Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Avg.2020, 12:54
Momčilo Pantelić: Navijački derbi
Povodom američkih izbora izrazito se razvrstava i globalna državnička publika, pa se nazire da su, na primer, velika većina članica EU i Kina protiv, a Rusija i Srbija za Trampa.
Svi smo mi nekakvi navijači. Trenutno složno navijamo samo za vakcinu protiv koronavirusa, a u ostalim izazovima nastavljamo da se svesrdno delimo na “nas” i “druge”.
Upravo je u toku premijerni navijački derbi na najvišem političkom nivou. Lideri gotovo svih zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pomno prate nadmetanje za šefa Bele kuće i, manje diskretno nego obično, po svom ukusu tipuju na jednog od dva glavna takmičara – aktuelnog predsednika Donalda Trampa i njegovog izazivača Džoa Bajdena.
Kao da računaju da je ovo jedan od prelomnih trenutaka za međunarodne odnose, pa treba da se čuje i njihov glas iako će odlučivati samo glasovi Amerikanaca. Nade koje polažu u promenu ili održavanje postojećeg kadrovskog rasporeda, izgledaju im veće od rizika koji sledi ako se ispostavi da su navijali za gubitnika.
Kontraobaveštajna služba SAD izvestila je da raspolaže dokazima da Moskva izrazito (opet, kao i 2016) navija za Trampa, a da bi Pekingu bila draža pobeda Bajdena. Obe prozvane strane poriču da se mešaju u američke unutrašnje stvari, ali ostaje utisak da, uprkos povezivanju protiv “imperijalizma Amerike”, imaju različite poglede na to ko njome treba da vlada.
Analitičari slute da ta diferencijacija može da bude deo kooperacije – da se povećaju već narasle podele unutar SAD, koje se ogledaju i u tamošnjim uzajamnim omalovažavanjima rivala. Pri čemu im se nadevaju i podrugljivi nadimci – predsedniku da je “ruska marioneta”, a izazivaču da je “Džo Kinez”. Kao da su i jedan i drugi skloni potčinjavanju nekoj rivalskoj sili.
Naprotiv. Razlika među njima je mahom u selekciji pristupa. Pojednostavljeno: Tramp je skloniji partnerstvu s Rusijom protiv Kine, a Bajden obrnuto, iz čega proizlaze i “tipovanja” Vladimira Putina i Si Đinpinga. Naivnih, naravno, nema.
Jedno je izvesno. Danas je više nego ranije svetu važno ko će biti na čelu Amerike. Dobrim delom i zato što njena premoć više nije apsolutna, tako da internacionalna scena podseća na prelazak s jednopartijskog na višestranački sistem.
Ceo svet se, praktično, podešava “za” i “protiv” sadašnjeg predsednika SAD, kao lidera koji je u velikoj meri poremetio ustaljene norme ponašanja u međunarodnim odnosima, a ka kojima bi da ih, ne zna se baš kako, vrati Bajden.
Među Trampove navijače mogli bi još da se svrstaju zvaničnici Brazila, Izraela, Poljske, Mađarske i niza eurofobičnih rastućih stranaka, dok bi se Bajdenovoj pobedi, pored Nemačke, Francuske i glavnine članica EU, verovatno zaradovali i Japan, Južna Koreja, Australija, Iran… Poprilično je i zemalja koje, poput Indije, radije ne bi “istrčavale pred rudu”, a nije izvesno ni koga zaista preferira Britanija, tradicionalno najpouzdaniji američki saveznik.
Ako se, prigodno, izuzmu različiti pojedinačni interesi, linija deoba ovoga puta nije ideološka, kao u Hladnom ratu. Deluje kao neka vrsta vododelnice između internacionalista i tzv. suverenista iliti pristalica širokog međunarodnog dogovaranja i zagovornika nacionalne izuzetnosti.
Pod geslom “Amerika na prvom mestu” Tramp je suverenistima dao vetar u leđa i odstupio od niza međunarodnih dogovora i običaja. A od Bajdena se očekuje da vrati Ameriku sporazumu o klimatskim promenama, nuklearnom ugovoru s Teheranom, transpacifičkom partnerstvu, očvrsne NATO savezništvo, a možda i da obnovi američki spoljni intervencionizam, direktnije nego raznovrsnim sankcijama koje su omiljeno sredstvo sadašnjeg šefa Bele kuće.
Svet se u međuvremenu promenio, toliko da više ne liči na sebe. Covid-19 ga je ispreturao skoro kao uzlet Kine, iz koje je, sticajem okolnosti, zaraza potekla i najviše ljudi usmrtila u Americi.
Srbija je u tom opštem haosu ponovo “jedna slamka među vihorove”. Uprkos tome što službeno težimo ka EU i što smo ozvaničili Kineze za “braću”, našli smo im se na suprotnoj strani navijanja za Trampa, dok su oni protiv njegovog reizbora.
Ali to nije ništa neobično za srpsku spoljnopolitičku konfuziju. Šef ovdašnje diplomatije nije se libio ni da pozove američke Srbe da glasaju za Trampa, a oglasila se i nova organizacija u Americi pod nazivom “Srbi za Trampa”. Jedan od ovdašnjih tabloida na internetu je isforsirao naslov “Amerika na nogama! Okupilo se milion Srba koji žive u SAD! Spremaju pakao za Klintonove i Bajdena”.
Još jedno preveliko preterivanje. Niti je Amerika, s njenih 330 miliona stanovnika, na nogama zbog tamošnjih Srba – kojih je registrovano oko 190.000, a sa evidentiranim Jugoslovenima možda ih je i blizu pola miliona – niti oni mogu niti žele da ikome spreme bilo kakav pakao.
Američki izbori jesu planetarni navijački derbi. Bili su, mada ne u ovoj meri, i ranije, uz naša navijanja. Pričalo se da su Srbi u Americi 2004. podržali reizbor Džordža Buša mlađeg, a onda je pod njim Amerika priznala nezavisnost Kosova. Tipovalo se zvanično odavde i na Hilari Klinton 2016, a pobedio je Tramp.
Nismo dobri prognozeri. Osim za izbore u sistemima kao što je naš, u kojem se, kao nedavno, unapred orkestrirao pobednik.
Nama tek predstoji organizacija navijačkog derbija u kojem će neizvestan biti ishod izborne utakmice. Makar takmaci bili nesavršeni i izloženi spoljnom bodrenju, kao sada u Americi…
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
