasvim jasno. Eksperti, međutim, napominju da će predstojeći izbori u Evropski parlament u maju 2014. godine biti prvi posle stupanja na snagu Lisabonskog dogovora. Prema ovom dokumentu, izborni rezultati treba da budu uzeti u obzir prilikom određivanja kandidature budućeg šefa Evropske komisije. Međutim, prema procenama nekoliko analitičara, šanse da socijaldemokrate postanu najveća frakcija u Evropskom parlamentu ne treba preuveličavati. Ali, i ako socijalisti osvoje najviše glasova, odrede kandidaturu budućeg šefa Evropske komisije, svejedno će biti politički lideri ujedinjene Evrope.
Između ostalog, eksperti ističu da je Šulc prvi, ali ne i jedini pretendent na glavno mesto u EU. Evropski Zeleni su odlučili da odmah imenuju dva kandidata i da diskusija ide putem onlajn glasanja. Favorit „Evropskih levičara“ – EL je lider grčkog saveza ujedinjenih levičarskih snaga „Syriza“ Aleksis Cipras (Alexis Tsipras).
Zvanično imenovanje će biti obavljeno sredinom decembra. Predstavnici Evropske narodne partije (EVP) još uvek nisu odredili svog pretendenta. Zato je rano da se bilo šta prognozira, kaže ekspert Centra za analizu situacije Ruske akademije nauka Sergej Utkin:
- Čini mi se da kandidatura Šulca nije optimalna. On je jednostavno najpoznatija figura među socijalistima i u nekom smislu kao i kompromis. A za širi krug ljudi on je, svejedno, čovek koji plane, koji ima oštru retoriku čak i tamo gde bi se ona mogla izbeći. Ukupno gledajući, sada je to sve nagađanje. Može da se govori o nekim kandidatima, a onda se pojave ljudi o kojim niko nije ni mislio.
Direktor programa „Budućnost Evrope“ u nemačkom Fondu „Bertelsman“ Joakim Fric-Vaname ističe demokratizam novih metoda:
- Imenovanje Martina Šulca na mesto glavnog kandidata evropskih socijalista u Evropskom parlamentu je dobar korak napred u odnosu na sadašnju situaciju. Jer, kakav je običaj bio do sada? Šefovi država i vlada su jednostavno usaglašavali kandidature iza zatvorenih vrata. A, ako je sada uključen i parlament, onda je to jasan signal biračima – vi znate za koga glasate.
Naravno, da sve nije tako jednostavno. U novom sastavu parlamenta se može naći i 30-40% evropskih skeptičara. Ali, najvažnije je da je Lisabonski dogovor počeo realno da radi.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
