Izvor: Politika, 22.Mar.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Junker da bude saveznik Beograda
EU bi mogla da pomogne Srbiji tako što bi dotacije iz IPA fonda pretvorila u kapitalne investicije, kao što je slučaj u Turskoj
Načelnu priču briselskih zvaničnika koja se u poslednje vreme sve učestalije čuje, kako Evropska unija „podržava Srbiju i zemlje zapadnog Balkana koje teže članstvu”, čuveni američki ekonomista Džefri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saks pokušava da usmeri u konkretnom pravcu. Pošavši od toga da nema ništa od prijema u EU u narednih pet godina, Saks je istakao da Brisel ne može samo da govori „ne” i da ne radi ništa u narednom periodu, već mora da pokuša da pomogne Srbiji i zemljama regiona da napreduju. Zemlje poput Srbije i ostalih koje čekaju na članstvo moraju, rekao je, da imaju bar jasniju perspektivu i pristup evropskom tržištu, neku mogućnost da na osnovu evropske budućnosti privuku investicije. EU bi, objasnio je dalje, morala i da radi sa zemljama koje još nisu članice, tako što će ih uputiti u pravcu nastavka reformi, ali i korišćenja prednosti budućeg članstva u cilju privlačenja investicija.
Hoće li Evropa to zaista učiniti? Ima li Brisel uopšte mehanizme da jače podrži Srbiju, tako da njeno interesovanje za pristupanje EU, ali i zainteresovanost ostalih pet zemalja balkanskog regiona koje streme ka EU, ne splasne u narednoj petogodišnjoj pauzi proširenja? Ovo pitanje postavlja se tim pre što je EU, kad je htela, umela čak i da prima nove članice mimo sopstvenih pravila – Grčku (1981), iako se tome protivila Evropska komisija, Kipar (2004), s njegovim podelama, Bugarsku i Rumuniju, nespremne za članstvo. A od nje se sada i ne traži toliko, već ukazuje da se broji pomoć, ne podrška.
Procene posmatrača, nažalost, kažu da mogućnosti za veću pomoć Brisela u budućih pet godina nisu bogzna kakve. Što zbog geostrateških prilika, ustaljenih evropskih uzansi, raspoloženja tamošnjih građana…
Ističući da je „Saks, naravno, upravu”, Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, smatra da su šanse da apel urodi plodom minimalne, jer je EU nespremna za tako nešto. „Ona nema ambiciju da ide iznad do sada definisanog, kad je u pitanju proširenje, a to je, u sadašnjim okolnostima, nedovoljno”, objašnjava Jovanović, koji, doduše, smatra i da treba pokušati da se otvori priča sa Žan-Klod Junkerom, predsednikom EK, jer „on može biti važan saveznik”.
A EU bi mogla da pomogne na više načina. „Prvo, da zaista počne pregovore sa Srbijom, bez daljih uslovljavanja, i da tempo pregovora bar približno odgovara ranijim pregovorima. Drugo, da se oformi fond za kapitalne investicije, ili da se dotacije iz IPA fonda pretvore u kapitalne investicije, kao što je slučaj u Turskoj. I treće, da se ne osporava pravo Srbije da zadržava preferencijalne ekonomske i političke veze s drugim delovima sveta, sve dok to ne predstavlja direktno kršenje evropskog pravnog poretka, što sada nije slučaj”, kaže Jovanović.
I Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, ideju američkog ekonomiste shvata prevashodno kao poziv za brže otvaranje poglavlja, „što je ključno, jer onda imate direktne razgovore sa EU, o tome šta nije u redu, šta treba da se menja u zakonodavstvu i gde to mi nismo usaglašeni s njima”, zatim, za veću finansijsku pomoć, brže usaglašavanje zakonodavstva, ostvarivanje SSP-a, ali i kao poziv na institucionalnu pripremu zemalja za ulazak u EU.
A povodom Saksovog stava da bi EU zemlje koje još nisu članice morala da uputi u pravcu nastavka reformi, ali i korišćenja prednosti budućeg članstva, kaže da bi ona mogla da pruži bolje instrukcije u vezi s korišćenjem sredstava koja dobijaju iz evropskih fondova, kako da ih koriste i kako da konkurišu za njih.
Međutim, Goran Nikolić, takođe iz Instituta za evropske studije, ističe da, pored sredstava koje daje iz pretpristupnih fondova (od 2000. tri milijarde, a do 2020. milijardu i po evra) EU ne može sada više ništa drugo da obezbedi. Mišljenja da Saks želi da podstakne evropske strukture da naprave neki novi instrument za podršku prilivu investicija zapadnom Balkanu, budući da postojećim instrumentima to ne mogu da urade, ovaj ekonomista iznosi uverenje „da bi EU učinila tako nešto, potrebno je ogromno vreme, a plašim se da se to ne može dogoditi u narednih pet godina”. I novac za otklanjanje posledica poplava obezbedili su iz sume koja prethodno nije povučena. On, inače, kaže da bi EU, recimo, mogla samo načelno da pozove kompanije da više investiraju na ovom prostoru. Nikolić podseća na ranije prenetu ocenu da se u ovom trenutku zemlje zapadnog Balkana prave kao da idu prema EU, a da se EU pravi da je proces pridruživanja pravi.
Biljana Čpajak
objavljeno: 22.03.2015.
