Izvor: Vesti-online.com, 15.Maj.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza evra srozala EU
Osnivači Evropske ekonomske zajednice su pre više decenija sanjali o ujedinjenju zapadnih krajeva Starog kontinenta pod jednim kišobranom zbirnih interesa svojih privredno moćnih zemalja. Njihovi naslednici su na plavu zastavu ojačale EU prišili čitavo sazvežđe članica od Baltika do Kipra, a onda krenuli da maštaju o tome da ovaj projekat uguraju među svetske velesile. Krenulo je, ali se zaglavilo.
Slobodan Janković
Kriza evra upropastila je izglede >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da ostvare toliko prizivanu i priželjkivanu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Niko još nije izbačen iz ovog do skora elitnog kluba, ali kad je nevolja snašla čitavo južno krilo Unije, zaustavljen je u letu pomenuti projekat stvaranja silne Evrope. Brisel ne uspeva da "govori jednim glasom", niti da ustanovi "jedan telefonski broj" koji je davnih godina priželjkivao da okrene bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer u želji da najkraćim putem sazna mišljenje Evrope o nekom pitanju.
Činilo se da će zajednička evropska valuta utegnuti obruče evropskog bureta, ali je kriza evra rastočila to isto bure.
Sve je manje zajedništva u spoljnopolitičkom nastupu EU, a "zaribalo" je i vojnoj saradnji.
Do ovog zaključka upravo je došla poznata Fondacija za nauku i politiku (SWP) iz Berlina, koja savetuje nemačku vladu. Germanski precizno su složili svoju slagalicu koja u svakom od svojih delića objašnjava šta se danas dešava i šta će sutra biti. Zbog krize, ponestaje para za spoljnopolitičke aktivnosti, ali i za sveopšte jačanje vojne udarne moći Evropljana, što razumljivo dovodi do sve učestalijih konflikata između zemalja članica Unije.
Kažu da su nestašicom para ponajviše "očerupane" armije malih i srednjih zemalja EU, jer su nekima od njih vojni budžeti skresani za 30 odsto. Računa se da će do 2020. godine u njihovim kasama faliti oko 50 milijardi dolara. Zavrnute slavine za modernizaciju njihovih vojnih potencijala, istog časa su dovele u pitanje zajedničke poduhvate i misije širom sveta. Grčka i Portugalija su odlučile da povuku svoje trupe i sredstva iz misije KFOR na Kosovu. Istovremeno, velike evropske zemlje modernizuju svoje vojske (doduše sporije, ali ipak bez zastoja), pa tako procep između njih i već spominjanih krizom teško pogođenih zemalja - postaje sve dublji. Analitičari iz Berlina predviđaju da na daleke staze ovo može da dovede do toga da Evropljani neće moći nigde da se pojave zajedno u nekoj misiji jer naoružanje onih siromašnijih neće moći da prati savremena sredstva onih imućnijih. Dakle, ćorsokak.
Krizom ojađeni južnjaci (Španija, Portugalija, Grčka, Italija) nemaju više snage, para, ni volje da negdašnju slavu EU šire ka svojim južnim susedima koji nestrpljivo drežde pred vratima Unije. Naravno da je prva žrtva ovakve nevolje - razvojna pomoć. Španija je uz to žestoko smanjila budžet svojoj diplomatskoj mreži i pogasila brojne ambasade.
Razumljivo je da kriza podgreva i svađe u Briselu kojih je sve više i sve su češće, čak i oko nekada lakih pitanja. Ovo razara pregovaračke pozicije EU, pa se spominje primer uloge Unije u Grupi 20 - gde zbog nesloge među članicama, Evropljani ne uspevaju više da nametnu svoje stavove.
Zato je u doglednoj budućnosti nerealno očekivati da će EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici postići velike domete, zaključak je pomenute analize stručnjaka Fondacije u Berlinu.
Pesimizam izbija i iz stava nemačkih eksperata da Evropa naglo gubi i svoje "nežno oružje", odnosno privlačnost modela ujedinjenja kojim bi zasenila ostatak sveta, a posebno neke ciljne zemlje. U času kada osokoljene članice grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) naglo izbijaju u prvi plan i preuzimaju primat u svetu na mnogim poljima, a Amerika grčevito nastoji da sačuva ulogu neprikosnovenog lidera, EU gubi snagu i polako tone. A to nije ni slučajno, ni bez objašnjenja.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Vesti-online.com...
