Izvor: B92, 04.Nov.2011, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medvedev: Evropa da pomogne sebi

Kan -- Članice Evropske unije nisu dovoljno aktivne u donošenju odluka koje bi stabilizovale ekonomsku situaciju u zoni evra, izjavio je Dmitrij Medvedev.

Predsednik Ruske Federacije je u izlaganju na samitu Grupe 20 (G20) u Kanu kazao da bi Evropske zemlje morale da se odluče oko izvora finansiranja obaveza i podrške zemalja EU koje su se našle u kritičnoj situaciji.

Takođe, trebalo bi doneti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odluku i oko uloge Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, kao i o tome šta se traži od zemalja spremnih da pomognu evropskim partnerima, rekao je Medvedev.

Medvedev takodje smatra da bi uvodjenje poreza za finansijske transakcije i naglo pooštravanje standarda za visinu bankarskog kapitala i likvidnost sada bilo kontraproduktivno, pošto bi moglo da parališe celokupan finansijski sistem. "Čak bi i privremeno zaustavljanje medjubankarskog kreditiranja izazvalo paralizu finansijskog sistema, sličnu onoj iz 2008. Sve mere koje pogoršavaju finansijsko stanje banaka i finansijskih tržišta mogu da budu kontraproduktivi", smatra Medvedev.

Naglašavajući da je Rusija deo Evrope zbog čega nije ravnodušna prema problemima u koje je zapala evrozona, Medvedev je rekao da će njegova zemlja svakako učestvovati u programima finansijske pomoći zemaljama EU, u najmanju ruku posredstvom Međunarodnog monetarnog fonda MMF.

Nikakva pomoć sa strane, međutim, neće imati odlučujuću ulogu zbog dimenzija evropske ekonomije, primetio je Medvedev i istakao kako Evropa prvenstveno mora sama sebi da pomogne, a EU za to ima sve i političke i finansijske rezerve i podršku mnogih zemalja.

Sada su, smatra ruski predsednik, najvažnija delovanja nacionalnih vlada, od kojih zavisi da li će donete odluke biti dovoljne za punu stabilizaciju evropske ekonomije.

Osnovni razlog za nepoverenje tržišta u planove ozdravljenja državnih finansija u zemljama evrozone je nejasnoća kako smanjiti dužničko opterećenje koje je u većini zemalja veće od 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz ekonomski rast od jedan do dva odsto godišnje.

"Zemlje sa previsokim dužničkim teretom moraju hitno da pokrenu finansijsku konsolidaciju, dok bi zemlje koje su za tržišta "mirne luke" trebalo da podstiču tražnju i tako olakšaju situaciju slabijih partnera", posavetovao je predsednik Rusije.

ECB više da bude kao Fed

Istovremeno, Francuska, Italija, Sjedinjene Američke Države i Evropska komisija žele da Evropska centralna banka (ECB) učini više na rešenju dužničke krize u evrozoni, objavio je nemački dnevni list "Di Velt".

"Di Velt" je naveo kako su na samitu Grupe 20 zvanični Pariz, Rim, Vašington i Brisel zatražili od ECB da u većoj meri postupa kao američka Uprava federalnih rezervi (Fed) i da kupuje akcije prezaduženih članica zone evra na primarnom tržištu, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Dosad je ECB kupovala ograničeni broj državnih obveznica isključivo na sekundarnom tržištu, u pokušaju da time utiče na sniženje troškova zaduživanja država sa najvećim dugovima, koje su teško uspevale da dođu do novih sredstava na tržištu kapitala.

Nemačka se, međutim, protivi tom predlogu zato što veruje da bi to bilo isto kao da ECB štampa novac za potrebe finansiranja duga neke zemlje, navedeno je u članku u konyervativnom dnevniku iz Berlina.

Izvor iz nemačke vlade je tim povodom izjavio: "ECB nije Fed niti Banka Engleske, a način na koji SAD daje veću moć svojoj centralnoj banci, mi u Evropi ne možemo da primenimo."

Nastavak na B92...

Capital.ba: Medvedev: Evropa da pomogne sebi

Radio Televizija Vojvodine: Lideri G20 nisu uspeli da dogovore pomoć MMF-a Evropi

B92: Ako nema druge, EU može i bez Grčke

B92: Sarkozi: Krah evra - propast Evrope