Izvor: Večernje novosti, 18.Dec.2016, 17:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjinama nigde bolje nego u Srbiji!

Pripadnici drugih naroda imaju pravo na svoj jezik i pismo, obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, ali i zaštitu kulturnog identiteta PO nivou poštovanja prava nacionalnih manjina Srbija je već u Evropskoj uniji. Ustavom i nizom zakona stvoren je pravni okvir koji štiti njihova prava. Manjinski narodi u Srbiji imaju pravo na svoj jezik i pismo, obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i pravo na zaštitu kulturnog identiteta. Aktivno učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u političkom životu preko nacionalnih stranaka, kojima je obezbeđen ulazak u parlament putem takozvanog prirodnog praga, ali i preko lista velikih stranaka. Imaju funkcije u republičkoj i pokrajinskoj vladi, lokalnim samoupravama... Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ističe da su nacionalne manjine koje žive u Srbiji najbolji most za bolje odnose sa susedima. U Srbiji sa Srbima živi i 26 nacionalnih manjina, a 21 nacionalna manjina izabrala je svoje savete čiji rad država finansira. Vlada Srbije posvećena je ostvarivanju prava nacionalnih manjina. Nacionalno najkoloritniji deo Srbije je Vojvodina. Gotovo trećinu od 1,9 miliona stanovnika ove pokrajine čine nacionalne manjine. Najbrojniji među njima su Mađari, kojih ima oko 290.000. Po brojnosti slede Slovaci i Hrvati (po 55.000), Rumuni (30.000), Romi (29.000), Bunjevci (19.000), Rusini (15.000)... Statut Vojvodine, najviši pokrajinski pravni akt, osim srpskog, omogućava ravnopravnu službenu upotrebu još pet jezika: mađarskog, slovačkog, rumunskog, rusinskog i hrvatskog jezika, kojima govore pripadnici pet najzastupljenijih manjina u Vojvodini. Upravo činjenicu da su pomenuti jezici u ravnopravnoj upotrebi i u vojvođanskom parlamentu, vodeći pokrajinski političari, među njima i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, često navode kao jedinstven primer u Evropi.DAJEMO STOTINE MILIONA ZA rad i funkcionisanje 21 manjinskog nacionalnog saveta Republika Srbija izdvaja 245 miliona dinara godišnje. Dodatna sredstva izdvajaju se za udžbenike na manjinskim jezicima. Finansira se i informisanje na jezicima manjina, a radi se i na upotrebi jezika i pisma u lokalnim samoupravama kao i kroz sistem E-uprave. Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović sa predstavnicima svih nacionalnih saveta i institucija ima komunikaciju na dnevnom nivou. - Na zajedničkoj sednici pokrajinske i republičke vlade dogovorili smo se da ćemo u 2017. godini vratiti nivo finansiranja na nivo iz 2014. godine za određene potrebe nacionalnih zajednica, koje je inače poslednje dve godine bilo smanjeno - navodi Mirović, istakavši da je okvir zaštite prava manjinskih zajednica u Vojvodini, odnosno Srbiji, na najvišem mogućem nivou, "kakav ne postoji ni u nekim zemljama Evropske unije." Okvir koji Mirović pominje ne postoji u Hrvatskoj za tamošnje Srbe, ali to ovu našu susednu državu nije sprečilo da protekle nedelje u Briselu, jedina od svih članica EU, podigne rampu pred Srbijom na njenom putu ka Evropi. Obrazloženje za blokadu poglavlja 26, koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, glasilo je da "država Srbija nije obezbedila hrvatskoj deci da uče iz knjiga na svom jeziku". Na ovom mestu nemoguće je ne prisetiti se događaja od pre gotovo dve decenije: Vukovar, 1997, dve godine posle međunarodnog mirovnog sporazuma potpisanog u Erdutu. Predstavnici mirovne misije UNTAES obilaze stanje "na terenu" u vezi sa pravima Srba. Uočavaju da na tablama dvojezičnih škola nema Sporazumom predviđenog ćiriličnog natpisa. Na licu mesta odlučuju se za "solomonsko rešenje": predstavnik Srba, na papiru, ispisuje flomasterom ćirilični naziv, koji biva zalepljen na tablu... Nije bilo vremena da ćirilicu spere kiša. Papir je otkinuo, zgužvao i bacio nepoznati počinilac čim su "untaesovci" okrenuli leđa... I danas, 20 godina docnije, U Vukovaru se često sa javnih govornica čuje da se "ovde može pisati japanskim i kineskim pismom, ali ne i ćirilicom", a ćirilične table u tom gradu i u ostatku Slavonije u jednom komadu ovde su pravi raritet. I dok, podržavajući ovih dana hrvatsku blokadu Srbije, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća u Subotici Slaven Bačić tvrdi da je "problem sa udžbenicima" nastao jer Ministarstvo prosvete u Srbiji već deset godina ne želi da čuje apel da se to pitanje reši, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov još je konkretniji: Srbija bi trebalo da izda 186 udžbenika za sve nivoe obrazovanja na hrvatskom jeziku. - To je najbolji način da za Srbiju bude otvoreno poglavlje 26, posvećeno obrazovanju - preporučuje Žigmanov. Međutim, predsednik Zajedničkog veća opština u Vukovaru Dragan Crnogorac, član srpsko-hrvatske komisije, tvrdi za "Novosti" da hrvatska zajednica u tom bilateralnom sporazumu nikada ranije to nije tražila od Srbije. S druge strane Dunava, srpska zajednica u Hrvatskoj, još od 1997. godine, muku muči da nabavi prikladne udžbenike na maternjem jeziku i pismu. Sami, o svom trošku, hrvatske udžbenike za osnovce preveli su na srpski i ćirilicu, a krenuli su i u izradu autorskih udžbenika za niže razrede osnovnih škola. - Započeli smo i izradu udžbenika za srednje škole, ali taj posao nismo završili jer nemamo sami sredstava, a hrvatska država nam ta sredstva ne odobrava pod izgovorom ekonomske krize - kaže Crnogorac.Bunjevci Srbi su, naime, izradili nove programe, sa aktuelizovanim temama iz istorije, ali te programe hrvatska država nije odobrila. - Naša pozicija u Hrvatskoj je teža nego Hrvata u Srbiji - naglašava predsednik ZVO. - Hrvatima u Srbiji srpska država je dozvoljavala ono što nama Hrvatska nikada nije: da dopreme udžbenike iz Hrvatske koji nisu po nastavnom programu Srbije i da ih koriste u nastavi. Hrvatska, naime, nikada nije dozvolila Srbima da udžbenik istorije uvezu iz matice. Zeleno svetlo dala je jedino za udžbenik srpskog jezika i književnosti jer ga nema na hrvatskom tržištu. - Takođe, u Srbiji se bez mišljenja hrvatske zajednice ne može postaviti direktor u nekoj školi u kojoj se nastava izvodi na hrvatskom jeziku - veli Crnogorac. - U Hrvatskoj u školama gde su srpski đaci u većini oni postavljaju Hrvate za direktore, a naše mišljenje o tome i ne traže jer tako nešto ni ne postoji u njihovom zakonodavstvu. Slovaci SPORNO IZJAŠNjAVANjE SPEKULIŠE se da je jedan od motiva Hrvatske za blokadu Srbije u EU bio i blagonaklon odnos aktuelne republičke i pokrajinske vlade prema Bunjevcima u Vojvodini. U jednom periodu komunistička vlast zabranjivala je Bunjevcima da se tako izjašnjavaju, potencirajući da se opredeljuju kao Hrvati. - Mi nemamo nameru da bilo kome namećemo kako će se izjašnjavati - nedvosmislen je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović - Borimo se za jednak status svih manjina i nacionalnih zajednica i delujemo tako da omogućimo i Bunjevcima da se izjašnjavaju kako žele, jer to ne može biti nikome na štetu. PREVODE DOKUMENTA NA LATINICU VEĆINA nacionalnih manjina u Srbiji iskoristila je svoje zakonsko pravo na sudskog tumača. Tumači za hrvatski, makedonski i slovenački jezik, kako objašnjavaju u Udruženju sudskih i stručnih prevodilaca Srbije, postoje već dugo. Osim njih, tu su i tumači za albanski, bugarski, romski, rumunski, slovački, rusinski i mađarski, a od prošle godine - i za bosanski. Tumač za vlaški je predviđen, ali ne i registrovan, a na spisku Ministarstva pravde, čije je ažuriranje u toku, tumači za crnogorski se ne pominju. Prošlogodišnjim imenovanjem nekoliko tumača za bosanski pred višim sudovima u Novom Pazaru i Užicu odblokirano je nekoliko desetina predmeta, što u krivičnim, što u parničnim postupcima, jer su stranke masovno koristile svoje pravo i tražile da se postupci vode na njihovom maternjem jeziku. U Udruženju sudskih i stručnih prevodilaca kažu i da je velika potražnja bila za prevodiocem na hrvatski, jer su ga dugo imali samo Novi Sad i Subotica, ali ne i Beograd. - Prva žena tumač u Beogradu imala je pune ruke posla jer je trebalo da prevede sva uverenja koja su sudovi i opštine izdavali na ćirilici - kažu u Udruženju. - Neke opštine izlaze u susret građanima i izdaju uverenja na latinici, pa ljudi mogu da uštede. (V. C. S.)
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...