Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2015, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogu li srpski stočari da ispune evropske standarde

U odnosu na proizvođače mleka u Evropskoj Uniji koji su postepeno povećavali standarde higijene, ishrane i samih uslova držanja grla, našim poljoprivrednicima potrebno je mnogo više podsticaja i novca i vremena kako bi ispunili sve zahteve. Zahtevi se odnose i na nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku koji je, u odnosu na ostale države, u zemljama Evropske Unije jako nizak.

Dozvoljena količina aflatoksina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u mleku na osnovu primenjenih standarda zemalja Evropske Unije je 0,05 odsto. U svim ostalim državama granica je veća i ona iznosi 0,50 odsto. Za poljoprivredne proizvođače u Srbiji najbitnija je kvalitetna ishrana grla kako bi se smanjio nivo aflatoksina.

"Što se nas tiče pretpostavljam da je nivo alfatoksina nizak. Tako su nam rekli poslednjom analizom mleka jer je i naš kukuruz bran na vreme, kada je bio suv. Mi smo svakako kao poljoprivrednici izvukli poslednji maksimum. Radili smo sve da poboljšamo i količinu i kvalitet. Nismo išli ni na more niti smo trošili na neke gluposti jer smo sve uložili u proizvodnju. Za uzvrat ne dobijamo ništa a ne razumem kako sve i da postignemo jer se bez novca ne može", kaže Jova Golubović, stočar iz sela Sipić.

Standardi Evropske Unije su za naše poljoprivredne proizvođače, koji većinom imaju stare štale sa tradicionalnim načinom držanja grla, previše zahtevni. Da bi farma na osnovu tih standarda bila registrovana mora da ima minimum 20 grla. Potrebno je napraviti i muzilište kako bi se povećala higijena.

"Svaka farma treba da bude registrovana, ona ne sme da zagađuje okolinu. Za nas sa manjim brojem grla izmuzišta su skupa, da bi mleko po tim standardima išlo direktno u uređaj i da bi bilo ekstra klase", kaže Miroljub Pavlović, stočar iz sela Veliko Krčmare.

Kao država koja je i dalje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija je usvojila i niz standarda koji se odnose na proizvodnju mleka.

"Tako da mi već imamo tu referentnu granicu kao što je u Evropskoj Uniji od 0,05. Mi smo imali situaciju od pre par godina kada smo imali sušnu godinu i kada se povećao nivo alfatoksina. Kada je u pitanju Kragujevac i kada je reč o članovima našeg Udruženja, kojih ima 50, nije utvrđen povišen nivo alfatoksina u mleku. Međutim manji proizvođači ni sada sa ovom cenom nemaju interesa da se bave proizvodnjom mleka a verovatno neće imati interesa da ulože u laktofrize i u muzne sisteme kao i samu higijenu muže", objašnjava Saša Kostić, direktor Udruženja odgajivača goveda simentalske rase.

Većina manjih proizvođača u Šumadiji već odustaje od proizvodnje mleka.

"Ja sam jedan od retkih koji nešto pokušava da proširi. Većina planira da rasproda stoku jer sa ovom cenom mleka i sa ovim troškovima je veoma teško izdržati konkurenciju, odnosno raznu nekvalitetnu hranu, koja se uvozi sa zapada", kaže Jova Golubović.

"Malo ko razmišlja o velikim ulaganjima a manji proizvođači ne spominju da će povećati broj. To je ipak veliki posao kada ulažete u ishranu, rad, štalski objekat koji treba da bude po standardima. Ima dosta uslova a ulaganja su velika", veli Miroljub Pavlović.

Stručnjaci napominju i da će poljoprivrednici sa malim brojem grla morati da se odluče da li će povećati proizvodnju mleka i usvojiti sve zahteve ili će proizvoditi samo za sopstvene potrebe.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...