Izvor: Politika, 28.Sep.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza sudbonosna za EU
Unija u finansijskom i političkom rascepu bije bitku za opstanak zajednice, upozorava Žoze Manuel Barozo
Evropska unija je u egzistencijalnoj krizi, priznao je juče Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, u redovnom godišnjem obraćanju evropskim parlamentarcima u Strazburu, usred nezabeleženog globalnog pritiska na Brisel da hitno i odlučno obuzda dužničku krizu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčkoj.
„EU je usred najteže krize u svojoj poluvekovnoj istoriji. Nedostaju poverenje u naše finansijske institucije, političko zajedništvo, ekonomski put, stanovništvo strahuje za budućnost, berze iskazuju sumnju u ishod ovdašnje dužničke krize. Vlade država članica morale bi da pokažu više da se ponose Evropom”, kritički je ocenio Barozo.
Nijedan od Barozovih jučerašnjih predloga za sapinjanje dužničke krize, poput štampanja jedinstvenih evroobveznica i uvođenja panevropskog poreza za finansijske institucije, uz veća izvršna ovlašćenja Evropskoj komisiji u sprovođenju programa zacrtanih u Briselu, nije ostavio snažan utisak na zvaničnike i stručnjake širom Evrope.
Nesložna i neodlučna Evropa – u vrtlogu sopstvene dužničke krize – plaši svet, već je upozorio američki lider Barak Obama.
Uzalud je juče Barozo zahtevao od Evropske centralne banke da „preduzme sve što je u njenoj moći da spreči prelivanje krize sa periferije u srce razvijene Evrope”, a članice EU da što pre ratifikuju julski dogovor za povećanje obima Evropskog spasilačkog fonda i da finansijski ojačaju banke.
Odlazeći predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše je juče u Frankfurtu ocenio da bi lideri u Evropi morali da iskažu „osećaj za fokus problema”, jače zajedništvo, verbalnu disciplinu, primenu dogovorenih mera, delotvornu akciju...
U međuvremenu, Španija je već odbacila i pomisao da Evropskom spasilačkom fondu treba povećati ovlašćenja na uštrb odlučivanja u prestonicama, a pogotovo da mu treba doturiti još nekoliko hiljada milijardi evra, o čemu se uveliko spekuliše na berzama. Zvanični London je odmah posle Barozovog govora najavio da će se svim silama boriti protiv zavođenja panevropske globe na rad finansijskih institucija (Komisija se ovim putem nadala prilivu od oko 57 milijardi evra godišnje). Francuska i Nemačka su u odvojenim izjavama ustale protiv zahteva većih izvršnih ovlašćenja Evropske komisije.
Odlazak trojke inspektora (Evropska unija, Međunarodni monetarni fon i Evropska centralna banka) u Atinu radi provere ima li osnova za isplatu osam milijardi evra tranše međunarodnog kredita Grčkoj i zaklinjanje ministra finansija Evangelosa Venizelosa da će nacija na Egeju „dobiti na vreme dogovoreni novac” padaju u drugi plan u odnosu na težinu Barozove dijagnoze stanja EU.
Zaprepašćeni debatom o aktiviranju Evropskog spasilačkog fonda, 2012. ili 2013. ili možda 2014. godine, finansijski spekulanti već juče su se obrušili na akcije na berzama Italije, Španije, Irske, Portugalije... Kako će, na primer, Italija isplatiti javni dug od oko 1.900 milijardi evra, kada je Evropa zbog grčkog duga od 350 milijardi evra stigla na liticu, pitanje je koje se postavlja na berzama.
Krajem ovog i početkom sledećeg meseca satnica odlučivanja državnih parlamenata članica EU o daljim prilozima Evropskom spasilačkom fondu zgusnuta je. Između sutrašnjeg glasanja u nemačkom Bundestagu i 15. oktobra kada Atina ostaje bez para – ako ne dobije osam milijardi evra tranše međunarodnog kredita – biće jasnije u kom smeru ide načeta zajednica evropskih naroda.
Tanja Vujić
objavljeno: 29.09.2011.
