Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Dec.2017, 18:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na samitu EU imigracija jabuka razdora
Vođi Evropske unije (EU) su se na zasednju u Briselu dogovorili da ojačaju zonu evra i Evropsku monetarnu uniju (EMU), pokrenuli novu odbrambenu strukturu i odobrili ulazak u drugu fazu izlaska Velike Britanije iz članstva EU, ali su nepremostiva ostala neslaganja oko buduće politike suzbijanja ilegalne imigracije.
To su na konferenciji za štampu, na završetku dvodnevnog samita EU, izjavili lideri Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, naglasivši da su svi lideri Unije podržali jačanje zaštite spoljnih granica Unije i zaustavljanje ilegalne imigracije.
Oni su, međutim, izrazili žaljenje što nije bilo podrške i za "unutrašnju solidarnost", a to znači da i članice EU na istoku Evrope prihvataju deo migranata.
Zemlje Višegradske grupe tvrde da bi to ugrozilo njihov socijalni standard i identitet, a iskustva zemalja na zapadu Evrope pokazuju da naročito muslimanski doseljenici nisu u stanju da se uklope u tamošnja društva i, štaviše, iz njihovih sredina se regrutuju teroristi.
Kancelarka Merkel je želela da podvuče da "solidarnost ne može postojati u jednom, a da je nema u drugom delu Evrope", što je bila kritika Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj čiji vođi su ponudili 35 miliona evra najugroženijoj zemlji Unije, Italiji, za čvršću zaštitu spoljnih granica u Sredozemlju od navale imigranata, ali su odlučno odbili predložene kvote za prihvatnje imigranata.
Makron je naglasio da će do juna o tome morati da se postigne saglasnost, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je ocenio da "kvote ne funkcionišu" naveo je da će nagodba o imigraciji biti veoma teška.
Da je ilegalna imigracija veliki problem koji ugrožava jedinstvo i stabilnost EU svedoči i činjenica da su se francuski predsednik Makron i italijanski premijer Paolo Đentiloni dogovorili da pošalju zajedničke vojne snage u Libiju i razbiju tamošnje grupe organizovanog kriminala i islamskih ekstremista koji uz ogromne zarade švercuju migrante u Evropu.
Obaveštajni izvori EU su stavili do znanja da potencijalno iz Afrike u Evropu može krenuti talas od 20 miliona migranata.
Pariz i Rim će radi sprečavanja navale ilegalne imigracije takođe organizovati zajedničke vojne snage s državama južno od Sahare, odakle dolazi većina migranata, a to su Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger.
Kancelarka Merkel i predsednik Makron su izrazili zadovoljstvo zbog dogovora s britanskom premijerkom Terezom Mej o uslovima za pokretanje druge faze "razdruživanja" s Velikom Britanijom jer je ona potvrdila spremnost Londona da pre izlaska iz EU u martu 2019. isplati Uniji britanska dugovanja u visini od preko 40 milijardi evra, kao i da se povoljno reši položaj državljana EU u Velikoj Britaniji i uvede vrlo "propusna", verovatno samo elektronska granica između Severne Irske i Republike Irske, članice EU.
U drugoj fazi pregovora o Bregzitu će morati da se nađe rešenje za buduće naročito trgovinske i druge odnose Velike Britanije i EU.
Predsednik Makron i kancelarka Merkel su naglasili rešenost da se zona evra, u kojoj sad sve zemlje beleže privredni rast, ojača bankarskom unijom i drugim merama, ali je Angela Merkel predočila da je stav Berlina da to znači da zona i nova unija moraju time biti i konkuretniji.
Makron je dodao da se čeka na formiranje nove nemačke vlade da bi se dobio odgovor i u kojoj meri su prihvatljivi francusku predlozi za uvođenje neke vrste ekonomske evrozone, mogućih investicija u celoj zoni i stvaranje Evropskog monetarnog fonda koji bi bio garant stabilnosti.
Francuski predsednik je ukazao i na to da se u "radionici evropske obnove", koju je on predložio, očekuje i dogovor o reformi trgovinske politike, s ključnom stavkom zaštite strategijskih tehnologija i budućih preciznijih mera anti-dampinga.
Angela Merkel je stavila do znanja da Nemačka i Francuska igraju ključnu ulogu u Evropi i da Evropska unija napreduje onda kad taj dvojac dobro sarađuje.
