Izvor: RTS, 06.Dec.2019, 21:23

Može li EU da dobije bitku protiv klimatskih promena

Može li EU da dobije bitku protiv klimatskih promena

EU priprema do sada najambiciozniji paket mera protiv klimatskih promena koji znači radikalnu promenu ukupne ekonomije. Na samitu sledeće nedelje lideri EU bi trebalo da se obavežu na svođenje emisije gasova sa efektom globalnog zagrevanja na nulu do 2050. godine.
Dan pre toga Evropska komisija predstaviće detaljni plan mera za postizanje klimatske neutralnosti do 2050, takozvani "green deal" ili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zeleni sporazum, koji uključuje više investicija u ekološke tehnologije i promenu dosadašnje prakse u mnogim oblastima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da Evropa mora da deluje odmah ako želi da dostigne postavljeni cilj do 2050.
"Objavili smo na klimatskoj konferenciji UN u Madridu prošle nedelje da ćemo u martu predložiti prvi do sada zakon o klimi, koji će osigurati da put ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine bude nepovratan, izjavila je Fon der Lajenova.
Detalje plana o klimatskoj neutralnosti 11. decembra će izložiti potpredsednik Evropske komisije zadužen za "green deal", Frans Timermans.
Plan će značiti promene u poljoprivredi, industriji, saobraćaju, ambicioznije planove za smanjenje emisija već do 2030. godine. Od avio-prevoznika do proizvođača automobila, kompanije će morati da pripreme svoje planove za postizanje klimatskih ciljeva.
Klimatska neutralnost ne znači da 2050. više neće biti emisije gasova i da će nafta i ugalj biti potpuno izbačeni iz upotrebe, već da će biti smanjene ili "kompenzovane" nekim drugim mehanizmima kako bi neto iznos emisija bio nula.
Avio-kompanije "Easy jet" i "Air France" najavljuju, recimo, ulaganje u solarnu energiju i pošumljavanje kako bi neutralisali deo svojih emisija.
Fnansije – glavno pitanje 
Jedna od glavnih pitanja je kako finansirati ogromne troškove klimatske tranzicije, posebno u delovima Evrope u kojima postoji velika zavisnost od uglja i drugih fosilnih goriva.
Evropska komisija najavljuje fond od 100 milijardi evra za pomoć takvim regionima, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Ukupno, EIB bi trebalo da obezbedi čak bilion (hiljadu milijardi) evra za finansiranje klimatske tranzicije u sledećih deset godina.

Evropska investiciona banka već je praktično postala klimatska banka EU, kaže za RTS Verner Hojer, predsednik te banke.
"Moramo da budemo kredibilni u našim investicijama i da ne finansiramo projekte koji samo nose etiketu klime, već zaista doprinose borbi protiv klimatskih promena. Takođe, svesni smo da su zemlje i regioni unutar EU različito pogođeni ovim merama. Zato moramo da usmerimo podršku više prema onim regionima kojima će biti teže da sprovedu kimatsku tranziciju", kaže Hojer.
Gunar Munt, zamenik generalnog direktora EIB, kaže da je banka učinila veliki iskorak odlukom da prestane finansiranje projekata vezanih za upotrebu fosilnih goriva.
"U sledeće dve godine prestaćemo potpuno sa finansiranjem svih projekata koji se oslanjaju na fosilna goriva, a u isto vreme, u narednih pet godina povećaćemo za 50 odsto ulaganje u klimatske projekte i akcije", najavljuje Munt.
Naučnici upozoravaju da se efekti klimatskih promena pojavljuju brže nego što je očekivano. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, prosečna temperatura zemlje bi, ako se ništa ne promeni, mogla da poraste do kraja ovog veka za tri do pet stepeni, što bi bila najveća klimatska promena od perioda poslednjeg ledenog doba.

U takvom scenariju, u delu sveta u kojem je i Srbija, prosečna temperatura u julu bila bi preko 40 stepeni, a delovi obale u Evropi i drugim delovima sveta bi se našli pod vodom zbog rasta nivoa mora.
Zabrinjava i mogućnost da zagrevanje dostigne tačku koja bi u prirodi pokrenula seriju lančanih reakcija bez mogućnosti da se na njih utiče.
Evropska unija, koja je trenutno odgovorna za oko deset odsto ukupnih emisija gasova, ne može sama da promeni tok stvari, ali evropski čelnici govore o klimatskoj hitnosti i potrebi da se predvodi primerom.
Međutim, zemlje kao što su Japan, Kina i Indija tek treba da obećanja o smanjenju emisija, data na dobrovoljnoj osnovi u okviru Pariskog klimatskog sporazuma, pretvore u obavezujuće zakone, dok je predsednik Donald Tramp najavio da će se SAD povući iz dogovora iz Pariza.
Naučnici kažu da bi emisije morale drastično da se smanje u sledećih deset godina, da bi se rast temperature zadržao na nivou od 1,5 stepeni, što se smatra bezbednim.
I dok Evropska komisija najavljuje radikalne promene, mnoge ekološke organizacije su kritične: kažu da najavljene mere ne idu dovoljno daleko. Organizacija Grinpis saopštila je da je plan samo "zagrebao površinu" problema i da Evropa ne može da odgovori na klimatsku i ekološku krizu "bez celovite promene ekonomskog sistema koji je decenijama nagrađivao uništavanje životne sredine".

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.