Izvor: Politika, 24.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova ostaje bez saveznika
Zavođenje radikalne štednje po zamisli nemačke kancelarke uslovilo pad osam evropskih vlada
Posle ostavke manjinske vlade premijera Marka Rutea, u Holandiji su od ponedeljka na dnevnom redu žestoka sučeljavanja pristalica i protivnika ekonomsko-političke orijentacije u (ne)skladu sa odredbama Pakta stabilnosti EU.
S obzirom na to da je povod ostavci bio raskid takozvanog partnerstva sa ultranacionalistima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gerta Vildersa – uslovljen svađom oko pitanja da li bi trebalo smanjiti izdatke države za 14 ili 16 milijardi evra – povedene su principijelne rasprave na temu da li se radikalnim merama štednje guši ekonomski razvoj i samo stvaraju novi dugovi?
Problem pred kojim se našla odlazeća holandska vlada nije lokalnog karaktera. Ekonomska kriza posredno je uticala, a neophodnost zavođenja mera štednje neposredno je uslovila pad osam evropskih vlada – šest u Klubu sedamnaest članica evrozone, uključujući Holandiju.
Holandski slučaj bitno se razlikuje od ostalih. Koliko do juče, zemlja lala važila je za „đaka primaša” politike stroge štednje, po receptu nemačke kancelarke Angele Merkel. Shodno situaciji u komentarima širom kontinenta postavlja se pitanje – ostaje li Merkelova bez podrške najvernijeg saveznika?
Potpredsednica Evropske komisije, Holanđanka Neli Kres, predočila je sunarodnicima da svaki dan odugovlačenja ide nauštrb budućih generacija: „Dugovi Haga svakodnevno rastu za osamdeset miliona evra – razmislite kakva budućnost čeka vašu decu!“
„Holandski apel” iz Brisela ipak nije doprineo smirenju duhova. Političari nisu našli prihvatljivo rešenje. Štaviše, apostrofira se sveprisutna bojazan da će vanredni izbori za novi holandski parlament dovesti do polarizacije društva – slično razvoju situacije u Francuskoj, pred predsedničke izbore i u vreme njih.
Činjenice idu u prilog nepovoljnim predviđanjima po Holandiju, ali i po druge krizom pogođene zemlje. Podele među taborima umerene levice, centra i desnice na istorijskom su nivou.
Linija konfrontacije od Baltika do Egeja povučena je ne samo između stranaka, već i unutar njih. Istovremeno se ukazuje na nagli porast nezadovoljstva među stanovništvom, pre svega u slojevima društva najteže pogođenim „sekundarnom” krizom – onom koju mere štednje za sobom povlače.
Gert Vilders, populistički vođa Slobodarske partije, otišao je korak dalje, definišući ko su žrtve stroge štednje. U najavi da će otkazati podršku manjinskoj vladi u Hagu, Vilders je rekao:
„Neću podržati vladu koja pod plaštom štednje namerava da preusmeri 15 milijardi evra u samo njoj poznate tokove... Vlada praktično otkida od usta starih, siromašnih i nezaposlenih u ime štednje, a državno zaduženje i dalje raste.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 25.04.2012
