Izvor: Radio 021, 30.Jun.2019, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko poljoprivreda utiče na privredni rast Srbije?
Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u Srbije tokom poslednjih godina kreće se između šest i sedam odsto, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU.
Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visokoproduktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuje sa manje od dva procenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u BDP-u, piše Nova ekonomija.
Srbija se, prema učešću poljoprivrede u BDP-u, nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.
Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine kreće se u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.
S obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP-u postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP-a Srbije?
Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim u periodu 2013-2017. godine bio manji za 8,5 odsto nego u periodu 2001-2005.
Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP-a. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za sedam odsto, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13 procenata.
Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP, bili bi veći za oko 500 miliona evra.
U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje - dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.
Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje opada ili stagnira (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika.
Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo.
Autor: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
