Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVESTAJ 2.7-6.7

Na EU samitu postignut je dogovor oko pomoći španskim bankama korišćenjem EFSF-a kako bi se izvršila dokapitalizacija. ESM će kasnije preuzeti funkciju ali bez preferentnog statusa (u slučaju bankrotstva). Ova odluka je važna kako bi ubedila private investitore da je verovatnoća gubitka za njih minimalna. Po rečima Angele Merkel ovo će se odnositi samo na Španiju a ne na druge države koje takodje traže pomoć. Porez na finansijske transakcije će biti spreman za primenu pre kraja 2012 godine. Lideri evro zone odlučili su i da formiraju jedinstven mehanizam za superviziju banaka što predstavlja važan korak u pravcu dugoročne validnosti evra. Kada se ovakav mehanizam formira i ESM će moći da dokapitalizuje banke direktno. Po mišljenju Fitch agencije formiranje jedinstvene supervizije banaka evro zone može u velikoj meri da poboljša funkcionisanje Ekonomske i Monetarne Unije (EMU). Kada su u pitanju evro obveznice dogovor nije postignut kako je i minisar finansija Nemačke podržao Angelu Merkel u protivljenju uvodjenju zajedničkog duga pre uvodjenja zajedničke finansijske politike. Nemački parlament je je usvojio ESM . Za razliku od Nemačke Finska I Holandija nisu potpisale sporazum o kupovini obveznica na sekundarnom tržištu.  Medjutim prag za usvajanje baziran je na procentualnom učešću kapitala i iznosi 85 pc tako da Finska sa svojih 1.79 pc I Holandija sa 5.7 pc nisu u situaciji da blokiraju usvajanje. Grčka je  primila preostalih 1 milijardu evra od poslednje tranše pomoći. Rojters izveštava da su ministri konzervativne koalicije počeli razgovore u ponedeljak kako bi razradili plan pre nego inspektori  “trojke”(EU, ECB I IMF )započnu svoj rad na proceni progresa u fiskalnoj adaptaciji I reformama. U svom izveštaju IMF je dao prognoze rasta za SAD. Očekivani rast tokom ove godine po njihovim prognozama biće 2 pc dok se za 2013 očekuje 2.25pc. Ipak, IMF je upozorio da američki političari rizikuju da se oporavak pretvori u recesiju tokom iduće godine ukoliko ne uspeju da postignu dogovor oko toga kako da brzo smanje državni deficit. Po mišljenju Christine Lagarde ECB bi pre trebalo da poveća kupovinu državnog duga perifernih zemalja nego da smanji kamatne stope. Nemačkoj nije potrebno smanjenje kamatnih stopa za razliku od Italije i Španije ali ovaj instrument monetarne politike ne dozvoljava odvajanje za razliku od programa kupovine obveznica koji je mnogo selektivniji i može se koristiti na mnogo precizniji način. Ministar finansija Kipra optužio je plan otpisa duga Grčkim bankama kao glavni razlog zašto je ova zemlja dospela u kriznu situaciju. Kiparske banke imale su u posedu ogroman iznos grčkog duga . U otpisu duga Kipar je izgubio 4.2 milijarde funti. Danas su objavljeni I podaci I Nemačkom proizvodu koji su premašili prognoze rasta od 0.1 pc rastom od 1.6 pc na mesečnom nivou. Nakon sastanka sa Angelom Merkel premijer Italije Mario Monti izjavio je da će državni deficit porasti na 2 pc od GDP-a  a ne 1.3 koliko je ranije predvidjeno dok je ministar finansija Nemačke takodje napravio reviziju I spustio procenat deficit u odnosu na GDP sa 1 pc na 0.5 pc. Na aukciji obveznica u Španiji prodato je 3,6 milijarde evra sa uglavnom većim priraštajem. Na desetogodišnje obveznice priraštaj je porastao je sa 6.04 pc na 6.43 pc. I ako na tržištu ne vlada preteran optimizam kada su Španija I Italija u pitanju priraštaj na državne obveznice ovih zemalja značajno je manji nakon nakon poslednjeg samita EU. Danas se sastaju I novi premijer Grčke sa predstavnicima “trojke” (EU,IMF,ECB). I ako očekivano smanjenje kamata koje je danas objavila ECB značajno je uticala na tržište. Referentna kamatna stopa  je smanjena sa za 0.25 pc na 0.75pc dok je kamata na depozite sa 0.25 pc na 0pc. U SAD-u su danas objavljeni pozitivni rezultati o smanjenju nezaposlenosti što je u značajnoj meri uticalo na rast dolara. Juče je donesena odluka da se smanji kamatna stopa na rekordno niskih 0.75 pc dok je kamata na depozite smanjena sa 0.25 pc na 0 pc. Predsednik ECB-a Mario Draghi izjavio je na pres konferenciji da ekonomski rast u evro zoni ostaje slab. Eventualan oporavak evro zone biće postepen sa potresima na tržištima obveznica perifernih zemalja naročito Italije I Španije. Priraštaj na italijanske državne obveznice porastao je na preko 6 pc tokom jučerašnjeg popodneva dok je priraštaj na španske dostigao 6.8 pc. Novi ministar finansija Grčke Yiannis Stournaras priznao je plan oporavka “van koloseka”. U Danskoj su takodje smanjene kamatne stope. Centralna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu za 0.25 pc na 0.20 pc.U SAD-u broj novih zahteva za pomoć nezaposlenima tokom prošle nedelje značajno je pao kao I nezaposlenost u van poljoprivrednim sektorima.  Podatak da je došlo do smanjenja nezaposlenosti pozitivno je uticao na rast dolara tokom jučerašnjeg popodneva.Tri svetske centralne banke preuzele su drastične mere u pokušaju da umanje finansijsku krizu. BOE je odlučila da ubaci dodatnih 50 milijardi funti u ekonomiju dok su ECB kao I Narodna banka Kine smanjile kamatne stope. Ministar finansija Kipra optužio je plan otpisa duga Grčkim bankama kao glavni razlog zašto je ova zemlja dospela u kriznu situaciju. Kiparske banke imale su u posedu ogroman iznos grčkog duga . U otpisu duga Kipar je izgubio 4.2 milijarde funti. Danas su objavljeni I podaci I Nemačkom proizvodu koji su premašili prognoze rasta od 0.1 pc rastom od 1.6 pc na mesečnom nivou.
 
Nakon završenog EU samita premijer Velike Britanije David Cameron je izjavio da je protiv povećanja EU budžeta. Po njegovom mišljenju pametnije sprovesti potrošnju nego je povećati. Kada je u pitanju uvodjenje bankarske unije on smatra da će se time poboljšati kooperacija pod postojećim zakonom ali da će u svakom slučaju insistirati na punoj zaštiti jedinstvenog britanskog tržišta I da jedinstven evropski regulator nije nešto sa čime se Velika Britanija slaže i u tom projektu EU ne može računati na nju. Najavljena je I preliminarna istragu u britanskom bankarskom sektoru nakon što je Barclays kažnjen za lažiranje kamatnih stopa a Marcus Agius predsednik kreditnog sektora podneo ostavku. Prošlog meseca  BOE je odlučila da pomogne bankama povećanjem  likvidnosti a ekonomisti su prognozirali moguć nastavak kvantitativnog popuštanja oko čega će odluka biti donešena sutra. BOE je objavila da će proširiti program kvantitativnog popuštanja sa dodatnih 50 milijardu funti na ukupno 375 milijardi funti. Kamatna stopa je ostala ista. Još prošle nedelje guverner BOE je izjavio da je šokiran merom kojom su se pogoršali ekonomski uslovi u zemlji. Odluka o daljem QE donesena je na osnovu podataka da je privreda nastavila da usporava svoj rast I tokom drugog kvartala 2012 godine. Podaci za jun pokazali su nastavak usporavanja aktivnosti naročito u sektorima proizvodnje I usluga kome je ovo najgori period u poslednjih osam meseci. Ukupan proizvod Velike Britaniji jedva da je imao ikakav rast u poslednjih godinu I po . Poslovni pokazatelji ukazuju da će se slabljenje nastaviti I u narednom periodu. Ovaj potez BOE trebalo da potpomogne privredu UK I omogući joj da se suprostavi prilično lošim globalnim prognozama.
 
Cena zlata je porasla je početkom nedelje podržana slabljenjem US dolara izazvanog postignutim dogovorom na EU samitu. Junski rast je prvi mesečni rast cene plemenitog metala od januara. Nakon rasta tržite je ušlo u konsolidaciju nakon što je objavljeno da je aktivnost proizvodnog sektora u Kini tokom juna bila u padu. Proizvodni podaci iz Evrope potvrdili su da je jun bio prilično kritičan mesec kada je u pitanju proizvodnja na globalnom nivou. Pred odluku o smanjenju referentne kamatne stope na 0.75 pc od strane ECB-a kao I nastavka kvantitativnog popuštanja u Velikoj Britaniji cena se približila dvonedeljnom maksimumu. Rast cene zaustavljen je u petak kada je zlato imalo najveći pad u toku cele nedelje na osnovu spekulacija da Federalne reserve neće nastaviti sa kvantitativnom popuštanjem usled čega je došlo do rasta dolara.
 
Sankcije koje je EU uvela Iranu stupile su na snagu 1. jula što je podiglo cenu sirove nafte. Smanjenje izvoza Irana moglo bi da izazove najveći poremećaj ponude jedne od članica OPEC-a još od sukoba u Libiji prema IEA.( International Energy Agency). Na rast cene takodje je uticao I štrajk norveških radnika na poljima u Severnom moru. Iran drugi najveći proizvodjač sirove nafte u OPEC-u dnevno je tokom maja proizvodio 3.3 barela. Puna implementacija sankcija smanjiće oko 1 milion barela dnevno tokom druge polovine godine . Nakon jakog rasta izazvanog optimizmom nakon EU samita usledio je pad cene podržan padom aktivnosti proizvodnog sektora kako u Kini tako i u evro zoni. Nedeljni rast dodatno je smanjen nakon što smanjenje kamatnih stopa u Evropi I potezi Kine nisu uspeli da ubede investitore da će dosadašnji potezi biti dovoljni da povećaju ekonomski rast I potražnju. Zalihe u SAD-u su pale 4.3 miliona barela.
 

Nastavak na FXLider.com...