Izvor: Press, 17.Feb.2016, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maršalov Fond o potrebi podele tereta duga, ali i izbeglica
Izbeglička kriza i kriza evra su neraskidivo vezane i ne mogu se rešavati odvojeno, ocenjuje se u analizi objavljenoj na zvaničnom sajtu Nemačkog Maršalovog fonda (GMF).
Otkako je počela kriza evra pre šest godina, državni vrh Nemačke je u više navrata naglašavao da zemlje članice Evropske unije moraju same >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da rešavaju svoje probleme. Veliki broj Nemaca smatrao je da je kriza evra dužnička kriza, koju je izazvala fiskalna neodgovornost pojedinih zemljama članica EU, poput Grčke.
Iako su mnogi tvrdili da se kriza evra ne može rešiti bez uzajamne podele tereta duga unutar evrozone, Nemci su strahovali da bi to oslobodilo pritiska krizne države da preduzmu potrebne strukturne reforme, navodi se u tekstu.
Međutim, kako ukazuje GMF, retorika se promenila od prošlog leta, kada je postalo jasno da će u 2015. milion ljudi zatražiti azil u Nemačkoj.
"Umesto da ističu potrebu oslanjanja na sopstvene snage, nemački političari i zvaničnici sada se mogu čuti kako govore o kolektivnoj odgovornosti za rešavanje evropskih problema. Kažu da je izbeglička kriza, o kojoj će lideri evropskih vlada raspravljati u Briselu ove nedelje - evropski problem, a ne, kako smatra mađarski premijer Viktor Orban, 'nemački problem'".
Drugim rečima, u kontekstu izbegličke krize, oni sada govore ono što su mnogi drugi već dugo zagovarali u vezi sa krizom evra, tokom koje su prezadužene južne članice Unije tražile da Nemačka pokaže "solidarnost".
Sada, međutim, kada se stotine hiljada izbeglica nalaze na putu ka Nemačkoj, Berlin je taj kome je potrebna "solidarnost" drugih članica - u vidu prihvatanja "odgovarajućeg dela" azilanata.
Ova nova pokretačka sila mogla bi biti prilika za Evropu, konstatuje se u komentaru i dodaje da bi Nemci sada mogli da počnu da shvataju kakav je osećaj kada ti je potrebna pomoć partnera iz Evropske unije.
"To bi moglo da rezultira većom empatijom za ekonomsko stradanje zemalja poput Grčke i zaokretom u (nemačkoj) politici koja bi tim zemljama pomogla da savladaju krizu - samo da bi dobili njihovu pomoć u rešavanju izbegličke krize", ocenjuje GMF.
Međutim, u situaciji kada se druge zemlje članice EU protive planovima nemačke kancelarke Angele Merkel, Nemci su sve vise ubeđeni da, iako su oni pokazali solidarnost sa zemljama poput Grčke tokom krize evra, zauzvrat ne nailaze na solidarnost kada je u pitanju izbeglička kriza.
Nemci zaista pričaju o "antisolidarnosti", odnosno o povlačenju solidarnosti. Postoji opasnost što mnogi od njih mogu da zaključe da ih EU iskorišćava i da se okrenu protiv nje, upozorava se u tekstu.
"Izbeglička kriza i kriza evra su zato neraskidivo povezane. Od kada je kriza evra počela, EU se podelila na prosperitetni centar, na čelu sa Nemačkom, i siromašnu periferiju. Zato mnoge od stotina hiljada izbeglica na svom putu u Evropu iz ratom razorenih regiona širom sveta - pre svega iz Sirije, žele da dođu u Nemačku, koja je za njih ilustracija stvarnosti nove Evrope".
GMF, međutim, konstatuje i da je jedan od razloga zbog kog zemlje članice EU, poput Grčke, nisu bile u stanju da se nose s prilivom izbeglica u poslednjih nekoliko godina, niti da ih spreče da putuju dalje na sever i zapad u zemlje poput Nemačke i Švedske, jeste taj što je država bila oslabljena dubokim i dugotrajnim merama štednje koje su 2010. Atini nametnule upravo Nemačka i druge severnoevropske države zagovarajući oštre fiskalne propise.
Nemački pristup je sada drugačiji, dodaje se i navodi da Berlin nastoji da pridobije druge zemlje članice EU da preuzmu svoj deo azilanata kako ne bi bilo daljih implikacija na krizu evra.
Naime, zvaničnici u Berlinu brinu da će zbog rešavanja migrantske krize budžetski propisi EU, u koje su toliko ulagali, morati da se ublaže. Primera radi, nemački ministar finansija Volfgang Šojble insistira na tome da izbeglička kriza ne sme da bude 'instrumentalizovana' u diskusijama o deficitima država članica. U tom smislu, nemačka strategija jeste da se spreči veza između evra i izbegličke krize.
Ali, krize izbeglica i evra se ne mogu rešiti odvojeno, konstatuje GMF navodeći da je neophodno stvoriti 'uniju solidarnosti', što u praksi znači da države članice EU, koje su deo zone evra i šengena i stvarno jezgro Evrope, treba da razviju zajedničko poimanje svojih prava i odgovornosti.
"Krajnje je potreban jedan 'paket aranžman' u kom će zemlje EU istovremeno biti saglasne koliko daleko žele da idu u uzajamnoj podeli tereta duga, kao i izbeglica", zaključuje se u analizi objavljenoj na sajtu Nemačkog Maršalovog fonda.
.jpg)
