Izvor: B92, 08.Mar.2012, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri o vizama i azilantima
Brisel -- Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU saglasili su se o nizu mera za rešavanje problema izbeglica i unapređenju sprovođenja Šengenskog sporazuma.
Ministarski savet, koji čine predstavnici svih 27 zemalja članica, usvojio je na današnjem sastanku zajednički stav o neophodnosti zajedničkog programa za smeštaj izbeglica.
Program, koji još nije u potpunosti formulisan, predviđa da se zemlje kao što su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka i Italija, koje su izložene velikom prilivu izbeglica iz ratom pogođenih delova Afrike i Azije, donekle rasterete obaveze njihovog zbrinjavanja ravnomernim naseljavanjem širom EU.
Isti program predviđa i finansijsku pomoć iz fondova EU zemljama domaćinima.
"Ovo je bila preko potrebna mera i značajan korak ka konkretnom angažovanju kako bismo probleme izbeglica rešavali zajednički i spajanjem resursa napravili korak napred u duhu solidarnosti", izjavila je tim povodom evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem.
Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU odlučili su, sem toga, da ovlaste Mešoviti savet, koji čine predstavnici zemalja Šengenske zone i pridruženih članica (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn), da najmanje jednom godišnje proceni situaciju u zoni i predoči izveštaj evropskim institucijama.
Te institucije, koje čine Evropski savet, komisija i parlament, potom bi odlučivale o eventualnom uvođenju privremenih graničnih kontrola u šengenskoj zoni ili suspenziji bezviznog režima za one zemlje iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata.
Među zemlje porekla lažnih azilanata često je tokom poslednje dve godine pominjana i Srbija.
Prvi sastanak Mešovitog saveta održaće se u junu, navodi se u saopštenju izdatom posle današnjeg sastanka.
Evropska komisija je prošle godine predložila da samostalno donosi odluke u vezi sa gore pomenutim merama, ali su ministri zemalja članica lavovski deo ovlašćenja sačuvali za sebe.
I konačno, Ministarski savet je danas usvojio stav o potrebi uvođenja zajedničkog standarda o minimalnim pravima azilanata koji bi važio na celoj teritoriji EU.
Trenutno se kriterijumi za dobijanje političkog azila u EU drastično razlikuju od države do države, što stvara mogućnosti za razne vrste zloupotreba.
