Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVESTAJ 9.7-13.7

Kipar je najnovija zemlja koja je zatražila pomoć I to van EU. Rusija je dobila zvaničan zahtev za 5 milijardi evra pomoći I za sada ministarstvo finansija Rusije razmatra taj zahtev. Na  sastanku ministara finansija evro zone dogovoreno je da Španiji bude odobrena još jedna godina kako bu smanjila svoj budžetski deficit na 3 pc; kao što je najavljeno prošlog meseca banke će biti dokapitalizovane kroz EFSF. Kada ESM kao stalni fond za pomoć bude u funkciji on će preuzeti dugove I odgovornost. U periodu u kojem Španija bude čekala da se ESM formira njenim bankama biće odobrena pomoć od 30 milijardi evra. Očekuje se da će donešene odluke postati I formalne do 20.jula. I ako je Španiji odobrena dodatna godina za dostizanje smanjenja budžeta Olli Rehn je izjavio da su neophodne dodatne mere štednje. Ministri finansija Evrope razgovarali su i o mogućnostima dublje ekonomske integracije. Kada svi uslovi budu ispunjeni ESM će moći direktno da vrši dokapitalizaciju banaka čime bi se prekinuo začarani krug izmedju banaka i država. Mario Monti premijer Italije izjavio je da će Italija verovatno biti zainteresovana za pomoć kako bi se olakšao pritisak na tržištu obveznica . Poljska i dalje odugovlači sa planovima usvajanja evra kao svoje valute. Po rečima ministra finansija Poljske Jacek Dominik –a zemlja se neće priključiti zajedničkoj valuti dok se dužnička kriza u regiji ne stabiliše. Prema Bloomberg-u Poljskoj će biti potrebno najmanje tri godine od vezivanja svoje valute za evro do definitivnog prihvatanja valute. I ministar finansija Irske smatra da će ovoj zemlji biti potrebna pomoć od ESM kako bi se prekinula veza izmedju bankarskog duga I onih koji plaćaju porez pri čemu je snažno podržao odluku da ESM u budućnosti direktno dokapitalizuje banke bez prethodnih garancija od strane države. Finska ne želi da učestvuje u planovima evro zone oko pomoći španskim bankama ukoliko se pre toga ne postigne dogovor o kolateralu. Ministri evro zone dogovorili su se i oko 30 milijardi evra pomoći španskim bankama koja bi trebalo da se realizuje do kraja meseca. Konačan dogovor bi trebao da bude finaliziran oko 20 jula. Nemački parlament će verovatno 19 jula  održati posebno zasedanje na kome će se raspravljati o ovoj odluci. Premijer Španije Mariano Rajoy objavio je dodatne mere štednje kako bi zemlja ostvarila ciljno smanjenja budžetskog deficita. Odobreno je 100 milijardi evra pomoći od čega 30 milijardi koje su hitno potrebne za dokapitalizaciju banaka biće spremne do kraja meseca.  Pored povećanja poreza mere štednje će uključiti smanjenje plata kao I ukidanje bonusa. I budžet vlade I ministarstava biće značajno smanjen. ECB je objavila svoj mesečni bilten po kome, bez prevelikog iznenadjenja, prognoze nisu najpozitivnije. Inflatorni pritisak je smanjen dok ekonomski rast nastavlja da bude i dalje slab sa povećanom nesigurnošću kada je u pitanju poverenje potrošača i poslovna klima. U srednjoročnom roku očekuje se postepen oporavak. Industrijska proizvodnja u evro zoni tokom maja porasla je 0.6 pc u odnosu na prethodni mesec. Na godišnjem nivou ipak je ostvaren pad od 2.8 pc. Poseta inspektori EU i IMF-a  Kipru koja je bila zakazana za sledeću nedelju  a tokom koje je trebalo da se razgovara o pomoći odložena je kako bi se detaljni je proučile potrebe ove zemlje.I ako je pomoć zatražena 25. juna više je nego verovatno da se neće postići dogovor do kraja ovog meseca. Evro je i dalje u silaznom trendu. Mada  politička i ekonomska situacija u Evropi nije najbolja u poslednje vreme, osim nešto boljih nego što je  očekivano rezultata industrijske proizvodnje,  ne postoje fundamentalni razlozi u zoni evra koji bi gurali evro ovako nisko. Sa druge strane u Kini su devizne rezerve u junu bile niže od očekivanog  što je uticalo negativno na evro iz nekoliko razloga. Prvo, ovim se signalizira da se ekonomski rast u Kini smanjuje što je potvrdjeno i objavljenim podacima o padu GDP-a u drugom kvartalu. Drugo, što je možda i značajnije je to da je u poslednjim godinama Kina diverzifikovala svoje devizne rezerve iz dolara u evro što je bila velika podrška zajedničkoj valuti. Sada kada devizne rezerve pokazuju znake smanjenja ova podrška slabi. I ako se već  neko vreme zna o usporavanju kineske privrede u ovom momentu odsustvo njene podrške zajedno sa lošom ekonomskom i političkom situacijom na domaćem tlu kao i smanjenjem kamatnih stopa čini evro vrlo slabim. Moody's rejting agencija smanjila je kreditni rejting italijanskih vladinih obveznica za dva poena pozivajući se na domino efekat mogućeg grčkog izlaska iz zone evra I loše situacije u bankarskom sektoru Španije. Rejting je smanjen na Baa2 zbog povećanog rizika da troškovi finansiranja mogu da porastu  dodatno I dovedo do “iznenadnog prestanka finansiranja tržišta”. 
 
OECD je upozorio da će Velika Britanija nastaviti sa sporim ekonomskim rastom usled usporavanja rasta globalne privrede. Izveštaj OECD-a je pojačao strahove da će Britanija ostati u recesiji I tokom drugog kvartala. Rast ekonomija UK je prilično slab u poslednje dve godine a prema ekonomskim indikatorima izgledi nisu najbolji ni u bliskoj budućnosti. OECD indeks za UK ostao je nepromenjen na 99.7 gde vrednost ispod 100 pokazuje da je tendencija rasta ispod dugoročnog trenda rasta. Nacionalni institut za ekonomsko i socijalno istraživanje u Velikoj Britaniji objavio je da se aktrivnost britanske ekonomije smanjila već treći kvartal za redom. GDP je u drugom kvartalu pao 0.2 pc u odnosu na prvi kvartal. I pored toga fabrička proizvodnja u junu je porasla 1.2 pc dok je I deficit u trgovinskom balansu smanjen na -8.4B. OBR je predao izveštaj Britanskoj vladi po kome ona mora da dodatno da smanji troškove za 17 milijardi funti kroz smanjenje potrošnje I povećanje poreza kako bi održala javni dug. Sve starija britanska populacija će povećati deficit za 65 milijardi funti u današnjem novcu ukoliko se ništa ne preduzme, čime će se izbrisati više od polovine trenutne teško ostvarene uštede. BOE smatra da bi njen novi kreditni plan mogao da poveća kreditiranje preduzeća I domaćinstava za najmanje 80 milijardi funti .Banke će biti u mogućnosti da pozajmljuju kratkoročne obveznice od centralne banke od prvog avgusta za finansiranje privrednog kreditiranja.  Ova mogućnost biće na raspolaganju 18 meseci dok će četiri godine biti rok otplate.  Ovaj program koji je kreiralo ministarstvo finansija Velike Britanije je najnovija u nizu mera uvedenih da se potpomogne britanska privreda.
 
Centralne banke Kine evro zone kao I Velike Britanije popustili su svoje monetarne politike kako bi podržale rast mada je to nije previše uticalo na rast cene zlata. Generalna nesigurnost u zoni evra I dalje preusmerava investitore da ulažu u dolar kao alternativno utočište. Nakon prethodnog pada ovu nedelju cena zlata provela je u oscilacijama kako nije bilo značajnijih signala ni za ni protiv eventualnog daljeg kvantitativnog popuštanja od strane SAD-a.
 
Na cenu sirove nafte i dalje utiču suprotvni uticaji. Sa jedne strasne pad cene sirove nafte nakon što je okončan štrajk u Norveškoj dodatno je podržan smanjenjem uvoza Kine. Rafinerije su povećale rad na 92.6 pc svog kapaciteta što je 0.5 pc više u odnosu na prethodnu nedelju I blizu petogodišnjeg maksimuma. Sa druge strane, uvodjenje sankcija na uvoz nafte iz Irana I dalje opterećuje globalno tržište. Shargh teheranske novine objavile su da nekoliko iranskih političara planira da uvede tarife na tankere koji prolaze kroz Hormuz moreuz. Zalihe sirove nafte u Americi pale su 495 000 barela tokom prethodne nedelje po podacima API (American Petroleum Institute).
 

Nastavak na FXLider.com...