Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2021, 16:04

Konferencija u Budimpešti: Ključ jake EU je u proširenju

EU može biti jača u budućnosti ukoliko se u Uniju integrišu zemlje Zapadnog Balkana, zaključak je konferencije u Budimpešti pod nazivom "Dijalog o budućnosti Evrope: Da li je proširenje ključ budućnosti?" na kojoj su učestvovali komesar za proširenje EU Oliver Varheiji, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i organizatorka konferencije ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pravosuđa Mađarske Judit Varga.

Komesar za proširenje Oliver Varheji kazao je da sa zemljama Zapadnog Balkana mora krojiti budućnost i ukazao na to da zemlje članice EU i zemlje regiona Zapadnog Balkana dele kontinent i pripadaju istoj kulturi, ekonomiji, geografiji i istoriji.

"To su činjenice i realnost", kazao je Varheji i dodao da je veoma važno što je na samitu EU - Zapadni Balkan održanom na Brdu pri Kranju u Sloveniji pokazana posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Kako kaže, to je samo početak puta na kom se nalaze EU i Zapadni Balkan.

"Možemo sigurno reći jednu stvar ako govorimo o budućnosti Evrope. Želimo jaču Evropu zasnovano na stabilnosti, sigurnosti i prosperitetu. Evropa može biti jača jedino ako potpuno integriše Zapadni Balkan", kazao je Varheji.

Dodaje da regionu Zapadnog Balkana samo EU može obezbediti na duži rok stabilnost, sigurnost i prosperitet.

Navodi da zemlje regiona treba da nastave sa sprovođenjem reformi i ističe da je neophodno da se urade oblasti vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i zaštite manjina.

Sijarto je podržao otvaranje klastera Srbiji na konferenciji koja će se održati sledeće sedmice i istakao podršku Mađarske za sve zemlje regiona da nastave putem evrointegracija.

Kako je naveo, Mađarska veruje da EU može biti jača ako zemlje članice odluče da same budu jače.

"EU može biti jaka ponovo, ako zemlje članice postanu jake opet. Da bi se to desilo treba nam da povratimo konkurentnost za šta nam je potrebno da se izborimo sa krizama koje pogađaju ceo svet", kazao je Sijarto.

Podsetio je da je prvo ekonomska kriza pogodila ceo svet, pa i EU, zatim migrantska i na kraju poslednje dve godine pandemija virusa korona.

Sijarto je istakao da su zemlje Zapadnog Balkana u rešavanju svih tih kriza bile partner EU.

Kako kaže, ako NATO može da sarađuje sa zapadnim Balkanom u vezi bezbednosti, ne može da razume koja opravdanja EU ima.

"Ukoliko EU ne bude integrisala taj region, neko drugi će", ukazao je Sijarto i dodao da je bi Zapadni Balkan fundamentalno značio za EU da bude jača.

Ministarka Judit Varga istakla je da Evropa treba da prepozna da je region Zapadnog Balkana deo evropske porodice i geografski, kulturno i u istorijskom smislu.

"Mi verujemo da ta porodica treba da bude zajedno. Mi moramo ići zajednoj ka jačoj i bezbednijom budućnosti EU, a EU institucije i zemlje članice moraju da sarađuju kako bi došli do tog cilja. Zemlje Evrope dele istoriju, a ja sam ubeđena da treba da imaju i zajedničku budućnost", kazala je Varga.

Navodeći da je Mađarska uvek bila "kamena podrška proširenju EU", Varga kaže da Unija treba da povrati kredibilnost tako što će početi da ispunjava svoja obećanja.

"EU mora da prepozna reforme i napore zemalja Zapadnog Balkana i da ispuni svoj deo dogovora, a zemlje moraju nastaviti da rade na reformama tamo gde su stali", poručila je Varga.

Ističe da je uverena da je ključ za jaku EU njeno proširenje.

Joksimović: Integracija zemalja Zapadnog Balkana može unaprediti EU

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović učestvovala je danas na konferenciji o budućnosti Evrope pod nazivom "Dijalog o budućnosti Evrope: Da li je proširenje ključ budućnosti?" u Budimpešti gde je naglasila da integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU može doprineti Uniji koja stremi ka višem kada je u pitanju demokratija, razvoj, funkcionalnost, stabilnost i održivost.

Joksimović je, na panelu na kojem su učestvovali komesar za proširenje EU Oliver Varheiji, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan i organizatorka konferencije ministar pravosuđa Mađarske Judit Varga, ukazala na to da u nekim državama članicama EU još uvek postoji nepoverenje u politiku proširenja.

Kako je navela, nepoverenje nekih država članica postoji i u logiku i svrhu proširenja i to uprkos zvanično usvojenoj "Kredibilnoj perspektivi proširenja i pojačanom angažovanju EU na Zapadnom Balkanu".

Podsetila je na reči predsednice Komisije EU Ursule fon der Lajen, od pre samo dva meseca, nakon samita EU - Zapadni Balkan održanog na Brdu pri Kranju u Sloveniji i navela da je saglasna sa njenom ocenom da je doveden u pitanje kredibilitet EU.

Kako je navela, Fon der Lajen je tada kazala da EU želi Zapadni Balkan u Uniji i da nema sumnje da je cilj proširenje, ali da istovremeno izostajanje odluke za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ugrožava položaj EU i uticaj Unije u regionu, kao i da je time kredibilitet EU kao partnera doveden u pitanje.

"To je prava dijagnoza. Partneri EU u proširenju na Zapadni Balkan ne osećaju samo zamor EU od proširenja, već i u vrednovanju učinjenog od strane kandidata. Nije snažan strateški partner onaj koji ne ispunjava svoje obećanje", kazala je Joksimović, i naglasila da je zato dobro što pojedine države pozivaju i predstavnik ZB na diskusije i panele o budućnosti Evrope.

Zahvalila je ministru pravde Mađarske Judit Vargi na organizaciji konferencije navodeći da su Mađarska, zatim Višegradska četvorka u celini, kao i Slovenija tokom svog predsedavanja EU iskazivale nedvosmislenu posvećenost proširenju EU, pre svega proširenju na Zapadni Balkan.

Joksimović je istakla da je Srbija uradila sve što je bilo potrebno kako bi napredovala na svom putu integracija i u tom smislu navela da je odmah prihvaćena i nova metodologija iako se nije znao tačan sadržaj.

"Pokazali smo poverenje u najbolje namere EU i zemalja članica da će sa novom metodologijom proces biti kredibilniji, predvidljiviji, lakši za razumevanje kod jednog dela naših građana. Srbija je na neki način i pomogla EU jer smo jedina zemlja koja je u procesu pristupanja, a koja je potpuno spremna za novu metodologiju", dodala je.

Prema njenim rečima, nakon prihvatanja nove metodologije, Srbija je počela sa pripremama za omogućavanje da se otvori makar jedan klaster.

U tom smislu zahvalila je evropskom komesaru Varheiju na tome što je Evrpska komisija prepoznala trud Srbije i preporučila da se otvore dva klastera - Klaster 3 i Klaster 4.

Naglasila je da su paralelno sa pripremom za te klastere sprovođene zahtevne reforme u oblasti vladavine prava.

"Nismo želeli da se žalimo i da pričamo da su promenjena pravila igre u sred igre. Pripremali smo se i finalizovali sve aktivnosti za najveće reforme u oblasti pravosuđa Srbiji", kazala je Joksimović i navela da će se o promeni Ustava, odnosno o ustavnim amandmanima, građani izjasniti na referendumu zakazanom za 16. januar.

Ističe da su te reforme veoma važne i da pokazuju posvećenost evropskim integracijama Vlade Srbije, ali i građana Srbije.

Joksimović je izrazila nadu da će biti otvorena oba klastera za koja je Srbija dobila preporuku od EK, mada dodaje da je realno ocekivati da sada bude otvoren barem Klaster 4.

Ocenila je da je otvaranje Klastera 4 važno za Srbiju jer se tiče zelene agende i održivog povezivanja i, kako kaže, daje jasan okvir za nove investicije EU u Srbiji kada su zeleni projekti u pitanju što će Srbiji pomoći u zelenoj tranziciji.

Joksimović kaže i da je veoma važno u procesu evropskih integracija "biti hrabar i poduzetan", a ne samo kriviti EU ili pojedine članice Unije.

Navodi da postoje problemi u tim zemljama, a da je Srbija pokazala da je posvećena i to uprkos krizi i teškom periodu u protekle dve godine koji je izazvan pandemijom virusa korona.

"Važno je sto smo pokazali da smo radili više tokom krize, jer iskreno želimo da unapredimo reforme u različitim oblastima", naglasila je.

Navela je i da Srbija izuzetno ceni Mađarsku podršku, iako je nekada i kritikovana zbog te podrške i to zbog problema koji se povremeno pojave na relaciji Brisel - Budimpešta.

"Mi smo dobre komšije, unapredili smo naše odnose, mađarska nacionalna manjina u Srbiji je integrisana i predstavlja odličan most za našu buduću saradnju. Zahvalni smo za podršku i nikada nećemo reći ne toj podršci", kazala je Joksimović obraćajući se organizatorima skupa.

Otvaranje bar jednog klastera

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izrazila je danas, nakon konferencije u Budimpešti na kojoj se razgovaralo o budućnosti Evrope, očekivanje da će sledeće nedelje na Međuvladinoj konferenciji, za vreme slovenačkog predsedavanja EU, Srbiji biti otvoren bar jedan klaster, od dva za koliko je Evropska komisija dala preporuku.

Na panelu sa Joksimović učestvovali su komesar za proširenje EU Oliver Varheiji, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan i organizatorka konferencije ministar pravosuđa Mađarske Judit Varga koji su takođe izrazili očekivanje da će Srbiji biti otvoren barem jedan klaster.

Kako je Joksimović navela, najviše izgleda ima Klaster 4 za sada i dodala da se u njemu nalaze četiri poglavlja - transevropske mreže, zaštita životne sredine, transport i energetika.

"To su sve važne politike u okviru Klastera koji se tiče zelene agende i održive povezanosti", kazala je Joksimović i dodala da je EU u tom smislu Srbiji već postala važan partner budući da brojne i značajne projekte održive povezanosti upravo finansiramo iz grantova EU i povoljnih kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj.

U tom smislu, navela je deo pruge na Koridoru 10 koji se odnosi na deonicu Beograd - Niš, gde je i pre nešto više od dva meseca početak radova posetila predsednica EK Ursula von de Lajen zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Takođe, ističe i auto-put "Mira" kojim će biti povezan Beograd sa Prištinom, odnosno tačnije deonicu Niš - Merdare za koju je već opredeljen novac.

Joksimović je istakla da je bilo veliko zadovoljstvo da učestvuje na konferenciji na visokom nivou koji je organizovala mađarska ministarka za evropska pitanja i ustavna pitanja Judit Varga i navela da je to bila i prilika da se razgovora o budućnosti Evrope i to u zdanju Mađarske akademije nauka što pokazuje, kako kaže, da Mađarska na aktivan način i kroz dijalog sa akademskom i privrednom zajednicom i uopšte na više nivo razgovara o budućnosti Unije.

"To je bila odlična prilika da porazgovaramo o različitim aspektima procesa evropskih integracija i politike proširenja jer zapravo tema konferencija je bila da li je politika proširenja nešto što ojačava EU i da li ona vodi ka jačoj EU u budućnosti. Čuli su se pozitivni tonovi, bar od predstavnika Mađarske, Slovenije i komesara Varheija iako smo svi svesni problema sa kojom se politika proširenja suočava, a to je nepoverenje dela članica EU prema tome da li proširenje donosi neku konkretnu korist ili ekonomsku ili političku, da li unapređuje demokratiju i uopšte konkurentnost EU u celini", navela je Joksimović.

Kako je kazala, zaključak je da svi zajedno - i EU, zemlje članice i mi sa Zapadnog Balkana, moramo da radimo zajedno na tome da se svim društvima pojasni zašto je politika proširenja važan stub osnaživanja EU i njenog jačanja u smislu globalne konkurentosti.

"Sama ideja zaokruživanja EU u svojim prirodnim granicama onako kako je predvidela Pariska povelja za novu Evropu iz 1990. - da bi Evropa bila ujedinjena, mirna i prosperitetna treba da bude udružena i ujedinjena od istoka do zapada i severa do juga, zaista bi trebalo da ostane fokus te ojačane i energičnije EU u budućnosti", navodi.

Joksimović ukazuje na to da je Srbija pokazala tokom dve najteže godine za, kako ocenjuje, moderno čovečanstvo, da se nijednog trenutka nije žalila na novu metodologiju, već da je radila posvećenije i više na reformskim procesima.

"Nijednog trenutka se nismo žalili na promenu pravila, niti na to što se uvodi nova metodologija koju smo aktivno prihvatili odmah, sve unapredili i strukture za vođenje pregovora i reformski proces što je prepoznato u poslednjem Izveštaju EK, gde je pomenuto da je Srbija na promptan način odgovrila svim zahtevima nove metodologije, a paralelno smo radili na reformama u oblasti vladavine prava sa fokusom na ustavne amandmane, a u cilju unapređenja nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa koje se inače u EU sada posmatra kao najznačajnija aktivnost u reformskom procesu", dodala je.

Naglašava da Srbija ne samo da se nije žalila, nego je iz sve snage, u dve najteže godine, boreći se sa pandemijom, boreći se da zaštiti i obezbedi najbolje za svoje građane i u zdravstvenom i u smislu socio-ekonomskog oporavka, ubrzala reformski proces, unapredila ga.

Kako kaže, sve su to razlozi zbog kojih je konstatovano da je Srbija već sada, kao zemlja koja je u pristupnom procesu, pokazala puno kapaciteta da i sada bude ona koja će da donese konkurentnosti i otpornosti EU.

Dodaje da je Srbija istovremeno politike premrežila sa politikama EU u različitim oblastima i da je to već pokazalo rezultate.

"Zaključak je istovremeno bio da i EU mora da pokaže da je nova metodologija zaista unapredila predvidljivost i kredibilnost procesa i da ono što je Srbija već pokazala da je uradila - i političku volju, spremnost, fleksibilnost u vođenju zahtevne politike u teškim vremenima, to sada mora da bude nagrađeno i konkretnim koracima ona onako kako proces i nova metodologija nalažu i u tom smislu", kazala je.

Zahvaljujući organizatorima - Mađarskoj na pozivu da učestvuje u debati o budućnosti Evropi, o tome kako mi vidimo proces, gde su problemi, šta može da se unapredi i kako mi doprinosimo upravo sa ciljem razuveravanja skeptične javnosti u pojedinim zemljama da proces ne donosi nikakvu korist EU, Joksimović je kazala da je to uzajamno koristan proces sa vrlo jasnim spiskom koristi i za EU i državu članicu, odnosno za kandidata.

"Taj proces će trajati neko vreme, ima tu puno posla, ali mora da se pokaže i kredibilnost procesa, kako ostvarujete reforme, kako radite na evropskoj agendi reformi, tako moramo i da napredujemo i zato očekujem da će se otvoriti barem jedan klaster i da će time EU pokazati i OSTALIMA u regionu, koji po sadašnjim izgledina nikakav znacajniji korak neće napraviti, da je proces ipak živ, da je nova metodologija živa, da možemo sa entuzijazmom i podstrekom za nastavak reformi da nastavimo dalje, a sve je to na kraju krajeva u interesu naših građana", zaključila je Joksimović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...