Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Nov.2019, 12:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mali Šengen" i/ili Evropska unija?

Regionalno ekonomsko povezivanje, u medijima poznato kao "mali Šengen", ne može biti zamena za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali će doprineti da zemlje pre ulaska u evropsku zajednicu, kroz širenje ekonomskih odnosa, razviju dobrosusedske odnose koji će smanjiti političke tenzije u regionu, smatraju politički stručnjaci, sagovornici Tanjuga.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da se kroz širenje ekonomskih odnosa u regionu istovremeno "relaksiraju" >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i politički odnosi, kao i da se pojedina otvorena pitanja između zemalja brže i efikasnije rešavaju.

"Regionalno ekonomsko povezivanje je važno i sa političkog aspekta, jer na taj način zemlje smanjuju unutrašnje tenzije i stvaraju uslov za bezbedniji i stabilniji region", rekao je Milivojević za Tanjug.

Taj mehanizam povezivanja, dodaje on, predstavlja stav političkih elita u regionu i njihovih politika koje imaju za cilj saradnju, mir, stabilnost, jačanje i razvoj regiona.

Kaže da je prirodno da se zemlje regiona povezuju u situaciji kada je politika proširenja EU neizvesnija nego ikada i da traže mehanizme kako bi nastavile svoj razvoj.

"Smatram da će Evropska unija na to povezivanje regiona reagovati pozitivno, a da li EU tu ideju vidi kao neku vrstu ponude zemljama regiona da se nadomesti politika proširenja, još ne znamo, ali kako se stvari kreću - ni to nije isključeno", primetio je Milivojević.

Navodi da to pokazuju pojedine poruke iz EU, među kojima je i ona o "privilegovanom partnerstvu", koja je, podseća Milivojević, stara ideja vezana za Tursku koja se već 40 i više godina "uključuje" u evropsku zajednicu.

Direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da regionalno ekonomsko povezivanje ne može biti zamena za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU, niti očekuje da će to biti scenario, već ovu ideju vidi kao "vrstu prolazne epizode" do daljeg integrisanja država u evropsku zajednicu.

"Naravno da je svako integrisanje regiona, i infrastrukturno i ekonomsko i svako drugo značajno i može doneti samo benefite državama Z. Balkana, a ne ništa loše", ističe Đukanović.

Ukazuje da i EU jedno duže vreme insistira da se omogući puna sloboda kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala i da se formira regionalno-ekonomsko područje.

"Ipak se, sa druge strane, nadam da to ekonomsko povezivanje nije nikakva kompenzacija za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU, već jedna vrsta našeg internog pripremanja za ono što treba da usledi u nekom doglednom period, a to je punopravno članstvo", kaže Đukanović.

Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da bi ideja o "malom Šengenu" trebalo da sačeka bar nekoliko meseci, ako ne i godinu dana, kako bi se stvari na Balkanu "iskristalisale".

Ukazuje da je Zaev praktično premijer u ostavci, da je Rama bio u problemu i pre samita u Briselu kada je, kako je rekao, stavljena rampa za Tiranu, ali i čitav ostatak Balkana koji nije u Evropskoj uniji, te da su se protiv Vučićeve ideje razgraničenja izjasnili ključni međunarodni akteri, kako kaže, i sa Istoka i sa Zapada.

Gajić za Tanjug takođe podseća na činjenicu da je albanski premijer Edi Rama već uslovio ideju o "malom Šengenu" sa stavom samoproglašenog Kosova o njoj, odnosno, tumači Gajić, najavio da Tirana, "ukoliko se Priština ne saglasi sa ovom idejom, neće učestvovati".

Zbog svega toga on gaji prilične rezerve u pogledu realizacije inicijative.

Stoga On smatra da je vrlo malo verovatno da će nešto biti od te inicijative, pre svega zbog toga što su

Na pitanje o tome kako će ideja o "malom šengenu" uticati na evropske integracije regiona, Gajić je naveo da su EU integracije "završena stvar", a EU u "jednom vrlo ozbiljnom stanju".

Kako do više radnih mesta, bržeg putovanja,manjeg zagađenja?

Prvi efekti pune primene inicijative za povezivanje šest ekonomija Zapadnog Balkana u narednim godinama mogli bi da budu brži protok ljudi, roba, kapitala i usluga, veća stopa zapošljavanja i investicija kao i smanjenje emisije štetnih gasova u regionu, ukazuju ekonomisti.

To na umu svakako imaju lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, koji ovog vikenda u Ohridu nastavljaju razgovore o inicijativi za ukidanje regionalnih prepreka u povezivanju svih šest ekonomija Zapadnog Balkana.

Sastanku će izvesno prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski i makedonski premijeri Edi Rama i Zoran Zaev, a pridružiće im se i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, dok će Crnu Goru, koja ima rezerve prema ovoj inicijativi, predstavljati ministarka ekonomije Dragica Sekulić.

Učešće tzv. Kosova, na kojem insistira Albanija, do sada nije potvrđeno.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenjuje da je regionalna inicijativa važna iz najmanje dva razloga.

Najpre, kako je rekao, to bi doprinelo ubrzanju privrednog rasta zemalja Zapadnog Balkana, a time i bržoj konvergenciji sa prosečnim standardom EU.

"Zemlje bi u ekonomskom smislu bile bolje pripremljene za ulazak u EU, onog trenutka kada se ispune svi drugi uslovi koji su definisani u procesu pristupanja Uniji", rekao je Vlahović za Tanjug.

Drugi razlog je, kaže, što bi se na taj način iskoristili komplementarni kapaciteti koji postoje između različitih zemalja Zapadnog Balkana.

"Ukoliko, na primer, izvoz poljoprivrednih proizvoda slabi zbog carinskih barijera, granica, čekanja, sve naše ekonomije bivaju značajno manje konkurentne u poređenju sa zemljama koje se već danas nalaze u EU".

Potpuni i slobodni protok robe, usluga, kapitala i radnika širom celog regiona je, kako se ocenjuje, najbolji način za region da generiše rast u ekonomiji koja se sve više menja i globalizuje.

U zajedničkoj Deklaraciji, koju su potpisali prošlog meseca Vučić, Zaev i Rama u Novom Sadu, ističe se da će ovaj poduhvat povezati gotovo 20 miliona ljudi i ujediniti tržišta u jedno...

Ovaj projekat crpi inspiraciju iz postojećih modela otvorenih regiona, kao što su Beneluks i Nordijski region.

Od 2010. godine, inače, zapadnobalkanske ekonomije bogatije su za više od 600.000 radnih mesta.

Pola miliona visokoobrazovanih je počelo da radi, što je doprinelo jačim izvoznim performansama i boljoj konkurentnosti, kao i prisustvu na brojnim međunarodnim tržištima.

Međutim, studija Svetske banke i nedavno objavljena analiza OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) o perspektivama zapadnobalkanskih ekonomija na globalnom tržištu i novim mogućnostima za trgovinu i investicije, pokazuju i dalje nizak nivo izvoznih performansi privreda i nisku stopu zaposlenih u okolnim državama, a u odnosu na prosek EU.

U Izveštaju OECD-a se ukazuje na zaokret u proizvodnji na zapadnom Balkanu u proteklih deset godina sa pretežno osnovnih sirovina (gvožđe, čelik, tekstil...) na proizvode srednje tehnološke obrade (mašine, električna oprema...).

Ukupan robni izvoz svih ekonomija regiona prošle godine iznosio je 36,7 milijardi dolara, odnosno, sa izvozom usluga 53,1 milijardu dolara, što je ipak, kako je ocenjeno, daleko ispod stvarnih potencijala regiona.

Veliki potencijal za diverzifikaciju izvoza regiona vidi se u četiri sektora, poljoprivredno-prehrambenoj industriji, metalskoj, mašinskoj i automobilskoj.

Promene u strukturi izvozne "korpe" su neujednačene u regionu pa tako, kaže se, privrede Albanije, Kosova i Crne Gore imaju slabije sofisticirane izvozne proizvode.

Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija bolje su ocenjene.

Široki spektar kompleksnih automobilskih komponenata, finalnih mašinskih proizvoda i prateće opreme će, kaže se, verovatno omogućiti da u budućnosti ove zemlje dalje unapređuju nivo industrijske tehnologije.

Te razlike su rezultat različitih razvojnih i industrijskih politika tokom poslednjih 50 godina, a u novije vreme i različitog intenziteta s kojim su ove ekonomije privlačile strane investitore.

Poslovna zajednica smatra da zajedničkim naporima lidera regiona može u narednom periodu da se reši jedan od najvećih problema, nivo i brzina trgovinske razmene na zapadnom Balkanu.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke prepoznao je ove probleme, pa je u aprilu ove godine odobrio kredit od 90 miliona dolara za projekat "Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu", kao prvu fazu od ukupno 140 miliona dolara koliko mu je Svetska banka ukupno namenila.

Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će, očekuje se, povećati transparentnost, smanjiti troškove i vreme potrebno da se trguje preko granica obzirom da je potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice u ovom regionu nego u mnogim zemljama Evropske unije.

"Kamioni utroše 26 miliona časova što je skoro 3000 godina čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu", rekla je Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

U prvoj fazi projekta finansiraće se aktivnosti u Srbiji (sa 40 miliona dolara), Severnoj Makedoniji (30 miliona dolara) i Albaniji (sa 20 miliona dolara).

Očekuje se da će se novim merama smanjiti troškovi uvoza i izvoza za više od deset odsto.

Takođe, projekat će pomoći da kamioni koristiti manje goriva čekajući na granicama što će, procenjuje se, omogućiti smanjanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 30.000 tona u regionu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...