Izvor: Deutsche Welle, 24.Okt.2018, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mostarski sindrom
HDZ BiH poručuje da nema uslova za sprovođenje izbornih rezultata u Bosni i Hercegovini. Analizirajući uzroke krize, kritičari ukazuju na „osovinu Dodik-Čović“, ali i na Plenkovićevo „lobiranje u EU“.
Da bi kriza oko formiranja vlasti u Bosni i Hercegovini mogla da potraje, potvrđeno je i na sednici predsedništva Hrvatskog narodnog sabora (HNS) u utorak (23.10.) u Mostaru. Tamo je zaključeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da „ne postoje zakonski i ustavni uslovi za implementaciju izbornih rezultata“ – kako je to izjavio predsednik HNS i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović. On je ponovio da je izbor Željka Komšića za člana Predsedništva BiH „neustavan, nezakonit, nelegalan i nelegitiman“. Čović je takođe dodao da je time stvoren „krajnje neprihvatljiv ambijent u BiH koji nudi samo nestabilnost“.
Ovo nije prva kriza izazvana nezadovoljstvom čelnika HDZ BiH izbornim pravilima i propisima, kao voljom biračkog tela. Kritičari podsećaju na 2000. godinu i „Hrvatsku samoupravu“, kada je HDZ BiH, sa Antom Jelavićem na čelu, Federaciju BiH proglasio „nepostojećom“. Nezadovoljni „nametnutim“ izbornim pravilima koja se odnose na izbor delegata u federalni Dom naroda, čelnici HDZ i tek formiranog HNS tada su ukinuli obeležja Federacije, dok su hrvatsku komponentu Vojske Federacije BiH (Hrvatsko veće odbrane), pokušali da izdvoje iz legalnog odbrambenog sistema.
Bune se samo kad ne pobede na izborima
Ivo Komšić je u vreme „Hrvatske samouprave“ bio predsedavajući Domu naroda Parlamenta Federacije BiH. On ističe da je kriza iz 2000. godine bila daleko složenija i da se „Hrvatska samouprava“ danas ne može ponoviti. Komšić ukazuje na specifičnosti delovanja HDZ od „Hrvatske samouprave“. „Zanimljivo je da u HDZ BiH imaju primedbe na izborna pravila, propise ili Ustav samo onda kada na izborima ne osvoje sve ono što su planirali. Bunili su se 2000. godine kada je vlast u Federaciji BiH osvojila Alijansa za promene (SDP sa koalicionim partnerima), pa onda 2006, 2010. i 2018. godine kada je Željko Komšić izabran za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda“, kaže Ivo Komšić.
Nakon izbora Komšića u Mostraru su organizovane demonstracije „za pokoj duše demokratiji“
Glavni urednik Hrvatskog medijskog servisa Milan Šutalo podseća da je Željko Komšić za hrvatskog člana Predsedništva BiH biran „predominantno bošnjačkim glasovima“. „Potpisnici Dejtonskog sporazuma zamislili su Predsedništvo BiH kao najviši državni organ koji će baštiniti suverenost i jednakopravnost tri konstitutivna naroda, ali postojeći Izborni zakon omogućava da u Federaciji BiH brojniji narod izabere dva predstavnika u Predsedništvo, a malobrojniji nijednog. To narušava ravnotežu između tri naroda, neophodnu za političku i međunacionalnu stabilnost u BiH“, ocenjuje Šutalo za DW.
On ističe da su bošnjački, hrvatski i srpski lideri još 2011. godine u Briselu prihvatili načelo da jedan narod drugome neće birati predstavnike, ali da su propali svi pokušaji da se u skladu s tim promeni Izborni zakon. „Nije pomogla ni presuda Ustavnog suda BiH po apelaciji Bože Ljubića, koja se odnosi na federalni Dom naroda, a indirektno i na Predsedništvo BiH. Opasnost da se sindrom Mostara prenese na Federaciju i državu BiH zato je sasvim realna. Situacija se može stabilizovati prihvatanjem izmena Izbornog zakona koje će zagarantovati da svaki od tri konstitutivna, ustavotvorna naroda bude u potpunosti predstavljen u institucijama vlasti“, ističe Milan Šutalo.
Nezadovoljstvo u Hrvatskoj
Komentarišući za DW krizu oko formiranja vlasti, novinar BH radija 1 Emil Karamatić kaže da je moguće da Dragan Čović – koji je i u vreme „Hrvatske samouprave“ delovao iz senke (Čović je tada bio federalni ministar finansija) – odgovornost za krizu sada prebaci na političke protivnike unutar HDZ „isturajući ih u prvi plan“ i prepuštajući ih nemilosti međunarodne zajednice. „Ovde nije niti može da postoji pitanje zašto su Bošnjaci izabrali Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva. Ključ je u tome zašto Hrvati nisu izabrali hrvatskog člana Predsedništva po njihovoj volji, makar to bio i Čović. Da su hteli, hrvatski glasači su lako mogli da preglasaju bošnjačke, ali nisu izašli na izbore“, kaže Karamatić.
Na krizu oko formiranja vlasti u BiH nisu imuni ni u Hrvatskoj. U prvim reakcijama, hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH „nije dobar scenario ni za hrvatski narod, ni za BiH“. Ipak, on je pozdravio održavanje opštih izbora u BiH i čestitao svima koji su izabrani na različitim nivoima vlasti, naglašavajući da će Zagreb nastaviti dobru saradnju sa institucijama BiH, zalažući se za poštovanje principa jednakopravnosti svih konstitutivnih naroda. Međutim, u nedavnom obraćanju liderima Evropske unije, Plenković rekao je da je izborom Željka Komšića „izigran duh Dejtonskog sporazuma“, što je naišlo na negodovanje u BiH.
Ivo Komšić pojašnjava da lideri HDZ Hrvatske imaju svoje razloge za mešanje u unutrašnje stvari BiH, jer je Čovićev HDZ „njihova ekspozitura u BiH“. „I Dragan Čović je 2014. godine izabran u Predsedništvo po istim izbornim pravilima, ali to Plenkoviću tada nije smetalo“, kaže Komšić. On ističe da su Čović i HDZ, uz Plenkovićevo lobiranje u EU, „potrošili četiri godine mandata“ kako bi obezbedili monopol na vlast formiranjem posebne izborne jedinice u BiH „što je put do trećeg entiteta“. Komšić takođe kritikuje Plenkovića zbog toga što je evropskim kolegama prećutao detalje o savezništvu Dragana Čovića i Milorada Dodika, koji bi trebalo da obezbede i ulazak ruskog kapitala u mostarski kombinat „Aluminijum“.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
