Izvor: Politika, 25.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri i klijenti
Čim nema jasne linije podela, nedostaje i jasna linija mobilisanja partija i birača
U partijskom sistemu Srbije stare linije društvenih podela nisu više tako snažne, a nove još nisu jasno iskristalisane. Sve do prethodnih parlamentarnih izbora 2012. važnu ulogu igrali su društveni rascepi: građansko-nacionalno, tradicionalizam-modernizam, Evropa–Kosovo. Danas, bar formalno, većina partija jeste za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU. Dveri su protiv, DSS je evroskeptičan, dok su jedino SRS (Naši i Obraz) za koncept i Rusija i Kosovo. Partije značajno odslikavaju socijalne rascepe i socijalnu stratifikaciju jednog društva. Kanališu ih i mobilišu, reflektujući ih na partijski sistem. Čim nema jasne linije podela, nedostaje i jasna linija mobilisanja partija i birača. Iako je prisutna trka za „etničke glasove”, etničke razlike nisu jasno ispoljene u startnim pozicijama partija. Partije pojedinih nacionalnih manjina našle su se na listama većih partija (Bošnjaci, Hrvati, Romi), dok pojedine od njih izlaze samostalno (Mađari, Albanci, pojedine bošnjačke stranke ). Nije isključena ni zloupotreba manjinskih lista (Slovaci).
U ovoj izbornoj kampanji primetno je odstupanje od nacionalističke retorike i sve je jače obraćanje pažnje socijalno-ekonomskim temama, kao što su pitanja nezaposlenosti, investicija, poljoprivrede, poreza i sl. Deo te atmosfere podgrejala je rasprava o pripremljenom predlogu Zakona o radu i uvođenje „solidarnog poreza” kojim su oštećeni srednji slojevi. Oba pitanja prethodila su raspisivanju izbora i u značajnoj meri podelila partije i birače. Političari, naročito u kampanji, postaju prilično osetljivi na prioritete običnih građana. Generalno, partije u Srbiji nisu okrenute trajnijim javnim politikama (obrazovnoj, poreskoj, zdravstvenoj...). Kombinacija ekonomskih problema i slabe socijalne osnove sugeriše visok stepen izborne nestabilnosti u ponašanju birača. Usled nemogućnosti postizanja ekonomskih rezultata, vernost birača kretaće se ka onim strankama i liderima koji budu uverljiviji u obećanjima i planovima kako da dovedu do boljeg života. Do sada svi su imali šansu da se pokažu. Ono što razlikuje partije to su više partijski lideri nego bolji programi. Percepcije partija više zavise od njihovog imidža, a manje od programa i izbornih platformi. Desno od centra konkurišu SNS, DSS, Dveri, Treća Srbija, i SRS (Naši i Obraz), a levo od centra DS, SPS, NDS i LSV. Pojedine stranke imaju preplitanje u biračkom telu (SNS-SPS-SRS ili DS-NDS-URS-LDP). Na tim linijama prepoznavaće se izborna nestabilnost u ponašanju birača.
Iskustva iz drugih zemalja koje su prošle proces tranzicije govore da etnički homogenije države gde se (na vreme) prešlo na tržište, kao što su Češka, Mađarska i Poljska, imaju umerenu izbornu nestabilnost i visok nivo posvećenosti demokratiji. Razvoj društvenih rascepa, identiteta partija i ideoloških orijentacija vodi izbornoj stabilnosti, bez koje su politički sistemi osetljivi na potrese sa personalizacijom politike i autoritarnim populizmom. I obrnuto, tamo gde nisu trajnije oblikovane linije rascepa i gde je veća izborna nestabilnost, veće su šanse da se izbori dobijaju na osnovu socijalne demagogije i populističkih poruka. Srbija je još uvek bliža ovom drugom slučaju. Birači reaguju više na osnovu utiska koji ostavljaju partijski lideri i ukupnog imidža partija, nego na osnovu programskih preferenci u skladu sa njihovim interesima. To utiče na nestabilnost izbornog opredeljenja, a samim tim i na nestabilnost partijskog sistema. Lider je neretko veći i važniji „brend” od stranke. Partijska identifikacija (stepen poistovećenja sa partijom) nije čvrsta. Ljudi doživljavaju partiju kroz politiku koju ona vodi, kroz organizaciju, ali i kroz ljude koji je predstavljaju i zastupaju, naročito prema onome ko je vodi. Sve to čini imidž partije koji je često kondenzovan u jednom sloganu ili etiketi.
Tamo gde stranački sistem nije institucionalizovan, dominantno određenje birača jeste prema lideru. I na ovim izborima partije će se identifikovati, razlikovati i percipirati više po čelnim ljudima nego po programu. Poznato je da je ličnost uvek medijski atraktivnija i zanimljivija. Kako kaže Serž Moskovisi, mase su zaljubljene ili u neki ideal ili u nekog čoveka. U ključnim ličnostima građani vide otelotvorenje kompletnog partijskog programa. Lideri, osim harizmatskih apela uspeh očekuju obećanjem da će nahraniti klijentelu. To je shvatanje partija kao „agencija za zapošljavanje”. Obezbeđujući dobra putem klijentelizma, birači mogu veoma ograničeno ostvariti svoje materijalne interese na način na koji to nije moguće putem javnog dobra. Krađa tema i programsko prilagođavanje slabe programsku originalnost stranaka. U partijskim sistemima u kojima se izborno nadmetanje odvija u skladu sa klijentelizmom a ne prema programskim principima, slabije su šanse za konsolidaciju demokratije. Slabost u raspodeli dobara vodiće ka opadanju poverenja u demokratiju. Kada su institucije nedelotvorne, nezadovoljstvo se preliva na ulice. Za takve tendencije u okruženju imamo primere, a u Srbiji indikatore.
Profesor Fakulteta političkih nauka
Slaviša Orlović
objavljeno: 25.02.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
