Izvor: juGmedia, 16.Jun.2015, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari odlaze u pekare i inkasante
NIŠ – Nepotizam, hiperprodukcija i negativna selekcija kadrova, glavni su uzroci zbog kojih dobri studenti medicine decenijama posle diplomiranja ne mogu da nađu posao.
Iako su završili težak i odgovoran fakultet prinuđeni su da prihvate poslove sa srednjom školom, na kioscima, u pekari ili da kupe kartu u jednom smeru ka nekoj od zemalja Evropske unije.
Na još uvek aktuelnom konkursu za prijem osam lekara specijalista javilo se njih 132 što je manji odziv od >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << očekivanog. Jedan od razloga je što su se tražili specijalisti, zvanja do kojeg se teško dolazi jer je potrebno radno iskustvo i godine učenja i polaganja ispita. Drugi bi, prema rečima naših sagovornika, mogao biti to da su konkursi izgubili smisao, odnosno, niko više u njih ne veruje.
Nataša Minčić (47) studije je završila u roku sa prosekom 8,8 i jedna je od 373 sa evidencije. Nažalost, stalni posao u struci nije mogla da dobije punih dvadeset godina iako je to pokušavala.
– Umesto da budemo ponos države mi lekari bez posla smo gubitak za državu – kaže Nataša koja pokušava na sve moguće načine da se bavi profesijom koju voli. – Javljala sam se na sve konkurse, radila i kao profesor, u Medicini rada, volontirala… A svi konkursi su se sveli na veze po rodbinskim ili političkim linijama.
Zbog nepotizma ogorčena je i Biljana Gligorov Stevanović (32), koja radi kao inkasant u „Parking servisu“. Taj posao je dobila jer su se sažalili na njenu sudbinu, pošto je rodila hendikepiranu devojčicu. Trenutno je na porodiljskom i prima mesečno 7.400 dinara. Kaže da neke njene koleginice prodaju lubenice na pijaci.
– Sve se završi u krugu profesorske dece. Oni ne dolaze na predavanja i vežbe i tek ih vidimo u belom mantilu na nekoj klinici. Da li slučajno među nezaposlenima nema nijedno dete profesora Medicinskog fakulteta? Kao neko ko dolazi iz Surdulice, ja nisam imala šanse. Učila sam i bila među najboljima, a pritom sam se patila po domovima i sa bezdušnim gazdaricama – kaže Biljana.
U sličnoj situaciji su i lekari sa iskustvom kakva je Jasmina Vukovljak (59) koja je posle 28 godina radnog staža ostala bez posla 2007. kao tehnološki višak u Vojnoj bolnici.
– Mladima traže iskustvo, a nas sa iskustvom gledaju kao otpisane. Ne osećam se tako, jer lekar možeš biti do kraja života. Ne odustajem od toga da odem u penziju kao lekar, a ne kao neko ko čeka milostinju – kaže ova lekarka opšte prakse.
LEKAR Bojana M. (34) uložila je već hiljadu evra na učenje nemačkog jezika. Poslodavci u Nemačkoj sada traže napredno, a ne osnovno znanje. – Toliko je velika ponuda da su pooštrili kriterijume. Odlazim za koji mesec i ne bih odustala kada bi mi sutra ovde ponudili posao. Svega mi je dosta. Toliko sam bila očajna da sam htela da se prekvalifikujem u pekara, što je časno zanimanje, ali gde su meni otišle godine školovanja – kaže Bojana.
(Kraj)VEČERNJE NOVOSTI
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
