Izvor: Politika, 26.Apr.2015, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Licitiranje datumima za EU
Aleksandar Vučić kaže da smo zaslužili da u junu otvorimo prva poglavlja, Zoran Živković je obećavao ulazak u EU 2007, a Boris Tadić do kraja 2013. godine
Mada je do sada izbegavao da govori o datumima u vezi sa evropskom integracijom Srbije, premijer Aleksandar Vučić je minulog utorka u Briselu ipak to učinio, poručivši da je zemlja zaslužila da se pregovori o prvim poglavljima otvore u junu. Potom je izjavio i „da će u maju, kada bude nastavljen dijalog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s prištinskom stanom, biti doneta odluka o tome, jer je Srbija ispunila sve obaveze iz Briselskog sporazuma”.
Kada su u januaru 2014. zvanično počeli pregovori, najavljeno je da ćemo evropskim putem ići brzim tempom, što se nije dogodilo, pa premijer s pravom ukazuje da postoji „zamor od strpljenja”. Ali, zbog čega je on baš sada izašao u javnost s konkretnim datumom, kad zvaničnici EU obećavaju novi korak „u toku ove godine”?
Sa uverenjem da je besmisleno da se formalno otvore pristupni pregovori a da ne počne pregovaranje po konkretnim poglavljima, izvršni direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Nikola Jovanović izjave srpskih zvaničnika na tu temu čita kao neku vrstu „podsetnika na ovu paradoksalnu situaciju” i kao „pritisak da pregovori realno počnu”. S druge strane, profesor FPN-a Ivo Visković smatra da nije u pitanju pritisak na EU, već da je premijer u razgovorima u Briselu „verovatno stekao utisak da se ipak ukazuje šansa da pregovori startuju, da je većina članica za to i da se čeka samo Berlin da konačno dozvoli da pregovori počnu onako kako je to uobičajeno”. Uz to, procenjeno je, kako kaže, da su loši efekti stalnog odlaganja vidljivi kroz opadanje podrške evrointegracijama, ali i kroz jačanje onih koji su za nekakve suprotne alternative, te da je licitiranje datumima „način da se javnosti kaže da stvar nije propala”.
Premijer se nada skorom završetku Akcionog plana za poglavlja 23 i 24 (vladavina prava i pravna država) i da će nam potom širom biti otvorena vrata za pregovore u junu, „a ako ne, biće u septembru”.
Da li je ta vera – koju su posle Vučića iskazali i ministarka Jadranka Joksimović i šef Kancelarije za KiM Marko Đurić – realna, budući da je evropski komesar Johanes Han predočio da poglavlja koči grupa „neodlučnih zemalja”?
Visković, koji je bio ambasador Srbije u Berlinu, kaže da je u ovom trenutku teško proceniti da li će Nemačka uvažiti objašnjenje da nisu sprovedena pitanja iz Briselskog sporazuma koja je trebalo da se reše sa albanske, a ne sa srpske strane. „U Nemačkoj postoji podeljeno mišljenje. Jedan broj ljudi smatra da bi ipak trebalo početi s prvim poglavljima, a drugi, verovatno iz taktičkih razloga, smatraju da je to dodatni pritisak kojim će se isposlovati neke stvari”, kaže i naglašava da je, uz nekoliko tačaka Briselskog sporazuma koje se odnose na zajednicu srpskih opština, ostalo i nekoliko tačaka van njega, na kojima neki insistiraju, na primer energetski sistem i telekomunikacije. „Prema tome, to su složena pitanja koja zadiru u statusne i materijalne teme, i to nije lako razrešiti. A ima i niz drugih „sitnica”, koje su, kad se skupe, dosta brojne – desetak pitanja je na dnevnom redu”, naglašava on.
Sa svoje strane, podsetimo, Vučić je predočio da, pored Briselskog sporazuma, postoje i „neki drugi papiri, uglavnom nezvanični, iz kojih mi i dalje ispunjavamo uslove”.
Jovanović ukazuje da je Briselski sporazum standard koji svako drugačije tumači. „To nije ključni faktor, nego više izgovor za odlaganje krupnih koraka u proširenju”, ocenjuje on.
Mišljenja da svaki politički proces treba realno proceniti i oročiti, kaže da je problem u tome što nije na Srbiji da definiše rokove pristupanja EU, već to mora da uradi zajedno sa EU. „Poštenije je realno proceniti i predočiti situaciju, nego licitirati rokovima koji ne zavise od nas i koji služe isključivo za dnevnopolitičku upotrebu. Ostatak Balkana je suviše mali i siromašan da bi uticao na rokove pristupanja. Ovaj proces više nego ikad zavisi od interne dinamike u EU, a ne od naših ’zasluga’ ili dobre pripreme”, kaže Jovanović, podrazumevajući pod „dinamikom” reforme monetarne unije, novo sagledavanje globalne realnosti, razvoj zajedničke politike prema Rusiji i Mediteranu...
Naši političari, naravno, znaju da je Brisel taj koji vuče konce, ali godinama licitiraju datumima za EU. Pamti se kako je nekadašnji premijer Zoran Živković 2003. obećavao ulazak u EU 2007, kako je Boris Tadić u predsedničkoj kampanji 2008. govorio da ćemo do kraja njegovog mandata (trebalo je da se završi 2013) biti u EU, a nekadašnji vicepremijer Božidar Đelić verovao u početak pregovora s proleća 2012. I šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević lane je poručivala da se pripremamo za otvaranje poglavlja u julu 2014.
