Izvor: Southeast European Times, 10.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lideri EU saopštili novi fiskalni sporazum

Lideri 17-člane evrozone složili su se da krenu ka jačoj ekonomskoj uniji, u koju bi, kako se očekuje, trebalo da uđe bar još šest drugih zemalja članica EU, koje trenutno nisu deo tog kluba.

09/12/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 9.12.2011.

Nakon što nisu uspeli da prikupe neophodnu jednoglasnu podršku za izmene u ugovorima EU, evropski lideri su postigli dogovor oko fiskalnog pakta zasnovanog na međuvladinom sporazumu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << među najmanje 23 od 27 zemalja članica bloka.

„Sedamnaest članica evrozone, plus još šest, zaključiće međuvladin sporazum“, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuj u petak (9. decembra) ujutru u Briselu, nakon desetočasovnih maratonskih razgovora na samitu EU, koji su počeli u četvrtak uveče.

U izjavi lidera evrozone, u kojoj je saopšten sporazum, navodi se da su se saglasili da krenu ka jačoj ekonomskoj uniji, što bi, sa jedne strane, nagovestilo „novu fiskalnu kompaktnu i ojačanu koordinaciju ekonomske politike“, a sa druge stvaranje „instrumenata stabilizacije za suočavanje sa kratkoročnim izazovima“.

Prema saopštenju, opšti vladini budžeti 17 zemalja koje koriste evro kao svoju nacionalnu valutu trebalo bi da budu „izbalansirani ili u suficitu; smatraće se da se taj princip poštuje ako, u pravilu, godišnji strukturni deficit ne premašuje 0,5 odsto nominalnog BDP“.

Zemlje učesnice moraće da uvedu to striktnije pravilo u svoje nacionalne ustave ili odgovarajuće zakonodavne akte, sa odredbama koje se odnose na aktiviranje automatskog korektivnog mehanizma u slučaju odstupanja. Evropski sud pravde biće institucija nadležna da proveri da li su zemlje pravilno prenele to pravilo u svoje pravne sisteme.

Lideri evrozone takođe su se složili da se zemlje čiji javni deficit premašuje granicu od 3 odsto BDP suoče sa „automatskim posledicama“.

„Koraci i sankcije koje je predložila ili preporučila Evropska komisija (EK) biće usvojeni ukoliko se tome ne protivi kvalifikovana većina članica evrozone“, navodi se u saopštenju.

„U nove odredbe treba pažljivo uvrstiti opis kriterijuma duga u smislu brojčane odrednice za smanjenje duga (pravilo 1/20) za zemlje članice sa dugom vlade koji premašuje 60 odsto.“

Lideri su se takođe složili da bi stalni fond spasa evrozone, Mehanizam evropske stabilnosti (ESM), trebalo da stupi na snagu u julu 2012, godinu dana ranije nego što je prvobitno planirano, kao i da će postojeći Fond evropske finansijske stabilnosti (EFSF) ostati aktivan do sredine 2013. godine.

„Ukupna granica EFSF/ESM od 500 milijardi evra biće preispitana u martu 2012“, navodi se u saopštenju.

Oni su se takođe složili da zemlje učesnice treba u roku od deset dana da potvrde svoj finansijski doprinos u formi bilateralnih kredita u ukupnom iznosu do 200 milijardi evra. Novac će biti dat MMF-u da bi mu se pomoglo u izlaženju na kraj sa krizom.

U saopštenju se još navodi da će „pravila glasanja u ESM biti promenjena kako bi uključivala i vanrednu proceduru“. U vanrednim slučajevima, kada je ugrožena finansijska i ekonomska održivost evrozone, odluke će donositi kvalifikovana većina od 85 odsto.

Novi sporazum biće potpisan do marta 2012 godine. Potom će biti otvoren za ratifikovanje i od strane država članica EU izvan 17-članog evro kluba koje žele da se pridruže.

Dve zemlje koje sigurno neće biti deo ovog novog pakta su Britanija i Mađarska. Nakon što je blokirao planove za izmenu Lisabonskog ugovora, britanski premijer Dejvid Kameron jasno je stavio do znanja da neće odustati od suvereniteta da bi sačuvao evro. Švedska i Češka Republika su zatražile još vremena da bi se konsultovale sa svojim parlamentima.

Sporazum od petka „u osnovi sledi liniju franko-nemačkog predloga“, rekao je u petak za SETimes Jozef Janing, direktor studija na briselskom Centru za evropsku politiku (EPC). „Mislim da je neka vrsta pozitivnog iznenađenja da je to 17+6, što nije bilo sasvim jasno.“

On je takođe istakao da bi, da ga je neko pitao pre samita, izrazio sumnju da 17 zemalja evrozone može da postigne dogovor.

„Međutim, jeste i evro-plus zemlje su učvrstile svoju posvećenost“, dodao je Janing.

„Međutim, to još nije gotovo. Prava stvar počinje sada, a to su pregovori o promenama i smišljanje koncepta koji bi ispunio potrebe za jačanje i prošle i buduće discipline, uz istovremeno smišljanje nečega što je i dalje dovoljno kompatibilno sa širim okvirom EMU, što je, ipak, 27[člani] okvir koji kasnije treba da se uveća ili prebaci u zajednički akvis.“

Prema političko-vojnom analitičaru Petru Škrbini, zemlje EU ne bi dopustile da evro propadne. Ono što se u petak odvijalo bilo je „redefinisanje unutrašnjih odnosa EU“, rekao je on za SETimes.

„Evro je valuta koja neće propasti zato što su velike zemlje poput Nemačke dale puno novca za spašavanje propalih ekonomija kao što je Grčka“, rekao je Škrbina. „Ako dozvole da evro nestane, u tom slučaju će te zemlje koje su dale sredstva za spašavanje država na periferiji i same propasti. Sve što je danas učinjeno je ekonomske prirode.“

Nastavak na Southeast European Times...