Izvor: B92, 07.Mar.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Koštali" 12 mlrd. EUR i otišli van
Beograd -- Srbija je za školovanje onih koji su otišli iz zemlje potrošila 12 milijardi evra, a od šest odsto visokoobrazovanih u ukupnoj populaciji, 52.000 je bez posla.
I dok je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 52.000 visokoobrazovanih građana, veliki procenat zaposlenih je nedovoljno kompetentan.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević rekao je da u Srbiji nema partnerstva javnog i privatnog sektora, i da je preduslov dobrog i kvalitenog obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jaka i zdrava privreda.
On je istakao da je problem to što se u obrazovanje ulaže mnogo manje nego u zemljama EU, i što 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate.
Kovačević je naveo da problem obrazovanja nije stvar jednog ministarstva, već celog društva, i da Srbija, kada je reč o pravcima razvoja, ima velike potencijale u poljoprivredi, iako je još uvek ruralna, kao i u energetici.
Među traženim zanimanjima u 2010. godini bili su inžinjeri elektrotehnike, i to smer energetika, telekomunikacije i elektronika, potom diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, inžinjeri poljoprivrede i to smera za prehrambenu tehnologiju. Među deficitarnim zanimanjima u protekloj godini bili su i ekonomisti sa smerom finansije, kao i profesori svih stranih jezika, što je trend poslednjih godina.
Rektor je rekao da Srbija mora više da uradi i na privlačenju dijaspore, jer najobrazovaniji deo Srba živi izvan granica zemlje, koje treba podstaći ili da se vrate ili da ulažu u zemlju, jer je njihovo obrazovaje koštalo 12,5 milijardi evra.
Kovačević je naveo da će se mogućnost uslovnog upisa godine produžiti za dve godine, a da bi nakon toga studenti trebalo da upisuju godinu za godinom.
Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje je precizirao da je u ovom trenutku na evidencije te službe 52.000 visokoobrazovanih, uključujući one koji su završili trogodišnje akademske studije.
Đukić smatra da Srbiji nedostaje sistem prognoza kretanja na tržištu rada, a da je jedan od problema i to što postoje škole koje su "generatori nezaposlenosti" i koje produkuju profile za koje nema perspektive na tržištu rada.
Problem je, ukazao je Đukić, i to što je veliki broj radne snage na tržištu nedovoljno kompetentan, pre svega zbog postojanja velikog broja viših škola, koje su "preko noći" postale visokoobrazovne ustanove i Srbija će imati "poplavu bezvrednih diploma" ako se taj problem ne reši.
Za poboljšanje kvaliteta radne snage na tržištu potrebno je, prema njegovim rečima, da studenti barem na završnim godinama studija imaju više prakse, kao i da rade na projektima da bi naučeno znanje znali i da primene.
