Izvor: Politika, 19.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migrantski pingpong, a rešenja nema
Zevs je prerušen u bika oteo feničansku princezu Evropu i doveo je na Krit, ali to je još i najmanji mit o njoj. Mnogo veći mitovi, poput onog o uređenoj, organizovanoj Evropi, sposobnoj da predvidi dešavanja i u skladu sa njima vodi politiku, upravo se ruše. EU cepa „Šengen” i „Dablin”, podiže zidove, uvodi granice, optužuje članice za neodgovornost, nehumanost i rasizam, batina migrante i novinare, zaustavlja saobraćaj i urušava trgovinu i ekonomiju.
EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sada nesposobna onoliko koliko su njene najzapadnije članice bile kratkovide kada su podržavale ratove koje su SAD vodile u islamskim zemljama, odakle sada kreću seobe.
KO BI SE TOME NADAO: Verovali smo da će neko od 47.000 sjajno plaćenih službenika EU umeti da predvidi posledice ratova na Bliskom istoku i haos koji će nastati sa dolaskom stotina hiljada migranata i izbeglica. Uzalud je bila nada da će briselski stručnjaci uvideti da će Grčka, koju je Nemačka mrcvarila kao što je Ahil mrcvario Hektorov leš, početi da propušta migrante koje je dotad kao prva zemlja „Šengena” zbrinjavala izvan svojih mogućnosti i uprkos berlinskim naređenjima da štedi. Greške se nastavljaju, pa Angela Merkel podstiče nekontrolisani dolazak ljudi šaljući poruku da će primiti sve nezadovoljnike na ovom svetu. U međuvremenu je i sama shvatila da ni Nemačka ni Evropa ne mogu da zbrinu milione zainteresovanih za evropsku socijalnu pomoć i plate i počela da uvodi granične kontrole, što čini i Austrija, jasno stavljajući do znanja Sloveniji, Mađarskoj i Hrvatskoj da ne propuštaju migrante. Zagreb je kritikovao Budimpeštu zbog suzavca i pendreka na na granici sa Srbijom, da bi i sam zatvorio granične prelaze čim mu je stiglo nekoliko hiljada ljudi. Migrante niko neće i svi samo smišljaju kako da problem prebace na neku drugu članicu „ujedinjene” Evrope. Krivac se traži u zemljama istočne Evrope, koje su makar odmah otvoreno rekle da nemaju sredstava da zbrinu migrante ni ideju kako bi se u njihovu sredinu uklopili ljudi sa Bliskog istoka. London ne otvara vrata, ali optužuje bivše komunističke zemlje za rasizam. Niko ne objašnjava gde smestiti i zaposliti ljude, kako sprečiti da se predgrađa Bratislave ili Praga ne pretvore u arapski geto u Parizu, gde se pokazalo da asimilacija nije uspela. Da ne govorimo da Evropa još nije integrisala ni sopstvene Rome! I Zapadnjaci se već pitaju kako je moguće da se bez ikakve kontrole puštaju stotine hiljade ljudi iz epicentra Islamske države kada je EU zastrašivala javnost islamskim ekstremistima i time pravdala špijuniranje sopstvenih građana. Na broj migranata počelu su da se žale i Luksemburg, sa najvećim BDP po glavi stanovnika na planeti, i Nemačka, najveća ekonomija EU sa 80 miliona stanovnika. Šta tek da kažu Rumuni, čiji je BDP 55 odsto od evropskog proseka. Nada građana novih članica EU, sa niskim stopama nataliteta, bila je da će se zaposliti i sami steći uslove za stvaranje porodice, da bi im se sada govorilo da će im migranti rešiti demografski problem. Ivan Krastev je imao lepu opasku kada je kazao da se istok ulaskom u EU nadao zapadnim turistima, a ne bliskoistočnim migrantima.
BLISKI ISTOK NA BALKANU: Evropski lideri moraju da računaju s tim da će im ekstremna desnica toliko ojačati od Londona do Varšave da će to biti još jedan ogroman evropski problem. Bliski istok je već stigao na Balkan, gde migranti kamenicama zasipaju mađarsku policiju i ruše kordon hrvatskih snaga, tražeći da ih puste tamo gde su čuli da će „dobiti uslove kakve zaslužuju”. Kako bi sprečila ovakve scene, EU treba da pod hitno od svog najboljeg saveznika, SAD, zatraži da se sa Rusijom i Asadom dogovori oko Sirije i tamo uspostavi primirje. Grčkoj i Italiji mora da pomogne ne samo finansijski već i preuzimanjem odgovornosti za kontrolu granica i proces davanja ili odbijanja azila. Taj postupak bi mogao da se obavlja već u samim kampovima na severu Afrike i Bliskom istoku, pre nego što migranti krenu na iscrpljujući i opasan put. Mora se pomoći Turskoj, Libanu i Jordanu, sa kojima se Sirija graniči i gde je i normalno da izbeglice beže kao na prve sigurne teritorije. U ovim zemljama bi se migranti lakše uklopili, ali ni one ne mogu da podnesu finansijsko breme. Za one koji budu primljeni mora da postoji jasan plan integracije, umesto da se oni pozovu, a onda lepo ostave da se sami snalaze na ulici, zatvore u svoje zajednice, ulaze u kriminal i sukobe sa radikalnim desničarima.
Sve što brine Evropu, moralo bi da malu, siromašnu, postkonfliktnu Srbiju, kojoj susedi zatvaraju granice ostavljajući je sa migrantima, zabrine mnogo više. A ponajviše to da neko novo „genijalno” briselsko rešenje ne bude da se od Beograda zatraži da primi sve migrante koje EU vrati i odbije, u zamenu za koju paru i obećanje „svetle” evropske budućnosti.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
