Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko grčko „ne” usporava srpski put u EU
Ako EU odluči da kazni Grčku, ona će ona biti još izolovanija, a kompletan Balkan dodatno marginalizovan, kaže Nikola Jovanović iz CIRSD-a
Iako se u ovom trenutku još ne zna kakve će poteze povući Brisel povodom grčkog referendumskog „ne”, ipak je jasno da će imati i te kakvog uticaja na Srbiju i region zapadnog Balkana. Ukoliko Evropska unija odluči da kazni Grčku, to bi, kako se ocenjuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moglo da donese znatno strože uslove za prijem u članstvo EU, a čak se ne isključuje ni mogućnost odustajanja od daljeg proširenja. Ukoliko bi, pak, usledio dogovor o pomoći Grčkoj, tada bi Srbija i ostali na Balkanu bolje prošli.
Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, danas lider SDP-a, kaže za „Politiku” da će grčko „ne” „nažalost uticati na usporavanje pregovora o poglavljima, i to ne samo u pregovorima sa Srbijom, nego i sa ostalim zemljama u regionu”.
Povodom činjenice da u EU zasad prevladava stav da Grčku treba kazniti, Nikola Jovanović, programski direktor CIRSD-a, veruje da bi takva odluka na neki način značila i kraj proširenja EU na zapadnom Balkanu. „Ako odgovor Evrope, pre svega Berlina, bude nepokolebljiv da su Grci odbili njihovu poslednju ponudu i da je referendum bio o ostanku u EU, u tom slučaju oni će nastojati da Grčku istisnu iz monetarne unije, što pravno baš nije jednostavno, ali će politička volja ići u pravcu da se Grčka izoluje, kazni i da ekonomske posledice budu što teže po Grke. Taj scenario, koji je po meni verovatan, bio bi loša vest za Srbiju. Grčka bi bila još izolovanija, a kompletan Balkan dodatno marginalizovan”, kaže Jovanović.
U prilog toj tezi navodi da je malo verovatno da bi Nemci i Evropljani odustali od Grčke, a istovremeno primali ostale zemlje Balkana, koje su ekonomski i strateški mnogo slabiji igrači. „Bez obzira na grčke teškoće, njihov društveni proizvod je i dalje najveći na Balkanu. Istiskivanje Grčke iz EU, a istovremeno ubrzavanje integracije Srbije, Makedonije, BiH, Crne Gore i Albanije nezamislivo je”, kaže Jovanović.
Druga varijanta evropskog odgovora jeste da se pregovara treći paket pomoći Grčkoj. „U slučaju omekšavanja pozicije prema Grčkoj, što je trenutno manje verovatno, moguće je da bi tu bilo koristi i za Srbiju i za Makedoniju”, misli Jovanović i navodi da se takvo razmišljanje pojavljuje u Parizu, u kojem se ukazuje da je EU politička unija i da je loš signal ako se dozvoli da se Grčka odalji od EU, pa da treba razgovarati o paketu koji bi morao da uključi neki oprost duga – što Nemci ne prihvataju.
Pa šta će onda nama, u senci grčkog izjašnjavanja, sutra reći kancelarka Angela Merkel? „Bez obzira na to šta će Merkelova reći u Beogradu i deklarativno izjaviti o Balkanu, u kom će pravcu ići Evropa i samim tim proširivanje, stav Nemačke o pitanju proširenja mnogo jasnije će se videti na primeru odgovora na grčki referendum”, podvlači Jovanović.
Tadić je u subotu izjavio da Srbija očigledno nema nikakvo jasno obećanje o otvaranju pregovora i poglavlja sa EU i da su evropske integracije usporene, navodeći da će najverovatnije biti otvoreno samo poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo i Metohiju. Na naše pitanje zašto misli da će biti otvoreno samo poglavlje 35, Tadić kaže: „Očigledno je da se poglavlja do sada nisu otvarala spram napretka u oblastima u kojima je bilo pomeranja, već spram napretka u dijalogu sa Prištinom. Da nije tako, odavno bi bila otvorena poglavlja za koja smo bili spremni”, kaže on.
Međutim, Laslo Varga, zamenik predsednika skupštinskog odbora za evropske integracije, ukazuje da to ne bi bilo u skladu sa dosadašnjim stavom EU, koja je predvidela otvaranje tri poglavlja – 35, 23 i 24, u paketu. „Očigledno je da je za neke članice poglavlje 35 ključno, ali ne vidim da su za Evropsku komisiju ova dva preostala poglavlja manje važna”, kaže on i dodaje da akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 još nisu definitivno prihvaćeni. „Jednostavno, nismo došli do tačke da budemo spremni za otvaranje ni ta dva poglavlja”, naglašava Varga, koji je inače uveren da će Merkelova ovde doći s porukama koje su u vezi s nama, a ne s Grčkom. „Prethodno je došla sa izuzetno jasnim porukama. Nadam se da ćemo ovoga puta, nakon njene posete, ipak imati drugačiji ishod – otvaranje pregovora, a ne neku odluku u drugačijem pravcu”, ističe Varga, uz naglasak da „svakako nije povoljna okolnost za dalje proširenje” kad se pojavi ovakav problem, kakav je grčki.
Da li bi nekakvu ulogu u proširenju mogao da odigra geostrateški momenat? Na to je ukazao i Tomaš Šemonjak, potpredsednik poljske vlade, rekavši da će se u ovom regionu odigravati važno geopolitičko suparništvo sa Rusijom i da EU treba više da se otvori prema Srbiji i zemljama zapadnog Balkana.
U uverenju da „grčka priča” svakako uključuje i taj momenat, Varga kaže da je mnogo važniji finansijski aspekt. „U ovom trenutku situacija je još nejasna. Ovo pitanje moglo bi se otvoriti tek ukoliko bi Grčaka, recimo, bila isključena iz EU. Ali, ako Grčka više ne bude u evrozoni, što je realno, to još ne znači neku veliku promenu u tom smislu – neće ona biti jedina članica koja nije u evrozoni”, navodi Varga.
