Izvor: novanasarec.org.rs, 11.Nov.2017, 11:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lobiranje za region-jug Srbije

Lobiranje u Briselu (3)

(Piše: Mr Slobodan Stojanović, eks direktor Komore u Briselu)

Lobiranje za regione u Briselu je u određenoj meri složenije nego lobiranje za nacionalne interese. Ovo stoga što se uz konkurenciju unutar EU za projekte i sredstva strukturalnih i regionalnih fondova, lobisti sada dodatno sučeljavaju sa nacionalnom,odnosno sa konkurencijom u sopstvenoj zemlji. To praktično znači da ako tri regiona u Španiji, Francuskoj ili Nemačkoj konkurišu za sredstva EU da se oni međusobno nadmeću što ponekad sklizne u neželjene i problematične zone. Diskrecija kod lobiranja za regione po pravilu je veća, iako je toliko svuda proklamovana na sva usta zvaničnika, a uvek poželjna transparentnost manja, čak i kad je sve legalno i prema kodeksima. Naravno, nivo diskretnosti i transparentnosti varira od zemlje do zemlje, od oformljenog javnog mnjenja, pristupa medija temama i ljudima i u najvćoj meri od političke moći oličene u čelnim ličnostima i dominantnim strukturama.
Za regionalno lobiranje neophodno je i odgovarajuće pred znanje o regionima i znanje o regionalnoj politici kako unutar EU tako i u pojedinim državama.
Knjiga nemačkog autora Gintera Amona, „Evropa regiona“ je nezaobilazno prvo štivo za onog ko hoće da potraži korektnog regionalnog lobistu u Briselu ili organizuje regionalno lobiranje sa boljim ishodima. Ima istine u duhovitom briselskom komentaru među probranim i pomalo prepotentnim krugovima činovnika EU administracije kada se kaže “da su sada najpraktičnije knjige do 100 stranica i one koje su prevedene sa nemačkog na francuski jezik“. Odista kao jak parfem u maloj bočici, džepni format knjige sa 96 stranica vrsnog autora, omogućuje uvid u dosta toga. Prvenstveno za početnike u regionalnom lobiranju , ali i za one koji se profesionalno bave lobiranjem ili žele da dobiju što kvaltetniju uslugu sa minimalnim racionalnim izdacima.
Pored uvida u bazna dokumenta i spisak regionalnih kancelarija u Briselu, može se suštinski shvatiti koncepcijski i praktični pristup regionima u Nemačkoj i Francuskoj. Iz toga proističe poruka da kompromis nemačko-francuskih interesa i prioriteta najznačajnije utiče na sinteze i sinergiju koja se ostvaruje u okrilju Evropske Unije. To je bitno za mnoge države i društva kako sa federalnim modelom uređenja poput Nemačke tako i sa centralizovanim modelom Francuska. Takođe procesi i talasi centralizacije i decentraliѕacije u regionalnom lobiranju imaju veći značaj.
Od preporučene literature na našem jeziku može se idvojiti Uvod u regionomiku akademika Časlava Ocića. Ova knjiga takođe sa nešto više od 100 stranica omogućuje da se bude koliko –toliko ravnopravan sa inostranim kolegama i da se ne luta u sferi regionalnog razvoja. Bitno je da se strategijski, koncepcijski i praktično bude na istim talasnim linijama ili sličnim frekvencijama. Interesa. Akademik Ocić kao dosledni sledbenik legendarnog akademika Koste Mihajlovića ( autora sa prostora Jugoslavije koji ima najviše citata u literaturi o regionalnom razvoju kod nas i u svetu), čini i korak dalje. Ocić, neosporno preokupirajući se regionomskim istraživanjima i dragocenim mukotrpnim objavljivanjima svojih nalaza ,nipošto uvek nekritičkih, za tekuću politiku, stvara kao retko ko vrednu činjeničnu preko potrebnu logističku osnovu za regionalno lobiranje.
Uz globalna i knjiška saznanja još su bitnija praktična koja donose opipljivu korist.
Najviše u reginalnom lobiranju u okrilju EU je, iz više razloga, odmakla Nemačka. Svi tzv. lenderi (nemački izraz koji se ne prevodi, ali se najčešće približno shvata kao region) imaju svoje specijalizovane biroe. Ovih 16 specifičnih administrativnih entiteta čine kičmu regionalne politike i uspešnog lobiranja. Ovi biroi kao i iz drugih zemalja načičkani su t u zv. evropskom kvartu oko trga Šuman, ulica Beliajar i Lua (ulica simboličnog naziva ulica Zakona). Ove manje ili više reprezentativno opremljene kancelarije imaju tu prednost što se peške za desetak minuta može doći do njih iz skoro svih direkcija i drugih institucija EU. Uz uobičajeni brzi i lagani podnevni ručak ili intimniju i dužu obilniju ketering večeru mogu se razmeniti raznovrsne informacije ili debatovati ideje.
Za razliku od biblioteke čuvenog belgijskog izumitelja, industrijalca, bogataša i mecene Solveja gde se vode javne i kontradiktorne rasprave, u ambijentu regionalnih biroa ili lobijima obližnjih hotela vode se tihi razgovori i utanačuju pojedinosti.


Na ključno pitanje šta mogu da uradi Srbija i tzv. Južna pruga za regionalno lobiranje odgovor je više složen zbog relativno brojnih ograničenja i nepedvidivih okolnosti.
Nezahvalna je situacija kada vam slikovito rečeno istovremeno trebaju : riba da se dnevno prehranite i preživite, nova pecaljka(oprema i tehnologija) da ribolovite i što je najvažmije novo znanje i veština da ribolovite na savremeni način i tako se obezbeđujete da dugotrajnije i stabilnije radite uspešno i živite dobro.
Kada sve to nemate, a želite odmah sve najbolje za svoju zemlju i region, onda morate prvo da budete realniji i kreativni iz nužde. Da budete uporni i da uradite sve najbolje što se može. Možda je predrasuda, a možda i bliska istina da Južnjacima ne manjka toliko mašta koliko organizovanost i upornost dužeg daha.
U tom svetlu najbolja preporuka je da se Jablanički i Pčinjski okrug mogu bez velikih problema oformiti kao specifična entitetska celina poput Komore i brzo,bez suvišnog čekanja i mudrovanja organizovati da imaju za početak svoj specifični regionalni opservaciono-informacioni punkt. Logično polazište je satkano od elementarnih činjenica. Prva je „da je bolje ići u susret događajima i procesima,nego kaskati za njima“. Druga je „da ko vlada informacijom pravovremeno i pouzdanom-da bolje vlada situacijom“. Treća je poslovična da „onaj ko je pod kruškom ima više prilika da dođe do krušaka“.
Za ovaj naznačeni punkt bitna je racionala organizacija koja se može umešno obezbediti putem tzv. bratimljenja sa pogodnom belgijskom regionalnom organizacijm (valonska-frankofonska, flandrijska-holandofonska i briselska nilangna ili anglofonska preferencija). Naravno pored bratimljenja sa belgijskom regionalnom organizacijom kao najpogodnijom zbog domicilnosti, moguće je bratimljenje sa nekom prodornom nemačkom ili austrijskom regionalnom organizacijom.
Iz tog bratimljenja trebalo bi da proisteknu prvi projekti i neposredne opiljive koristi za region. Kombinovanje resursa ređih i obilnijih , ostvarila bi se programirana sinergija i jedan i jedan milion uložeih evra, sigurno bi dao više od dva miliona evra pozitivnih efekata.
Ono što bi bio najvažniji zadatak regionalnog lobističkog centa Južne Srbije bio bi da se koriste sve prednosti koje pruža Komitet regiona Evropske Unije.
To je izazov za mnoge ličnosti i institucije, koje bi tražile način proaktivnog i kreativnog delovanja i u sadašnjim olovnim teškoćama siromaštva i nerazvijenosti Juga Srbije.
Naravno, autor ovih priloga je spreman da pomogne i učestvuje u projektu formiranja lobističkog centa u Briselu (dosta različitom od onog koji ima Vojvodina), jer je uveren da je to potrebno, korisno i moguće.
Evropska Unija kao sve drugo (osim smrtnosti koja još uvek nema) ima alternativu, ali ona je više od alternative jer je jedna od boljih paralelnih prilika u savremenom multi polarnom svetu i nju valja što bolje iskoristiti.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na novanasarec.org.rs...