Izvor: Southeast European Times, 24.Sep.2012, 22:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija će preduzeti mere protiv recesije
Nastavak državnih investicija u poljoprivredu i izgradnju predstavlja dugoročno rešenje ekonomske krize EU koja je uticala na makedonsku ekonomiju.
24/09/2012
Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 24.9.2012.
Makedonska vlada najavila je nastojanja za stimulisanje ekonomskog rasta nakon što je postala poslednja balkanska zemlja koje je ušla u recesiju, posle smanjenja BDP-a od 1,4 odsto u prvom kvaratlu ove godine i 0,9 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u drugom.
Premijer Nikola Gruevski rekao je da je smanjenje BDP-a rezultat negativnih efekata evropske ekonomske krize na makedonsku ekonomiju.
„Izvoz makedonskih kompanija njihovim tradicionalnim partnerima se smanjio, jer je većina zemalja ili u recesiji ili se suočava sa recesijom“, rekao je Gruevski.
Vlada je počela 2012. godinu sa ambicioznom prognozom rasta od 4,5 odsto, ali ju je promenila na 2,5 odsto nakon rebalansa budžeta u junu.
„Moramo da napravimo novu, realniju procenu i izgradimo parametre nove ekonomske politike na osnovu te procene“, rekao je za SETimesVančo Uzunov, profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Skoplju.
„Ne treba da razmišljamo o recesiji kao nekoj vrsti čudovišta, nego kao o nečemu što nam pokazuje simptome problema sa kojima se ekonomija suočava kako bi se preduzele mere ili pronašao 'lek' za prevazilaženje trenutne situacije“, objašnjava profesor ekonomskog fakulteta u Skoplju Tome Nenovski u izjavi zaSETimes.
Da bi se izašlo na kraj sa trenutnom situacijom, neki ističu potrebu stimulisanja domaćih proizvođača kao dopunu vladinoj kampanji za strane investicije.
„Ministri prave prezentacije svuda po svetu lobirajući za strane investicije. To je dobro, ali [samo po sebi] ne rešava problem ... moramo da se fokusiramo i na stimulisanje domaćih investitora“, rekao je Predrag Trpeski, bivši zamenik ministra finansija, u izjavi za SETimes.
Preduzeća očekuju da će se efekti stranih investicija materijalizovati u drugoj polovini sledeće godine.
„To je vremenski okvir kada očekujemo proizvodnju -- povećanje radnih naloga, veći izvoz i zapošljavanje", rekla je Biljana Muratovska, predstavnica udruženja teretnih prevoznika Makamtrans, u izjavi za SETimes.
Evropska tržišta mogla bi da budu indikator kako će se stvari dalje odvijati, ukazuje predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski.
„Ako ne mogu da apsorbuju nove narudžbine makedonskih proizvoda do kraja ove godine, nastaviće se negativne tendencije“, rekao je Azeski za SETimes.
Napore bi zato trebalo usmeriti na unapređivanje konkurentnosti i kvaliteta makedonskih proizvoda, dodao je Azeski.
Ali, neka preduzeća kažu da veća ulaganja u poljoprivredu i izgradnju, pored ostalih sektora imunih na fluktuacije na tržištima EU i recesiju, predstavljaju dugoročna rešenja.
„Nastavak poljoprivrednih subvencija, koje su sada dostigle 130 miliona evra, od ključnog je značaja, Poljoprivreda je najveći sektor u makedonskoj ekonomiji za koji se očekuje da zapošljava ogroman broj ljudi. On dobija sve veći značaj u pogledu izvoza, s obzirom na globalni trend manjeg roda“, rekao je Ognjen Orovčanec, poljoprivredni inženjer Agrounije u Skoplju, preduzeća koje stvara i proizvodi nove vrste useva, u izjavi za SETimes.
„Od sledeće godine svetska tržišta neće pitati za cenu, nego da li uopšte ima pšenice, kukuruza, suncokreta, šećerne palme i tako dalje“, rekao je Orovčanec.
„Planirana investicija u dodatne velike građevinske projekte -- puteve kao što su deonica Koridora 10 Smokvica-Demir Kapija, koji je već pokrenut, potom železničke i strukture za proizvodnju energije, povećaće BDP i uključiti najmanje još 40 drugih pratećih sektora“, rekao je Mile Trajkovski, viši građevinski inženjer iz Skoplja, u izjavi za SETimes.
„Plate u građevinarstvu nisu velike, ali taj sektor pruža ekonomsku stabilnost za premošćavanje ekonomske krize EU“, dodao je Trajkovski.
Nastavak na Southeast European Times...
