Izvor: N1 televizija, 28.Dec.2017, 22:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lajčak za N1: Dejton 2 se neće desiti

Predsednik Generalne Skupštine UN Miroslav Lajčak kaže da je 2017. godina preokreta za zemlje zapadnog Balkana jer se sada više priča o proširenju EU. Zatvaranjem Haškog tribunala zatvoreno je teško poglavlje, okrenimo se budućnosti, dodaje. Gost N1 je siguran da se Dejton 2 neće desiti.

Na pitanje koliko je zapadni Balkan u fokusu EU, Lajčak kaže da je istina da je s početka rada ove EK, s >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Žan-Klodom Junkerom na čelu, pitanje članstva država zapadnog Balkana nije bilo među prioritetima, ali dodaje da se to menja.

Kaže da je 2017. zapravo godina preokreta i da se sada više o proširenju priča. "EU je shvatila da imamo obavezu prema zemljama zapadnog Balkana, da smo obećali evropsku perspektivu za tih zemalja. Te zemlje su ušle u proces reformi i promena, i mi treba da poštujemo našu reč. S druge strane, to nije politička odluka EU, ona mora da se zasniva na rezultatima procesa koji su u rukama zemalja zapadnog Balkana i one treba da urade svoj domaći zadatak, što se tiče reformi, pre svega", naveo je.

Američki kongresmen i nekadašnji gradonačelnik Dejtona Majl Tarner predložio je potpisivanje, takozvanog Dejtona 2. On je u pismu američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu istakao da Vašington treba da se okrene Balkanu i bude predvodnik procesa pomirenja. Ovaj predlog naišao je na oštre kritike rukovodstva u Beogradu i Banjaluci.

Komentarišući to, Lajčak je rekao da se ne razmišlja ozbiljno o Dejtonu 2 i da nije realno to da se desi. "Za vreme Dejtona, BIH je bila u ratu, nije bilo funkcionalne države, danas je to država koja ima svoje vlade, institucije, imala je niz regularnih izbora, apsolutno je nerealno misliti da neke svetske snage mogu rešavati pitanje funkcionalnosti države. Odgovor na to pitanje se nalazi u BiH. Ako nema želje legitimno izabranih političkih lidera da se oni dogovore za bolju funkcionalnost svoje zemlje, onda tu niko izvani ne može to da reši“, kaže.

Međunarodna zajednica treba da pomogne domaćim liderima, ali oni primarno snose odgovornost za funkcionisanje svoje države, dodaje. Siguran je da se Dejton 2 neće desiti.

Ocenjuje da je postignut, poslednjih pet ili 10 godina unazad, napredak u regionalnoj komunikaciji. "Lideri su shvatili da se ne može razmišljati o široj evropskoj integraciji ako nema dobrog odnosa sa komšijama", dodaje. Očekuje da će saradnja biti i još bolja, nakon što je došao signal EU da je perspektiva članstva snažna i da postoji.

O odnosima Srba i Albanaca kaže: "Žive na istim prostorima i nastaviće da žive, i u njihovom je interesu da uspostave odnose koji pomažu njihovim ambicijama – članstvu u EU, za bolji život svojih građana. Vlade Srbije i Albanije su puno toga postigle u poslednje tri, četiri godine".

Upitan o Specijalnom sudu za zločine OVK, kaže da bi možda bilo bolje da sve ide brže.

Ali taj proces ide, i već su sve institucije uspostavljene, očekuje se početak rada tog suda, nema stagacije u tom procesu, brzina bi mogla da bude veća, a snažna poruka je i da su neki pokušaji opstrukcije propali, naveo je. Taj sud će početi sa svojim radom i to treba svi da prihvate i da poštuju, kazao je Lajčak.

Govoreći o Haškom tribunalu, rekao je da je njegov glavni rezultat to što je pokazao da niko ne može da pobegne od pravde, iako se krije. "Zatvaranjem rada Haškog tribunala, trebalo bi i na jednom političkom planu da zatvorimo jedno teško poglavlje, poglavlje rata u zemljama bivše Jugoslavije, da istoriju ostavimo istoričarima, a da političari počnu da se bave budućnošću. Na Balkanu je prošlost previše pitanje dnevno-političke agende političara, i ako se oni bave prošlošću, oni nemaju snage da se bave budućnošću...“

Kaže da se uvek može više i bolje, ali dodaje - šta je tu je. Postoji niz konkretnih rezultata, ima pitanja koja može postaviti svaka nacija na Balkanu, ali treba prihvatiti rezultate kakvi jesu, i da se okrenemo budućnosti, navodi.

Govoreći o Bregzitu, kaže da taj proces ide po planu, organizovano, bez nekih haosa. "Želeo bih da vidim odnose sa Velikom ritanijom, koja neće biti članica, ali koja će ostati značajan partner i ekonomski i bezbednosni i što se tiče odnosa na nivou građana".

Upitan da li postoji kriza u EU, kaže da ne postoji. "Ponekad EU, koja se često bavi sama sobom, izgleda kao da je u krizi, ali ne, završena je finansijska kriza... Odluka Velike Britanije o odlasku je momenat mobilizacije EU, i od tog momenta se vidi jedinstvo i fokusiranje na glavna pitanja i jasno se vidi da EU zna šta su njeni prioriteti. I dobra posledica svih tih procesa je da se pitanje proširenja EU vratilo na dnevni red", kaže gost N1 direktno.

Izvor: N1

O globalnim izazovima i planovima, Trampovim potezima

Govoreći o Rezoluciji UN kojom se osuđuje potez SAD da priznaju Jerusalim kao prestonicu Izeaela, a koju je podržalo 128 zemalja članica, Lajčak je rekao da se Americi šalje poruka da moraju da se poštuju obaveze i rezolucije, i da postoji nekoliko njih koje govore da status Jerusalima treba da se rešava u okviru bilateralnih razgovora između Izraela i Palestine.

Govoreći o potezima Amerike, nakon stupanja na dužnost Donalda Trampa (povlačenje SAD iz Sporazuma UN o međunarodnoj pomoći izbeglicama i migrantima, povlačenje iz Uneska, iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena), kaže da se tim odlukama niko ne raduje. One, ipak, pomažu u nekom smislu mobilizaciji međunarodne zajednice, bez SAD, rekao je Lajčak.

Ta pitanja, posebno ona u vezi s klimatskim promenama, nijedna zemlja ne može da rešava sama, kaže. To su globalni procesi i zahtevaju globalan odgovor, i verujemo da će se SAD vratiti tim procesima, dodao je.

Govoreći o odnosima SAD i Rusije ponovio je izjavu američkog državnog sekretara Reksa Tilersona da su oni na istorijski najnižem nivou i dodao da je to sramota. "I Amerika i Rusija su dve zemlje od ogromnog značaja, stalne članice SB, zemlje sa nuklearnim arsenalom, bez kojih je teško rešavati neke od gorućih pitanja. Ovaj odnos koji postoji između njih ne odgovara nikome ko misli dobro za budućnost ove planete i kome je stalo do rešavanja problema s kojima se suočavamo“, naveo je.

Na pitanje da li  je svet bio efikasniji prošle godine kad su u pitanju migracije, borba protiv siromaštva, socijalne nejednakosti, ali i terorizma, u prvom redu Islamske države, Lajčak kaže da ima napretka, mada se ne može reći da su ti problemi rešeni.

"Vidi se napredak - mobilizacija snaga međunarodne zajednice, mobilizacije finsijskih resursa za rešavanje tih pitanja", navodi. Kaže da je, po pitanju migracija, EU počela da se fokusira na uzroke, u dobrim je kontaktima sa afričkim zemljama, zemljama porekla migracija.

"UN se uključila u formulaciju prvog međunarodnog okvira, dokumenta koji treba da definiše pitanja migracije, kako da se rešava taj problem", dodaje. Kaže da bi trebalo do jula 2018. da se dogovore oko dva dokumenta – jedan se tiče migracija, drugi izbeglica. Istakao je da su se tokom ove godine obavljale sve potrebne konsultacije za to. Ističe da će ti dokumenti pomoći vladama država članica da imaju okvir za rešavanje tih problema.

UN su u martu upozorile na moguću humanitarnu katastrofu 20 miliona ljudi, suočenih s pretnjama glađu, i umiranjem od gladi - u Jemenu, Somaliji, Južnom Sudanu, Nigeriji... UN su, kaže, ove godine pomogle više od 90 miliona ljudi na planeti, ali problem su i dalje finansije. "Nedostaje nam čak 43 odsto od toga što je neophodno. UN ne mogu same, treba da se uključe finansijske institucije, privatni sektor, ali i da se vlade ne uvlače u humanitarne konflikte, jer su oni rezultat političke situacije", navodi.

Što se tiče Sirije postignut je napredak u političkom procesu, i mislim da se približavamo rešavanju sirijske krize posle sedam godina, rekao je. Smatra da, ipak, nije postignut dovoljan napredak kad je u pitanju humanitarna pomoć za obične ljude koji su se našli u toj situaciji, u Siriji.

Pitanje Sirije je jedno od tih pitanja gde smo 2017. postigli, rekao bih, suštinski napredak, naveo je.

Na pitanje šta su planovi za 2018. rekao je da treba rešiti kritično pitanje Severne Koreje. Imamo verbalni rat, ali da taj rat ne postane vrući rat, naredna pitanja su pitanja migracije, povećanje standarda i sigurnosti ljudi, napredak po pitanju mjanmarske krize, sirijske, Bliskog istoka i niza drugih reginalnih procesa, pre svega u Africi, zaključio je Lajčak.

Nastavak na N1 televizija...

Blic: Lajčak: Dejton dva se neće desiti