Izvor: Deutsche Welle, 28.Sep.2016, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Londone, ne koči više!
Britanci ponovno prete blokadom. Ovoga puta radi se o odbrambenoj politici Evropske unije. Pa da li to oni žele da napuste Uniju, ili da ipak i dalje odlučuju o njenoj budućnosti, pita se Barbara Vezel.
Već gotovo dvadeset godina u Evropskoj uniji se priča o tome da bi moralo bolje da se sarađuje na području odbrane. I ima već i nekoliko uspeha: na primer borbene trupe, koje doduše još nikada nisu izašle >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << na teren. Ili saradnja na području vazdušnog transporta, ali tu nažalost sarađuje samo sedam zemalja. Jasno je da saradnja može da se popravi, jer bez obzira na to što zemlje-članice EU zajedno raspolažu s više vojnika i zajedno troše više novca za odbranu nego SAD, rezultat je na kraju: jadna neefikasnost.
Odbrana kao zajednički projekat?
Građani su zbunjeni, žele snažnu odbranu – to je zaključak koji se može izvući iz poslednjih uspeha populističkih stranaka u Evropi. Sigurno da to važi i za zaštitu granica, a osim toga sigurno će naići na podršku – osim kod onih pacifista koji još uvek veruju u evropski „meku silu" bez upotrebe oružja, kao i kod novih ultra-nacionalista – iako je pritom upravo mađarski desničar Viktor Orban jedini koji sanja o evropskoj vojsci, verovatno u strogo hrišćansko-zapadnoj tradiciji…
Barbara Vezel, DW
Upitno je da li će zajednička odbrana pomoći u oživljavanju vere u Evropu. Niko se ne hvali oduševljenjem za vojsku – to ostaje nužno zlo. Svejedno, Evropska unija mora konačno da postane sposobna za delovanje, u svakom slučaju bar kada se radi o katastrofama i civilno-vojnim misijama. Kad Britanci više ne budu u društvu, ostaje samo Francuska kao voljna i istovremeno sposobna vojna sila u Evropi. Ali taj teret Pariz na duži rok neće hteti da (pod)nosi.
Suradnja nužna i razborita
Prošla su ta vremena kada je bilo dovoljno samo zavapiti za SAD, pa da se pokrene neka manje ili više nužna intervencija negde u svetu. Uopšte ne mora da se čeka da Donald Tramp postane predsednik SAD. Evropa mora da bude sposobna da brani i sebe i svoje vrednosti, u slučaju potrebe i vojnim putem. Večiti prigovori da NATO ne sme da se „minira" kroz stvaranje dvostrukih struktura, zaobilaze stvarni problem. Alijansa će i ubuduće igrati svoju ulogu u odbrani teritorija, ali angažmani, na primer oko obezbeđivanja izbegličkih logora, borbe protiv terorističkih grupa i mnogo toga drugog – nisu zadaće NATO.
Saradnja na odbrambenom planu u Evropi razborita je ideja. Ona štedi novac i jača političku delotvornost. A mogla bi, uz sve to, i da podstakne integraciju. Na kraju krajeva, to je projekat koji ujedinjava – za razliku od izbegličke politike.
Britanci konačno moraju da se drži po strani
Godinama je Velika Britanija blokirala saradnju kada je reč o odbrani. Uvek bi se upućivalo na NATO. Ali to je u stvari bio sam izraz jednog načelnog anti-evropskog impulsa. To što je prošle nedelje navodna evropska vojska u britanskoj štampi predstavljena kao sveprisutni bauk, jasno pokazuje kakva se predubeđenja o (stvarnim) neprijateljima nalaze u tamošnjim glavama.
Ali Velika Britanija je sada na putu izlaska iz Evropske unije. Radi se samo o tome na koji način i kada će se to dogoditi. To znači da bi London trebalo da se drži po strani kada je reč o svim projektima koji se tiču budućnosti EU. Britanci su dugo bili kočničari, a ako sada, nakon odluke o izlasku iz EU, budu hteli da sprečavaju Uniju u njenom daljem razvoju – onda je to besramno. Vreme je za jednu malu ucenu – nazovimo to „poslićem" u obostranom interesu: Velika Britanija želi dobre uslove za izlazak iz Evropske unije? To će uspeti samo ako Britanci konačno više ne putu blokirali evropsku budućnost!
.jpg)
