Izvor: Deutsche Welle, 20.Jan.2021, 11:13

Licemerna EU

Evropska unija kritikuje Bosni u Hercegovinu i situaciju u kojoj se nalaze migranti i izbeglice ocenjuje kao neprihvatljivu. To je čisto licemerje, smatra reporterka DW Marina Štraus.

To više nije zvučalo samo kao pretnja: način na koji se Bosna i Hercegovina odnosi prema migrantima i izbeglicama mogao bi da ima negativne posledice po tu zemlju u njenim naporima da jednog dana postane članica Evropske unije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << rekao je portparol Evropske komisije pre nekoliko dana.

On je pritom aludirao na slike koje su se, nešto pre Božića, mogle videti na vestima širom EU: zapaljeni šatori, muškarci u plastičnim papučama ogrnuti ćebadima koji stoje u snegu, provizorni kampovi koje su sami izgradili usred šume. Tek kada je izbeglički kamp Lipa, koji se nalazi odmah pored hrvatske granice, prvo evakuisan, a onda i spaljen, ponovo je izašlo na videlo ono što je tamo godinama ključalo.

Od kada su države EU, recimo Mađarska, postavile žičane ograde na svojim granicama, migranti i izbeglice traže nove rute. Mnogi pokušavaju da preko Bosne i Hercegovine stignu do Evropske unije.

-pročitajte još: Put je zatvoren: Nečovečni uslovi u BiH

Bez zajedničke azilantske politike

Evropska unija ima pravo kada kritikuje tu balkansku državu zbog njenog disfunkcionalnog političkog sistema. Isto to čine i lokalne vlasti Unsko-sanskog kantona, u kojem se nalazi kamp Lipa, kada govore da ih je vlada u Sarajevu ostavila da se sami nose s migrantskim pitanjem.

Ako pitate odgovorne u EU u kojoj meri bi Unija morala da preuzme odgovornost, onda odgovori zvuče poput pomenute izjave portparola: Nije EU ta koja gura migrante Bosni i Hercegovini. I ovako: Da, pomaže se, stavlja se novac na raspolaganje.

Marina Štraus, DW

Prema Evropskoj komisiji, od 2018. se u Bosnu i Hercegovinu slilo 88 miliona evra, kako bi se na licu mesta rešavala situacija. Pa ipak je licemerno kada Evropska komisija i države-članice upiru prstom u Bosnu i Hercegovinu, jer one same već godinama ne uspevaju da se dogovore o zajedničkoj azilantskoj i migracionoj politici. Na nekim mestima u EU nije ništa bolje nego u kampu Lipa. Na primer na grčkom ostrvu u Kara Tepi, novom kampu na Lezbosu.

Tolerisano nasilje na spoljnim granicama

Jedan jedini aspekt u migracionoj politici u kojem su države EU jedinstvene jeste: spoljne granice Unije moraju da se zaštite, kako bi što je moguće manje migranata i izbeglica ušlo na teritoriju EU.

A kako bi se taj cilj što je bolje moguće i postigao, neke države posežu za ilegalnim merama, poput pušbekova – ilegalnog proterivanja. To je brutalno i ponižavajuće. Reč je na primer o Grčkoj, kako je pokazalo i jedno istraživanje DW. A i Hrvatskoj. To da mnoge migrante hrvatska granična policija nasilno vraća nazad, potkrada i otima im odeću, ne potvrđuju samo oni sami, već i lokalne vlasti i nevladine organizacije.

-pročitajte još: Balkanska ruta evropskog novca

Istina je takođe da mnogi mladi muškarci u kampu Lipa verovatno nemaju pravo na azil u Evropskoj uniji. Ako s njima razgovarate, saznaćete da dolaze jer žele da pobegnu od beznadežne ekonomske situacije u njihovim domovinama i zato što se nadaju da u EU imaju više šansi za bolji život.

Povratak nije opcija

Mnogi od njih već su pokušali da predaju zahtev za azil u EU, ali su odbijeni i žele da probaju još jedanput. Jer, povratak, pogotovu ako niste uspeli, često za njih nije opcija.

Uprkos tome, licemerno je kada se EU predstavlja kao (jedina) zaštitnica ljudskih prava i istovremeno toleriše da se ljude nasiljem na spoljnim granicama odvraćaju od toga da predaju zahtev za azil u nekoj od zemalja EU – a to je pravo koje ima svako ko dođe na granicu.

Isto tako je licemerno da se Bosni i Hercegovini prebacuje celokupna odgovornost i uvek iznova ukazuje na debele novčanike EU koji će na licu mesta da reše probleme. Ljudi u Lipi ne žele da ostanu u Bosni i Hercegovini. Oni žele u EU. A mnogi će po ko zna koji put da pokušaju, ma šta im pretilo – nasilje na ruti ili nova proterivanja.

Evropska unija im duguje barem jedno: azilantsku i migracionu politiku koja će biti vredna tog imena. A ne da se oslanja na premlaćivanje mladih muškaraca na granicama, kako bi se drugi u njihovim domovinama odvratili od istog tog puta.

Pošaljite Facebook Twitter EMail Facebook Messenger Web Whatsapp Web

Trajni link https://p.dw.com/p/3ntZn

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...