Izvor: Politika, 05.Nov.2014, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova postavila crvenu liniju Kameronu
U pokušaju da zadrži glasove evroskeptika, britanski premijer kvari odnose sa svojim jedinim moćnim prijateljem u EU
Britanski premijer Dejvid Kameron doživeo je u minulih sedam dana tri udara koja ozbiljno dovode u pitanje njegovu politiku koja nastoji da promeni položaj Velike Britanije unutar Evropske unije. Ne samo što se u britanskom parlamentu njegova koalicija podelila, te zahvaljujući liberaldemokratama nije usvojen zakon da 2017. sigurno bude održan referendum >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o članstvu Velike Britanije u EU, već je i javnost otkrila da mu je na minulom samitu EU nemačka kancelarka otvoreno rekla da se neće više boriti da zadrži Britaniju u EU ukoliko Kameron bude i dalje insistirao da ograniči slobodu kretanja radnika između država članica EU.
Poslednji udar stigao je juče iz Evropske komisije, koja je saopštila da ako London do 1. decembra ne uplati u budžet EU dodatnu 2,1 milijardu evra, suočiće se sa kaznom od 53,6 miliona evra. Međutim, to je kazna za samo prvi mesec kašnjenja, a sa svakim sledećim bi postepeno rasla, tako da bi do kraja 2015. mogla da naraste da više od 100 miliona evra mesečno. Prema objašnjenjima Brisela, to što ministri finansija EU nastoje da nađu kompromisno rešenje neće sprečiti Evropsku komisiju da kazni London ukoliko prekorači rok.
Međutim, ono što bi trebalo najviše da zabrine Kamerona jeste činjenica da je sada prvi put zvanični Berlin postavio „crvene linije” kada su u pitanju pregovori o povlašćenijem položaju Britanije u EU, jasno saopštivši da Nemačka ne odustaje od osnovnih principa EU, među kojima i slobodan protok radne snage.
To je veliki zaokret u politici nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je u više navrata isticala da bi izlazak Britanije iz EU poprilično oslabio Evropsku uniju i ekonomski i strateški. Merkelova i nemački predsednik Joahim Gauk često su isticali i doprinos Britanaca u pobedi nad nacizmom, pomaganju Zapadnom Berlinu u vreme hladnog ratai u uspostavljanju demokratije u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj.
Iako je u junu u Švedskoj bila spremna da uđe u čamac sa Kameronom i pregovara oko njemu spornog postavljenja Žan-Kloda Junkera za predsednika Evropske komisije, Merkelova sada ne želi da da ugrozi slobodu kretanja radne snage unutar EU, a Nemačka, kako kaže njen portparol Štefen Zajbert, deli mišljenje o potrebi borbe protiv „mogućih zloupotreba” ove slobode. Merkelova je uvek isticala da oni žele „aktivnu i posvećenu Veliku Britaniju u jakoj EU”, rekao je Zajbert.
Pojedini britanski ministri veruju da će Kameron sada morati –ne da razblaži princip slobode kretanja radne snage –već da ugovori dodatna ograničenja za radnike koji se iz drugih država članica dolaze u Britaniju.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn kaže da nemačka vlada razume „uznemirenost britanskog naroda kada ljudi iz drugih delova Evrope dolaze i traže pogodnosti (britanskog socijalnog sistema)”.
„Bavićemo se pitanjem kako sloboda kretanja funkcioniše u 21. veku. Nikada niko nije predvideo da će dolaziti toliko broj ljudi koji nemaju ponudu za posao”, rekao je Ozborn, dok je iz Dauning strita ovih dana samo kratko saopšteno da stav premijera Kamerona nije promenjen i da će do Božića izneti svoje predloge koji se tiču promena u ovoj oblasti.
Londonski „Sandej tajms” je objavio da je London već poslao izvesne ideje Berlinu, ali da je Nemačka odbila predlog da se uvedu kvote za slabo kvalifikovane radnike koji su državljani EU, ali emigriraju u potrazi za poslom u druge zemlje EU. Prema izvoru ovog lista, ukoliko Kameron bude insistirao na ovim kvotama, Merkelova je spremna da odustane od napora da zadrži Britaniju u EU.
Nemački „Špigel” piše da je Merkelova pak spremna da „do samih granica” proširi pravila EU tako da bude zabranjena migracija onih koji nemaju posao, te da se deportuju oni koji ne mogu da se izdržavaju posle tri meseca.
Čvršći stav Merkelove prema Kameronu se u evropskim medijima tumači na različite načine. Konzervativni londonski „Dejli telegraf” smatra da će Berlin na kraju biti spreman da pregovara o pravilima o migraciji radnika u EU, te da Nemačka sebi ne može sebi da priušti niti želi izlazak Britanije iz EU.
„Merkelova ne govori o crvenoj liniji, već je, ironije li, Nemačka sada možda više nego ikad nervozna u pogledu gubitka Ujedinjenog Kraljevstva, ne manje nego što što iz dana u dan raste njena frustriranost Francuskom i njenim slabim predsednikom. Vratimo se na ovo pitanje tek kada Dauning strit zaista iznese svoje predloge. Igra tek počinje”, piše „Dejli telegraf”.
S druge strane, konzervativni nemački „Frankfurter algemajne cajtung” ističe da „iako ova epizoda jasno ukazuje da će Kameron sve učiniti u pokušajima da uzme vetar iz jedara (konkurentske desničarske i anti-EU stranke) UKIP-a, na njega se ipak može uticati”.
„On sluša kancelarku jer on nema drugog moćnog prijatelja na kontinentu. Berlin bi trebalo da iskoristi svoju snagu tako što će učiniti da ostanak Britanije u EU bude poželjan, ali ne i po cenu gubitka značaja EU”, piše uticajni frankfurtski dnevnik, ističući da ako Berlin prihvati sadašnje Kameronove predloge, to će pogoditi i slabo kvalifikovane Poljake, Špance i Nemce koji se nadaju da će naći posao u drugim članicama EU.
Upravo državljani ovih zemalja su izgleda i u fokusu Londona, iako će se u zvaničnim izjavama čuti pre svega strah od imigranata iz isključivo novih članica EU ili čak onih koji će tek to postati. Iako će se u britanskoj javnosti često čuti kritike na dolazak rumunskih i bugarskih radnika, zvanična britanska statistika pokazuje da je u prva tri meseca ove godine za 4.000 pao broj radnika iz Bugarske i Rumunije koji su došli u pečalbu u Veliku Britaniju.
Osim toga, u junu je u javnost procurio izveštaj britanskog ministarstva unutrašnjih poslova koji ukazuje da migranti iz drugih članica EU imaju u velikoj meri pozitivan efekat na britansku ekonomiju. Štaviše, u izveštaju se navodi i da čak 2,2 miliona Britanaca živi i radi u drugim zemljama EU.
Zbog svega toga, većina analitičara ukazuje da je Kameronova retorika oko pitanja imigranata samo pokušaj da zaustavi glasače da na parlamentarnim izborima sledeće godine, umesto za njegove torijevce, sve više glasaju za UKIP Najdžela Faraža. Međutim, zasad ceo razvoj događaja samo uvećava broj Faražovih glasača.
Nenad Radičević
objavljeno: 05.11.2014
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
