Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Maj.2019, 10:00

Momčilo Pantelić: Magnet kao meta


					Momčilo Pantelić: Magnet kao meta

Večito nerešeno srpsko pitanje – koje je realno mesto nas u svetu i sveta kod nas, sada opterećuje i Evropsku uniju. Pogotovo od kada mi, sa ovom vlašću, ka njoj zvanično marširamo.

Cinici bi rekli: Da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio. Preteruju, naravno. Daleko smo mi od dohvata bilo čega čemu težimo, pa i od poređenja sa dilemama EU.

Ali, što jes, jes, Angela Merkel je nedavno poručila da EU mora da se “repozicionira” >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kako u globalnim tumbanjima ne bi pala u zasenak spoljnih velikih sila koje pretenduju da preoblikuju svet. Pa i njen poredak.

Nemačka kancelarka nije usamljena u toj oceni. Slično misli i drugi “temeljac” evropskog okupljanja, francuski predsednik Emanuel Makron.

Jasnog plana za “repozicioniranje” još nema. Ali eksperti već argumentuju da je ono neizbežno ukoliko EU pretenduje da se zadrži u vrhu respektabilnih igrača.

Danas se Evropa napreže da ostane subjekt, a ne da postane objekt svetske politike u kojoj bi Peking da izdejstvuje “kinesko stoleće”, Rusija da se “revanšira” za poraz u Hladnom ratu, a Donald Tramp da SAD opet uvede u unilateralizam, sugeriše oksfordski istoričar Timoti Garton Eš. Po njegovom mišljenju, došlo je do ogromnog strateškog zaokreta u kojem se danas spoljne sile grabe oko Evrope, kao njene sile u 19. veku oko Afrike.

Nikada u novijoj istoriji Evropa nije bila suočena s tako mnogo zajedničkih izazova i istovremenih tako jakih spoljnih testiranja njene spremnosti, ističe Gardijanova kolumnistkinja Natali Nugered. Uz citiranje američkog istoričara Timotija Snajdera, koji kaže da se nad Evropom nadvila opasnost potpadanja pod neku novu “imperiju” – Putinove Rusije, Kine Si Đinpinga i “Amerike pre svega” Donalda Trampa.

Umesto da izvozi stabilnost, sada je prioritet Evrope da sebe odbrani od spoljnog sveta, smatra Karl Bilt, švedski diplomatski veteran, poznat i kao posrednik između zaraćenih strana u bivšoj Jugoslaviji. EU, dodaje u napisu za Prodžekt sindikejt, danas mora da bira – ili će ostati važan akter na globalnoj sceni ili će postati poligon za nadmetanje drugih sila.

Ovi i drugi nalazi stručnjaka podupiru zalaganja Makrona i Merkelove da EU mora da očuva i svoj poredak vrednosti i bitno mesto u odlučivanju o sudbini sveta. Za to je preko potreban bar minimalan konsenzus o minimumu zajedničkih ciljeva, ali njega, nažalost, trenutno nema zbog rasta nacionalizama.

Amerika, Rusija i Kina kao da s tim računaju. Lakše im je s razjedinjenom nego sa ujedinjenom Evropom.

Vašington i Moskva snažno podstiču evrofobične stranke. Kina pak kroz finansijske projekte propagira i svoj izrazito autoritarni model kao novi opšti uzor za privredni prosperitet. Sve te tri sile ujedno imaju svoje pulene, pri čemu se neki toliko razapinju da zanemaruju statusne vodilje EU.

Paradoksalno pritom deluje koincidencija da istovremeno u Evropu nadiru i imigranti iz ratnih poprišta i uticaji spoljnih sila. Magnet boljeg života ujedno je i meta strateškog nadmetanja. Ironičari, poput mene, ovakva preplitanja naziru kao dokaz da Evropska unija ima tako veliku privlačnu moć, da ka njoj hrle i oni koji bi da je rashoduju.

Ne bih da mi se ostvari slutnja da idemo ka dobu u kojem treba da se sruši zajednica s najmanjim socijalnim razlikama, najvećim dometima u očuvanju ljudske okoline i koja je simbol mirotvornog udruživanja država baš na tlu s kojeg su potekle i dalekosežne revolucije i svetski ratovi ideološke blokovske podele. Nije valjda da primamo signale da će prevagu odneti ambicije za nastavak preterivanja u već rekordnim egzistencijalnim nejednakostima, dodatnim zagađivanjima i stvaranju uslova za nove oružane katastrofe.

Za posrnuća koja je doživela odgovornost snosi i sama EU. Previše uljuljkana u sopstvenim dostignućima, birokratizovala se i unutar sebe isparcerisala na berićetni i uređeni sever naspram prilično voluntarističkog juga, na standardizovani zapad i istok s tranzicionim zastranjivanjima od ideala do kriminala.

Ali sigurno ostaje jedno – svega što je u funkcionisanju EU loše postoji i drugde. A sve što je u njoj dobro, retko gde se zapatilo.

Građani i SAD, i Rusije, i Kine (o mnogim drugima da i ne govorimo) voleli bi, čini mi se, da žive kao njihovi savremenici u EU. I verovatno baš zbog toga ona se od magneta pretvara u metu kako bi se njena “država blagostanja” prikazala kao otpadnik, bar dok je i drugi ne priušte.

Razvrstavanja će se nastaviti i po toj liniji. Razmatrajući sukobe u visokoj tehnologiji, poput američkog sankcionisanja kineskog Huaveja osumnjičenog za ugrožavanje bezbednosti, ekonomista Nurijel Rubini proriče da prostora za neopredeljene uskoro neće biti.

Zbog predviđanja globalne finansijske krize 2008. Rubini je nazvan “Dr Propast”. Podsetio me je tako na krilaticu Nikole Pašića “spasa nam nema al’ propasti nećemo”. A kako stvari idu po svetu i ovde, kao da smo skloni njenom izvrtanju – da nam spasa ima, al’ da propasti hoćemo.

Na Evropljanima je da takav rasplet obesmisle. Oni su najuverljivija opozicija “novom poretku” koji grade i kad se spore, improvizacije Trampove Amerike, i različito dozirane autokratije Đinpingove Kine i Putinove Rusije. Iz čijih prevaga ništa, bar zasad, ne sugeriše da će svet biti bolji nego što je Evropa, kako god je ko doživljavao.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na NoviMagazin.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NoviMagazin.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NoviMagazin.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.