Izvor: Kurir, 27.Okt.2011, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MERKELOVA NE DA PARE!
BRISEL - Nemci rade da bi plaćali tuđe cehove. Nemačka neće da daje više para za fond za pomoć prezaduženim članicama evrozone (EFSF). To je juče na samitu lidera EU un Briselu, koji je trebalo da bude ključan za rešenje ekonomske krize u Evropi, jasno svima stavila do znanja kancelarka Angela Merkel.
BRISEL - Nemci rade da bi plaćali tuđe cehove.
Nemačka neće da daje više >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << para za fond za pomoć prezaduženim članicama evrozone (EFSF). To je juče na samitu lidera EU un Briselu, koji je trebalo da bude ključan za rešenje ekonomske krize u Evropi, jasno svima stavila do znanja kancelarka Angela Merkel.
Naime, fond sada iznosi 440 milijardi evra i odatle je Grčka dobila pomoć. Načelan plan je da se taj fond poveća, prema nekim ocenama na čak dve hiljade milijardi evra, što bi ulilo sigurnost investitorima da Evropa može sama da se izbori s krizom u slučaju da još neka zemlja krene putem Grčke. Već su viđene Italija, Španija, Irska i Portugal, koje su u ogromnim dugovima.
Prvobitno je ideja bila da se fond uveća tako što će države članice evrozone povećati svoja davanja. To bi svakako najviše pogodilo Nemačku, najveću privredu Evrope, čije učešće u fondu iznosu gotovo njegovu polovinu, čak 211 milijardi evra.
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je na samitu u Briselu glasala za povećanje EFSF, kao svojevrsne garancije za zaduživanje već prezaduženih zemalja, ali se usprotivila tome da ga finansiraju članice evrozone. Ona smatra da dopunu fondu, ma kolika ona bila, treba da plati Evropska centralna banka (ECB).
Pregovori u Briselu su zapeli i oko visine oprosta dugova Grčkoj. Pojedinci su predlagali da banke i privatne kompanije Grčkoj otpišu čak 75 odsto dugova, što se razlikuje od prethodno dogovorenih 21 odsto.
Berluskoni ponudio izbore
Premijer Italije Silvio Berluskoni postigao je dogovor sa svojim koalicionim partnerom Umbertom Bosijem iz Severne lige o hitnim merama za podsticanje privrednog rasta, koje je zahtevala EU, a zauzvrat je obećao izbore u 2012. Dogovor je pao o reformi penzionog sistema, prema kojem bi granica za odlazak u penziju bila pomerena sa 65 na 67 godina starosti do 2025.
