Izvor: B92, 26.Sep.2016, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miščević: Plan je da sva poglavlja budu otvorena do 2018.
Beograd -- Šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević izjavila je da je plan da sva poglavlja budu otvorena do 2018. godine.
Kako kaže, realno je da do kraja ove godine budu otvorena još tri pregovaračka poglavlja - o javnim nabavkama, o nauci i istraživanjima i o obrazovanju, kulturi i mladima.
"Naš plan je da u potpunosti budemo spremni i preuzmemo obaveze iz članstva do 2018. godine. To znači sva poglavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do tada treba da budu otvorena, a jedan značajan broj i zatvorena", rekla je Miščević na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju EU", održanoj u Pres centru Tanjuga.
Ona je dodala da bi bilo idealno da sva poglavlja budu zatvorena do tada, ali da se nije moglo predvideti šta će se dešavati u EU.
Miščević kaže da se proces otvaranja pregovaračkih poglavlja mora ubrzati, ali insistira na dobroj pripremi za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja i za izricanje pregovaračkih pozicija.
Podseća da su pregovori počeli pre tri godine i da je u tom periodu otvoreno četiri poglavlja, a da će u ovoj godini biti otvoreno pet poglavlja, što je dobar rezultat.
Ona kaže da postoji interni plan tima koji se bave pitanjem pregovora, da se dva puta nedeljno proverava dokle se stiglo, te se upućuju na neformalne preglede Briselu.
Predstoji, kako kaže, izveštaj za poglavlja 23,24 i 35, ali sve može da padne u vodu ako nema implementacije za poglavlja 23 i 24.
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, takođe je izrazio očekivanje da će Srbija do kraja godine otvoriti još tri poglavlja u pregovorima sa EU i to poglavlja 5, 25 I 26.
Poglavlje 5 posvećeno je javnim nabavkama i ono je, kako je dodao, direktno povezano sa vladavinom prava, kao i sa poglavljima 23 i 24.
"Ova poglavlja (25 I 26) će se istog dana, nadamo se do kraja godine otvoriti i preliminarno zatvoriti. I to će biti prva poglavlja koja će Srbija privremeno zatvoriti", rekao je on.
Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član užeg pregovaračkog tima Srbije izjavio je da naš cilj ne treba da bude samo otvaranje poglavlja, već suštinske reforme kako bismo bili spremni da po ulasku u EU, u potpunosti ispunjavamo svoje obaveze i koristi to članstvo.
Srbija je, prema njegovim rečima, donela veliki broj propisa, ali se oni ne primenjuju, a s druge strane, imaćemo još veće troškove ako uđemo u EU nespremni.
"Ne treba se igrati evropskih integracija, treba ih ozbiljno shvatiti i raditi", naglasio je Lazarević.
"Naš cilj je da postanemo uspešna i kredibilna članica koja u potpunosti i bez problema ispunjava sve obaveze članstva, a sa druge strane maksimalno koristi to članstvo u EU", rekao je on.
Lazarević je, međutim, naglasio da članstvo u EU "užasno mnogo košta".
"To nije jedna jeftina igračka", rekao je on i objasnio da samo za poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, Srbija mora da investira u zaštitu životne sredine više od 11 milijardi evra, što je ogromna investicija za koju ćemo verovatno novac morati da pozajmimo.
"Osim toga, godišnje članstvo košta verovatno više od 400 miliona evra, možda i 500 miliona evra", naveo je Lazarević.
Novinar Dejan Anastasijević rekao je da je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 23. i 24 zbog zakona o univerzalnoj jurisdikciji i možemo očekivati da ih bude još zbog granice na Dunavu, pitanja nestalih, ratne odštete, položaja hrvatske manjine u Srbiji.
On smatra da se može očekivati i da druge zemlje imaju "svoja potraživanja" - Rumunija po pitanju položaja Vlaha, Bugarska po pitanju svoje manjine u Srbiji.
"Jedino sa Mađarskom ne postoje nikakvi problemi", rekao je Anastasijević i podsetio da u EU postoji princip da bilateralna pitanja ne bi trebala da iskrsavaju u procesu pristupanja.
Prema njegovom mišljenju, srpska diplomatija u narednom periodu će morati da se pokaže fleksibilnom, te da se bilateralna pitanja ne rešavaju u okviru procesa pridruživanja.
Kada je reč o promeni Ustava Srbije, Miščević je izjavila da ona stoji naredne godine kao jasan plan, ali da se to ne odnosi i na reformu izbornog sistema.
"Promena Ustava 2017. godine je nešto što smo mi ozbiljno obećali i to stoji kao jasan plan, ali ne i izmena izbornog sistema", rekla je Miščevic.
Prema njenim rečima, tema izmene izbornog sistema nije pitanje za poglavlje 23 i nije segment koji je neophodan deo ustavne reforme, ali jeste tema o kojoj donosioci političkih odluka razgovaraju.
Član užeg pregovaračkog tima Nebojša Lazarević kaže da promena Ustava nije jedino što treba da se uradi da bi Srbija postala država članica, već da postoji nekoliko pitanja koja moraju da se reše.
Lazarević je kazao da postoji "gomila" tehničkih pitanja zbog kojih treba da se menja Ustav, napominjući da neke od promena, po samom Ustavu Srbije, iziskuju referendum, a neke ne.
"Ako ništa drugo, zbog promene Ustava nas čekaju bar jedan, a možda i dva referenduma, a onda ne bi bilo zgoreg spojiti taj čuveni referendum o članstvu u EU, sa referendumom o izmenama Ustava", rekao je Lazarević.
Govoreći o Akcionom planu za nacionalne manjine, Miščević je rekla da je on napravljen u sklopu poglavlja 23 i da je vrlo ozbiljno urađen.
"Nismo mi birali predstavnike nacionalnih manjina, oni su sami odabrali ko će ih predstavljati, nismo mi birali nacionalne savete, već sami pripadnici manjina. Naš posao je bio da vidimo kako ćemo da sprovedemo dobre zakone, a gde su oblasti gde treba zakonska rešenja da unapredimo", navela je Miščević.
Tribinu su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer u okviru projekta "Prema Evropi".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
