Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2021, 06:45

Lajčak i Kurc: Dijalog nema alternativu; Brnabić: Region frustriran odnosom EU prema proširenju

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak istakli su danas da dijalog nema alternativu.

Lajčak je na konferenciji za novinare posle Samita o Zapadnom Balkanu u Beču rekao da EU nema pravo da bude pesimistična posle prošlog sastanka Beograda i Prištine.

"Imali smo prvi lični susret ikada između kosovskog premijera Aljbina Kurtija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nikada do tada se nisu sastali. Bilo bi zbog toga naivno očekivati da će sastanak biti lak. Činjenica je da je sastanak održan, da je razgovarano više sati, i da su obe strane potvrdile da je dijalog put za napredak što je pozitivan signal", istakao je on.

Lajčak je ukazao da će dijalog biti nastavljen i da će već pre letnje pauze biti održan sledeći sastanak.

Upitan za Kurtijev nastup u Briselu rekao je da je Kurti nov u dijalogu koji je počeo 2011. i koji je, kako tvrdi, doneo razne rezultate

"On unosi svoje ideje. On ima snažan politički mandat dobijen na izborima, pa mu to daje mogućnost da pregovara", rekao je Lajčak.

On je kazao da dijalog nema alternativu.

"Normalizacija odnosa nema alternativu, jer je kvalitet odnosa Beograda i Prištine veoma važan za ceo region, odlučuje da li će region zastati ili napredovati. Zato EU posreduje i želi da dijalog bude uspešan", rekao je Lajčak.

EU, kako kaže, ne podržava samo dijalog, već i pristupanje u članstvo Unije Beograda i Prištine.

Dodao je da je cilj da se postigne pravno obavezujući dokument.

Na pitanje da li je Kurti uneo novi elan u dijalog, kancelar Kurc je rekao da se mora jasno reći da se ne vidi nikakav novi elan.

On je rekao da dijalog nema alternativu i da bi bilo pogrešno odustati od njega.

Naglasio je da smatra ključnim da EU podržava taj proces, upitavši ko bi drugi to trebalo da radi, da li Rusija, Turska ili Kina.

"Ima sve više geopolitičkih interesa i igrača na Zapadnom Balkanu. Zato je ključno da region ne nestane sa radara EU, već da se snažnije vrati na taj radar. Dijalog je u tome ključni stub", rekao je Kurc.

Kurc i Lajčak se nadaju deblokiranju pristupnog procesa za Zapadni Balkan

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je danas da je veoma bitno da se Zapadni Balkan vrati na "radar EU", jer je približavanje tog regiona važno, kako za Zapadni Balkan, tako i za samu EU.

Kurc je, na konferenciji za novinare posle Samita o Zapadnom Balkanu, na kojem je učestvovala premijerka Ana Brnabić, rekao da je pozvao svoje kolege iz regiona jer je Zapadni Balkan veoma bitan za Austriju.

S tim u vezi je podsetio na tesne ekonomske, istorijske, ljudske i kulturne veze.

"Imamo i puno ljudi u Austriji poreklom sa Balkana, a imamo istovremeno situaciju da je Austrija najvažniji investitor na Balkanu. Te države su važan ekonomski partner, mnoga radna mesta na Balkanu, ali i u Austriji zavise od te snažne saradnje", istakao je on.

Kurc je kazao da se Austrija već dugo zalaže za evropsku integraciju Zapadnog Balkana, da podržava reforme.

"Pandemija je ne samo EU, već i države Zapadnog Balkana snažno potresla, i dovela do toga da su mnoge teme potisnute. Sada je vreme da se ponovo bavimo Zapadnim Balkanom", objasnio je on.

Preneo je da je sa premijerima regiona razgovarao na tri teme, pri čemu je prva bila zajednička borba protiv pandemije.

"Znate da smo pandemiju pobedili tek kada sve države budu pobedile ovu pošast. Sami ne mozete pobediti pandemiju. Snažnom sardnjom koju sada imamo uveren sam da ćemo postići važan uspeh", rekao je on.

Podsetio je da je Austrija koordinisala donaciju vakcina EU, te preneo da je austrijska vlada donela odluku da donira milion doza vakcina regionu.

"Od avgusta do kraja godine isporučićemo milion doza vakcina'', najavio je Kurc.

Pored toga, ističe, da se Austrija na evropskom nivou zalaže da se sva pravila za putovanja koja se sada usaglašavaju budu dogovorena i sa trećim državama, a tako sa zemljama Zapadnog Balkana.

Druga tema, dodao je, bila je pristupna perspektiva regiona.

Ukazao je da postoje i dalje izazovi, kao što su dijalog Beograda i Prištine, ali i mnogo posla na reformama u svim državama.

Međutim, dodaje da je ostvaren i napredak, koji mora biti priznat od strane EU.

S tim u vezi Kurc je posebno apostrofirao Srbiju, rekavši da se ta zemlja pozitivno razvija, i da to mora biti priznato od EU, odnosno nagrađeno.

Istakao je da postoji različiti napredak zemalja Balkana na putu ka EU, ali i da je primetan svuda zastoj u tom procesu.

"To povezujem sa pandemijom, jer je Brisel bio fokusiran na borbu protiv Kovida 19. Sada mora biti cilj da druge teme stavimo na agendu", poručio je on.

Kurc je rekao da se Austrija usaglasila sa Slovenijom, koja tokom predsedavanja EU Zapadni Balkan stavlja visok na agendu prioriteta.

"Nadam se da ćemo tako dati svoj doprinos da posle Kovida pokrenemo novu dinamiku u procesu evropskog približavanja Balkana", objasnio je on.

Treća tema Samita, rekao je, bila je borba protiv ilegalne migracije.

Kazao je da borba protiv ilegalne migracije može biti uspešna samo delovanjem sa partnerima, a države regiona su značajni partneri za Austriju.

"Dogovorili smo da saradnju dalje proširimo, da pomognemo državama Zapadnog Balkana u toj borbi. To neće biti pomoć tim državama, već nešto od čega mi profitiramo. Što se pre stane na put ilegalnoj migraciji to je veća šansa da migranti ne dođu do EU", objasnio je on.

Rekao je da je cilj da se balkanska ruta učini što neatraktivnijom, čime bi se sprečilo da migranti krenu na put ka EU.

Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je kazao da je Samit u Beču važan događaj u vreme refleksije i obnovljenog fokusa na Zapadni Balkan.

Podsetio je na povezanost EU i Zapadnog Balkana, ukazujući da je Unija najveći donator, investitor i trgovinski partner regiona.

Istovremeno, konstatovao je, da posle 18 godina od Soluna, nije došlo do većeg pomaka u pristupanju regiona Uniji.

Ukazao je da je samo jedna država postala članica, dve pregovaraju, a ostale još nisu otvorile pristupne pregovore.

"To pokazuje da ne radimo dobro. Zato je potreban dijalog, tako i o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali i o pristupanju regiona EU, te i dijalog između EU i zemalja regiona", dodao je Lajčak.

Najavio je da će ove godine biti puno događaja vezanih za Zapadni Balkan i izrazio nadu da će biti moguće deblokirazti proces proširenja.

"To je u interesu regiona, ali i same EU", zaključio je Lajčak.

Brnabić: Region frustriran odnosom EU prema proširenju

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Beču složili da se svi osećaju jednako frustrirano kada je reč o evropskim integracijama i odnosa EU prema zemljama regiona dodajući da nisu uspeli da se dogovore i oko drugih pitanja, poput deklaracije i regionalnih sporazuma.

Brnabić je novinarima u Beču, gde je učestvovala na Samitu Austrija - Zapadni Balkan, koji je organizovao austrijski kancelar Sebastijan Kurc, kazala da od svih problema koji postoje kada je reč o evrointegracijama dva su najveća i to što postoje države članice Unije koje su apsolutno protiv proširenja i pitanje postavljanja novih presedana.

"Jasno je svima da postoje države članice koje su apsolutno protiv proširenja i skeptični su prema daljem proširenju, ali ne kažu to otvoreno", kazala je Brnabić.

Dodaje da šta god uradi neka zemlja regiona koja stremi ka EU, ipak ostaje nešto što nije dovoljno.

"To je politička igra koja će biti kontraproduktivna jer će se ljudi umoriti. Mislim da bi bilo iskrenije da te države članice kažu da za njih ne postoji proširenje, ali ne verujem da će se to desiti", naglašava premijerka.

Prema njenim rečima, drugi problem je postavljanje presedana, a najnoviji je taj da članice rešavaju bilateralna pitanja koristeći evropske integracije.

Na pitanje da li ima zajedničke deklaracije, Brnabić kaže da je nema, nažalost, i da je prihvaćena deklaracija kancelara Kurca i predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

"Do poslednjeg trenutka smo se trudili da nađemo kompromis, Srbija je pristala na mnoge stvari, bila sam i na ivici noža za neke stvari kako bismo pokazali konstruktivnost. Na neke stvari sam pristala tek kada je Kurc zamolio da prihvatimo, ali je nekako na kraju Kurti skinuo tu deklaraciju sa stola", kazala je Brnabić.

Dodaje da je to nova realnost i da neće biti lako i kaže da smatra da sada i sve više partnera u EU shvata koliko je to sve teško.

Navodi da za samo dva dana iz Prištine stižu dva potpuno različita signala i u tom smislu navodi da je juče Vjosa Osmani dozvolila usvajanje mnogo ozbiljnijih dokumenata, Strategije za Jugoistočnu Evropu, gde se Kosovo spominje ne samo sa zvezdicom, već je svuda gde se spominje fusnota i pozvala se na Briselski sporazum, dok danas imamo drugačiju poruku.

"Ta nepredvidivost je dodatni izazov sa kojima se svi, ne samo centralna Srbija, suočavamo, nova je situacija za nas, nikada nije dosadno", kazala je.

Na pitanje da li je došlo do nekih neprijatnih tonova sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, Brnabić kaže da nije bilo prostora za razne konflikte.

"Jedni drugima smo rekli sve što smo imali, nisam želela da ulazim u rasprave, ponovila sam naše stavove i to je to, trudimo se da budemo konstruktivni", dodala je.

Govoreći uopšteno o onome o čemu se razgovaralo tokom Samita u Beču, Brnabić kaže da je bilo izazovno pričati na teme regionalne stabilnosti i čuti nešto novo, s obzirom da se za nekoliko dana već po treći put sastaju.

Zahvalila se austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu na organizaciji Samita, kao i na tome što uvek otvoreno pokazuje posvećenost stabilnosti regiona, ali i iskreno "gura" agendu proširenja EU.

Navodi i da je kancelar Kurc rekao najlepše stvari o Srbiji, u smislu borbe sa pandemijom virusa korona, ali i da je Austrija zavidno gledala na Srbiju početkom kampanje imunizacije, ali i u odnosu na ekonomske rezultate tokom 2020. godine, kao i na prognozirani BDP za ovu godinu.

Teme su bile, kako je navela, izazovi regionalne stabilnosti.

"Tu uvek imaju otvorena pitanja, ali moramo da nađemo način da sarađujemo. Zavisi od regiona, mi se trudimo da budemo konstruktivni i dolazimo na sve sastanke i tu smo kao partneri koji žele da doprinesu drugačijoj budućnosti regiona", navela je Brnabić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Juče jedno, danas drugo? Ana Brnabić: "Različiti signali iz Prištine" VIDEO