Izvor: Vesti-online.com, 20.Jan.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malo li je?

Ništa novo pod nebeskim svodom, a pogotovo na Zapadu. Najnovija maskarada je zvanično britansko oduševljenje Crnom Gorom povodom njenih neviđenih uspeha na putu u Evropsku uniju. Milu usred hladne zime stigla Svijetla majska zora.

Dejan Lukić  

Nije Svijetla majska zora morala da otvori nijedno poglavlje, Dejvidu Lidigntonu, britanskom ministru za Evropsku uniju, bilo je dovoljno, valjda, i to što su Milo i Filip priznali Englezima dragu kosovsku državu; >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << uspostavili bratske i sve bratskije odnose sa ustašoidnom ekipom u Zagrebu, a u Svijetloj majskoj zori disciplinovano potiru sve što je ostalo od srpsko-pravoslavnog...

 

Zato je Crna Gora "model" - reče Britanac usred Podgorice - i još je rekao da je svetao primer ostalim balkanskim kandidatima da obogate Evropsku uniju kao što su je, primerice, obogatile Rumunija i Bugarska čiji građani od sreće koja ih je zadesila hrpimice beže u Britaniju.

Ni zakržljalom srpskom umu nije potrebna dodatna inteligencija da dokuči kako britanska oda Svijetloj majskoj zori nema ama baš nkikave veze sa bujanjem Humanizma i Renesanse na Durmitoru, nego da Srbiji crkne krava. I ne treba dodatna pamet da bi se posavilo pitanje: kako je, uopšte moguće da se Srbiji, sada kada su Vučić, Dačića i Nikolić, legli na rudu, pa u Briselu prodaju i porodično srebro, lestvica za ulazak u dotičnu Uniju stalno podiže Srbiji - a Jelko Kacin malo-malo - pa podvikne - a kako, pak, da Svijetlu majsku zoru samo što ne guraju da uđe. Do sada je otvorila samo osam tih misterioznih poglavlja, a već je "model" drugim balkanskim kandidatima za Uniju - kako reče Englez u Podgorici.

I ako mene pitate, nije ovde, gospodo draga, reč o Crnoj Gori, ovde je reč o jadu i bedi Evropske unije.

Mogao je dotični Dejvid da se u Podgorici ne kompromituje odom Montenegru, i to baš u momentu kada je njegov državni i partijski prvak u Londonu, šef državnog Trezora, Džon Ozborn, održao dugo najavljivani programski govor i u njemu lepo rekao kako "kuća Evropske unije gori, a nigde vrata da se pobegne". Britanija će u takvoj Uniji, rekao je Ozborn, ostati samo kada se reformiše do neprepoznavanja. Ovakva kakva je, naprosto, nije više "engleska šoljica čaja".

Drugi čovek u britanskoj političkoj hijerarhiji govori o kući koja gori, a njegov sitni činovnik u Vajtholu gura Majsku zoru u zapaljenu kuću! Kako to? Tako što Britaniju koja hoće da izađe iz Unije ništa ne košta da Milu i Filipu gura slatkiš u usta sve dok - i tu je poenta cele stvari - Srbiji zabijaju kolac u slabinu (Kosovo). Dotle su dobrodošli i u EU i u NATO.

Nema ovde ni trunke paranoje. Politika u Londonu se i dalje hrani konstantom da je Balkanu bolje ako je Srbiji gore. To se nije promenilo od devedesetih i britanske uloge u raspadu Jugoslavije. Duh Blerove patološke mržnje prema Srbima još vibrira na Temzi, a kako je to izgledalo čitam u trećem tomu memoara Blerovog Gebelsa za propagandu, Alistera Kambela.

 

U momentu potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Bler na sastanku užeg kabineta kaže, a Kambel beleži u memoarima: "Sada kada smo pobedili, treba da zapljusnemo novcem sve susede Srbije, ali Srbija ne sme da dobije ni centa. Srbima treba uterati u glavu da je Milošević uprskao stvar... Ahtisari može da pregovara koliko hoće, ali sa Beogradom ne sme da bude nikakvog dogovora... Sve naše uslove Srbija mora da prihvati... Moramo tamo da dovedemo ljude koji će raditi i sprovoditi našu politiku jednog novog Pakta na Balkanu".

I tako bi. Samo što na Temzi nema više Blera, u Beogradu nema više Miloševića; na Kosovu nema više Srbije. Ali im, ipak, nije sve bilo uzalud. Došli su, kako je Bler bio i planirao, Vučić, Dačić, Nikolić i druga evroatlantstka bratija. U Podgorici vladaju Milo, Filip i društvo. Malo li je?
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...