Izvor: RTS, 15.Mar.2017, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na selu više evrooptimista nego u gradu
Seosko stanovništvo u Srbiji ima pozitivniji stav o Evropskoj uniji, nego što imaju Beograđani, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Pre šest godina glas za ulazak u Evorpsku uniju procentualno više je stizao iz grada, a manje sa sela. Danas slika drugačija. Dok je u gradu procenat evroentuzijasta pao za 17 odsto, u selu je ostao gotovo isti.
"Ljudi sada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << manje veruju u ekonomsku moć EU što je verovatno posledica krize u Evrozoni, ali i dalje oni asociraju EU za neku ekonsomsku stabilnsot", smatra istraživač Milioš Popović.
Primer Poljske, članice EU od 2004.godine, najbolje ilistruje transformaciju seoskog stanovništva. Poljski poljoprivrednici skeptični od promena na početku, tokom proces pristupanja postali su zagovornici članstva.
"Upravo zato što su oni pristupanjem EU pristupili različitim fondovima, shvatili da to jeste jedna modernizacija ali da to suštinski unapređuje njihov kvalitet života i njihovo privređivanje. Ne bih otišla toliko daleko, ali čini mi se da ima toga", ukazuje Maja Bobić iz Evropskog pokreta.
To potvrđuje i Božo Joković iz Arilja. Sa prijateljem ima 10 hektara pod malinama. Ali želi i više. Zato je sa 100 poljoprivrednika iz zavičaja osnovao zadrugu. Nada se da će postići rezultate kojima je posvedočio u Sloveniji.
"Sve zemlje koje su dobro iskoristile pretpristupne fondove Unije, one su imale dobre, razvijene proizvođačke grupacije koje su pravile dobre projekte. Mi treba da idemo tim putem, da napravimo dobre proizvođačke organizacije, udruženja, zadruge da budu nosioci te proizvodnje", ističe Božo Joković iz zemoljoradničke zadruge "Agro eko voće", Arilje.
Za to je potrebna priprema i da se oslone više na sebe manje na državu.
"Njihov interes je, pre svega, kao glad za povoljnim investicionim sredstvima možda manja za tekuću repordukciju. Dakle, oni se interesuju za projekte koji će im donositi profit, od kojih će moći da se živi u tom ruralnom delu naše zemlje", naglašava agroekonomski analitičar Milan Prostran.
Projekti znače i teške procedure. Tu je Slovenija dobar primer. Na pragu EU formirala je Poljoprivrednu komoru, koja je preko 90 odsto poslova završavala za poljoprivrednike.
